У Стаљинграду је 31. јануара 1943. године капитулирао командант Шесте армије, генерал-фелдмаршал Фридрих Паулус, један од главних аутора операције „Барбароса“, тј. напада нацистичке Немачке на Совјетски Савез. Био је то тежак ударац и за Паулуса и за читаву немачку армију. Погледајмо како су се одвијали догађаји тог судбоносног јутра.
У рану зору 31. јануара војници 38. мотострељачке бригаде на челу са натпоручником Фјодором Иљченком отворили су паљбу на масивно здање продавнице у коме су била постављена немачка митраљеска гнезда. Када је Немцима понестало муниције Иљченко је приметио на једном прозору официра који маше белом заставом.
Натпоручник није могао ни претпоставити да се у том тренутку преокреће ток најстрашнијег рата у историји човечанства.
Зашто је Хитлер уочи капитулације унапредио Паулуса у чин фелдмаршала?
Услед офанзивне операције совјетских трупа под називом „Уран“ (од 19. новембра 1942. до 2. фебруара 1943. године) положај Шесте армије Вермахта је средином јануара већ био критичан. Били су јаки мразеви. Температура се спуштала до -30 степени Целзијуса, а гладни немачки војници и официри су у недостаку намирница јели коње, псе, мачке и птице. Недостајало им је муниције, горива и лекова, тако да је Шеста армија из дана у дан постајала све слабија. Некада је то била најмоћнија копнена армија Вермахта, а 28. јануара 1943. године распала се на три дела док су совјетске трупе наставиле да систематски уништавају положаје са којих је пружан отпор. Штаб генерала Паулуса је био смештен у једној згради, у мемљивом мрачном подруму уништене продавнице у центру града. Генерал је био очајан. Са фронта су ретко стизали извештаји и све су то биле лоше вести. Губици немачких трупа под његовом командом били су све већи. Паулус је у више наврата слао Хитлеру саопштења у којима је ради спасења живота војника молио одобрење да се преда, али му је свака молба одбијена.
Хитлер је 30. јануара послао Паулусу радиограм са вешћу да му је додељен чин фелдмаршала, уз додатну опаску: „Ниједан немачки фелдмаршал никада није заробљен“. Очајни Паулус је схватио да је то у суштини захтев да изврши самоубиство. Сутрадан је наредио да се успостави веза са совјетским трупама ради преговора о капитулацији.
Предаја Паулуса, 31. јануар 1943.
WikipediaПоручник Фјодор Иљченко је међу првима сишао у подрум. Касније је он написао: „Фелдмаршал је лежао на гвозденом кревету без униформе, само у кошуљи. На столу је догоревала свећа и у тој светлости се видела хармоника на кревету. Паулус се није поздравио, али се усправио и сео. Изгледао је болесно и измучено, са тиковима на лицу. Саслушавши саопштење свога начелника штаба о захтевима совјетских официра уморно је климнуо главом“. Постигнут је договор о обостраном прекиду ватре.
Како се Паулус предао?
Будући да поручник Иљченко није могао да прими капитулацију од фелдмаршала, са совјетске стране је послат начелник штаба армије, генерал Иван Ласкин. По његовом доласку чекало се да се Паулус обуче у суседној соби, а за то време су са немачке стране са совјетским официрима разговарали генерал Роске и начелник штаба Шесте армије Шмит. Када је Паулус завршио са облачењем Роске је већ написао наредбу јужној групи јединица да прекину отпор и да се предају. Та наредба је одмах послата јединицама Вермахта.
У својој књизи „На путу ка преокрету“ генерал Иван Ласкин пише: „53-годишњи фелдмаршал је био висок, мршав и чак сувише укрућен, утегнут и педантан. Али, сада му је лице било бледо. Гледао нас је уморним очима. Ја се представих и саопштих му да је заробљен. Паулус ми приђе, високо подиже десну руку и на лошем руском језику рече: ’Фелдмаршал немачке армије Паулус предаје се Црвеној армији’. Затражисмо да нам преда лично оружје, али он одговори да уз себе нема лично оружје и да је његов пиштољ код ађутанта. Затим је на немачком Паулус из неког разлога нашао за сходно и умесно да нам саопшти како је чин федлмаршала добио тек 30. јануара, и зато још увек нема одговарајућу униформу, те се представио у униформи генерал-пуковника: ’А тешко да ће ми нова униформа и требати’, додаде он уз горак осмех“.
Око поднева је Паулус пребачен у оближње село Бекетовку, а истог дана после саслушања представљен је генерал-пуковнику Константину Рокосовском. На његов предлог да изда наредбу о капитулацији остатака Шесте армије Паулус је одговорио да је он сада заробљеник и да се немачки генерали подчињавају непосредно Хитлеру. Наредба није ни издата, тако да су 2. фебруара 1943. године совјетске трупе коначно дотукле последње положаје са којих су Немци пружали отпор. Тако је изгледао крај једне од најстрашнијих битака Великог отаџбинског рата.
Немачка у шоку
Вест о слому и капитулацији Шесте армије у Немачкој је изазвала шок. У целој земљи је била проглашена тродневна жалост. Радио-станице су три дана емитовале посмртни марш...
У августу 1944. године Паулус је као заробљеник потписао обраћање „Немачким војницима и официрима у ратном заробљеништву и немачком народу“, са следећим текстом: „Сматрам својом дужношћу да изјавим да Немачка мора уклонити Адолфа Хитлера и поставити ново државно руководство које ће зауставити рат и створити услове који ће нашем народу обезбедити даљи опстанак и васпостављање мирних и пријатељских односа са садашњим противником“.
Касније је Паулус у СССР-у постао активан у пропагирању борбе против Хитлера.
Russia beyond
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2023-04-06 15:31:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
2023-01-14 14:21:32
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
RSS
