Павел Судоплатов (1907-1996) био је најважнија фигура совјетске обавештајне службе у Стаљиновом периоду. Он је планирао убиство Троцког и упорно се трудио да победи Хитлера. После Стаљинове смрти је отеран у затвор и заборављен.
Упечатљиви су и сами називи Судоплатовљевих биографија које су написали руски аутори: „Геније терора“, „Стаљинов ловац на вукове“ и „Стаљинов терминатор“. Многи тврде да је он као шеф Стаљинове администрације за посебне задатке био одговоран за сурове репресије и злочине извршене од 1930-их до 1950-их.
Његов унук је, међутим, рекао у једном интервјуу: „Мој деда је био тајни агент, а не џелат“. И сам Судоплатов је о себи слично говорио. У својим мемоарима под називом „Специјални задаци: Сећања непожељног сведока – совјетског шпијуна“, он је делимично признао своју кривицу за Стаљинове бруталне операције, али је рекао да је поступао као патриота. „Ја сам био убеђени комуниста“, писао је он.
У сваком случају, не може се рећи да је Судоплатову живот био лак. После смрти свог вође провео је 15 година у затвору, а пре тога је био један од најутицајнијих људи у СССР-у.
1. Бомба у бомбоњери
Рођени Украјинац, Судоплатов је ступио у Црвену армију када му је било 12 година, и целог живота је био убеђени комуниста. Почев од краја 1920-их радио је у совјетским тајним службама (ЧК – ОГПУ – НКВД) и брзо напредовао.
Јевгениј Коноваљец
WikipediaЧетири године је био на задатку као тајни агент убачен у редове украјинских националиста. Стаљин је 1938. године наредио Судоплатову да убије вођу те групе Јевгенија Коноваљца, који се повезао са Хитлером и планирао да подигне оружани устанак у Украјини. „План је био да се Коноваљцу уручи поклон са експлозивном направом“, написао је касније Судоплатов.
У Ротердаму се Судоплатов састао са Коноваљцем који га је познавао и сматрао верним националистом. Судоплатов му је поклонио украјинску бомбоњеру, а затим се поздравио и отишао. После неколико минута је бомбоњера експлодирала, а Коноваљцев је у тој експлозији погинуо. То је било прво у низу многих убистава које је успешно обавио Судоплатов.
2. Цепин за лед у глави Лава Троцког
По повратку у Москву Судоплатов је живео у страху иако је био високи функционер Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД). Велика Стаљинова чистка је била у пуном јеку. Судоплатов је видео хапшења и погубљења својих колега и шефова. „Ми [официри обавештајне службе] бојали смо се за свој живот очекујући да ће нас наш сопствени систем уништити“, сећао се он.
Лав Троцки
Mary Evans/Global Look PressУместо тога су Стаљин и нови начелник НКВД-а Лаврентиј Берија поставили Судоплатова на место заменика директора одељења спољне обавештајне службе НКВД и наредили му да испланира убиство Троцког. Некадашњи вођа бољшевика Лав Троцки изгубио је битку за власт коју је водио против Стаљина и одбегао је у Мексико где је живео критикујући стаљинизам, и, како је рекао Стаљин, „упућујући изазов СССР-у као лидеру међународног комунистичког покрета“.
Судоплатов је беспрекорно испланирао убиство сарађујући са колегама који су као тајни агенти радили у Шпанији за време Грађанског рата 1936-1939. Један од тих агената, поручник Рамон Меркадер, отпутовао је у Мексико, представљао се као присталица Троцког и постепено се увукао у његово непосредно окружење. Меркадер је 20. августа 1940. године убио Троцког цепином за лед.
3. Операција „Манастир“
У Другом светском рату је Судоплатов са својим људима организовао операције против Немачке. Он је био задужен за најбоље тадашње шпијуне: групу „Црвени оркестар“, Ричарда Зоргеа, Кима Филбија, Рудолфа Абела, итд. Поред тога, Судоплатов је организовао и партизанске и диверзантске акције у непријатељској позадини.
Getty Images
Једна од његових најважнијих акција била је операција „Манастир“. Један тајни агент се представио као антисовјетски настројени руски племић (био је то Александар Демјанов, који је заиста имао племићко порекло) и тако успео да се убаци у немачку обавештајну службу. Он је четири године дезинформисао нацисте на врло високом нивоу.
Понекад је то имало одлучујућу улогу у развоју догађаја, на пример када су 1942. године „Немци очекивали да ће совјетска офанзива бити концентрисана на Ржев и да ће је они тамо зауставити, али их је уместо тога врло непријатно изненадила контраофанзива у Стаљинграду“, написао је Судоплатов. То је довело до великог пораза нациста и изменило читав ток рата.
4. Операција „Березино”
Судоплатов и његови људи су 1944. године планирали операцију „Березино” (у изворима на енглеском језику та операција се зове „Шерхорн“). Помоћу лажних извора совјетска обавештајна служба је убедила Немце који су одступали у Источној Европи да је у Белорусији иза линије фронта остала јединица Вермахта у којој је било око 2.000 војника.
Заробљени Немци
Getty ImagesБерлин је слао „својим јунацима“ оружје, а оно је доспевало у руке Совјетима. Прави официр Шерхорн, који је тобоже командовао измишљеном јединицом, фактички је био заробљеник кога је врбовала Москва. Немачка је до самог краја рата, тј. до маја 1945. године трошила ресурсе, људство и време, пружајући помоћ непостојећим „јунацима“.
... и тако даље
Судоплатовљев живот је обавијен велом легенди. Он је сам те легенде „потхрањивао“. На пример у књизи „Специјални задаци“ тврдио је да је он био шеф специјалне канцеларије одговорне за прикупљање података о нуклеарном програму САД. Међутим, како у часопису The Bulletin пише научни дописник Сергеј Лесков, „према архивским подацима канцеларија [којом је он руководио] није имала директне контакте са мрежом агената, а у Судоплатовљевим мемоарима не помињу се многи људи који су учествовали у операцији прибављања података из САД”.
Павел Судоплатов
Министарство одбране РФПосле Стаљинове смрти 1953. године Судоплатовљев начелник Лаврентиј Берија ухапшен је и погубљен. Судоплатов је остао жив, али је оптужен за заверу и планирање преврата (што вероватно није одговарало истини), као и за рад у тајној лабораторији где су на људима тестирани смртоносни отрови.
Судоплатов је провео у затвору 15 година (1953-1968), преживео је три мождана удара и ослепео на једно око. Русија је тек 1992. године рехабилитовала једног од најуспешнијих совјетских обавештајаца.
Олег Јегоров,
Russia Beyond
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?
2022-01-14 15:44:32
„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“
2022-01-10 14:47:22
Данас 9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...
2022-01-10 09:01:08
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2022-01-07 08:21:01
RSS
