Убица Стаљинових непријатеља: Најопаснији совјетски шпијун у акцији

Објављено: 11.02.2018.год.
фото: Getty Images / Russia beyond


Павел Судоплатов (1907-1996) био је најважнија фигура совјетске обавештајне службе у Стаљиновом периоду. Он је планирао убиство Троцког и упорно се трудио да победи Хитлера. После Стаљинове смрти је отеран у затвор и заборављен.

Упечатљиви су и сами називи Судоплатовљевих биографија које су написали руски аутори: „Геније терора“, „Стаљинов ловац на вукове“ и „Стаљинов терминатор“. Многи тврде да је он као шеф Стаљинове администрације за посебне задатке био одговоран за сурове репресије и злочине извршене од 1930-их до 1950-их.

Његов унук је, међутим, рекао у једном интервјуу: „Мој деда је био тајни агент, а не џелат“. И сам Судоплатов је о себи слично говорио. У својим мемоарима под називом „Специјални задаци: Сећања непожељног сведока – совјетског шпијуна“, он је делимично признао своју кривицу за Стаљинове бруталне операције, али је рекао да је поступао као патриота. „Ја сам био убеђени комуниста“, писао је он.

У сваком случају, не може се рећи да је Судоплатову живот био лак. После смрти свог вође провео је 15 година у затвору, а пре тога је био један од најутицајнијих људи у СССР-у.

1. Бомба у бомбоњери

Рођени Украјинац, Судоплатов је ступио у Црвену армију када му је било 12 година, и целог живота је био убеђени комуниста. Почев од краја 1920-их радио је у совјетским тајним службама (ЧК – ОГПУ – НКВД) и брзо напредовао.

Јевгениј Коноваљец

Четири године је био на задатку као тајни агент убачен у редове украјинских националиста. Стаљин је 1938. године наредио Судоплатову да убије вођу те групе Јевгенија Коноваљца, који се повезао са Хитлером и планирао да подигне оружани устанак у Украјини. „План је био да се Коноваљцу уручи поклон са експлозивном направом“, написао је касније Судоплатов.

У Ротердаму се Судоплатов састао са Коноваљцем који га је познавао и сматрао верним националистом. Судоплатов му је поклонио украјинску бомбоњеру, а затим се поздравио и отишао. После неколико минута је бомбоњера експлодирала, а Коноваљцев је у тој експлозији погинуо. То је било прво у низу многих убистава које је успешно обавио Судоплатов.

2. Цепин за лед у глави Лава Троцког

По повратку у Москву Судоплатов је живео у страху иако је био високи функционер Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД). Велика Стаљинова чистка је била у пуном јеку. Судоплатов је видео хапшења и погубљења својих колега и шефова. „Ми [официри обавештајне службе] бојали смо се за свој живот очекујући да ће нас наш сопствени систем уништити“, сећао се он.

Лав Троцки

Уместо тога су Стаљин и нови начелник НКВД-а Лаврентиј Берија поставили Судоплатова на место заменика директора одељења спољне обавештајне службе НКВД и наредили му да испланира убиство Троцког. Некадашњи вођа бољшевика Лав Троцки изгубио је битку за власт коју је водио против Стаљина и одбегао је у Мексико где је живео критикујући стаљинизам, и, како је рекао Стаљин, „упућујући изазов СССР-у као лидеру међународног комунистичког покрета“.

Судоплатов је беспрекорно испланирао убиство сарађујући са колегама који су као тајни агенти радили у Шпанији за време Грађанског рата 1936-1939. Један од тих агената, поручник Рамон Меркадер, отпутовао је у Мексико, представљао се као присталица Троцког и постепено се увукао у његово непосредно окружење. Меркадер је 20. августа 1940. године убио Троцког цепином за лед.

3. Операција „Манастир“

У Другом светском рату је Судоплатов са својим људима организовао операције против Немачке. Он је био задужен за најбоље тадашње шпијуне: групу „Црвени оркестар“, Ричарда Зоргеа, Кима Филбија, Рудолфа Абела, итд. Поред тога, Судоплатов је организовао и партизанске и диверзантске акције у непријатељској позадини.

Једна од његових најважнијих акција била је операција „Манастир“. Један тајни агент се представио као антисовјетски настројени руски племић (био је то Александар Демјанов, који је заиста имао племићко порекло) и тако успео да се убаци у немачку обавештајну службу. Он је четири године дезинформисао нацисте на врло високом нивоу.

Понекад је то имало одлучујућу улогу у развоју догађаја, на пример када су 1942. године „Немци очекивали да ће совјетска офанзива бити концентрисана на Ржев и да ће је они тамо зауставити, али их је уместо тога врло непријатно изненадила контраофанзива у Стаљинграду“, написао је Судоплатов. То је довело до великог пораза нациста и изменило читав ток рата.

4. Операција „Березино”

Судоплатов и његови људи су 1944. године планирали операцију „Березино” (у изворима на енглеском језику та операција се зове „Шерхорн“). Помоћу лажних извора совјетска обавештајна служба је убедила Немце који су одступали у Источној Европи да је у Белорусији иза линије фронта остала јединица Вермахта у којој је било око 2.000 војника.

Заробљени Немци

Берлин је слао „својим јунацима“ оружје, а оно је доспевало у руке Совјетима. Прави официр Шерхорн, који је тобоже командовао измишљеном јединицом, фактички је био заробљеник кога је врбовала Москва. Немачка је до самог краја рата, тј. до маја 1945. године трошила ресурсе, људство и време, пружајући помоћ непостојећим „јунацима“.

... и тако даље

Судоплатовљев живот је обавијен велом легенди. Он је сам те легенде „потхрањивао“. На пример у књизи „Специјални задаци“ тврдио је да је он био шеф специјалне канцеларије одговорне за прикупљање података о нуклеарном програму САД. Међутим, како у часопису The Bulletin 
пише научни дописник Сергеј Лесков, „према архивским подацима канцеларија [којом је он руководио] није имала директне контакте са мрежом агената, а у Судоплатовљевим мемоарима не помињу се многи људи који су учествовали у операцији прибављања података из САД”.

Павел Судоплатов

После Стаљинове смрти 1953. године Судоплатовљев начелник Лаврентиј Берија ухапшен је и погубљен. Судоплатов је остао жив, али је оптужен за заверу и планирање преврата (што вероватно није одговарало истини), као и за рад у тајној лабораторији где су на људима тестирани смртоносни отрови.

Судоплатов је провео у затвору 15 година (1953-1968), преживео је три мождана удара и ослепео на једно око. Русија је тек 1992. године рехабилитовала једног од најуспешнијих совјетских обавештајаца.

Олег Јегоров,
Russia Beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк