Данас се навршавају 74 године од потпуног укидања блокаде Лењинграда. Блокада која је започела 8. септембра 1941. године и трајала је скоро 900 дана. За време блокаде Лењинград је изгубио по разним подацима од 400 хиљада до милион и по људи.
Већина њих погинула је не од непријатељских дејстава, већ од глади. Норма хлеба по особи износила је свега 125 грама дневно. Људи су падали на улицама, и смрт је постало толико уобичајена појава, да више никога није плашила. У међувремену, лењинграђани су се трудили колико могу да подржавају војску. За спас рањених дали су 144 хиљада литара крви.
У време рата Лењинград је фактички постао још један концентрациони логор из којег је било скоро немогуће побећи. Становници су били у сталном страху од смрти – најдужни ваздушни напад трајао је 13 сати. Тада је у граду експлодирало више од 2000 бомби. Али, како се сећају сами становници блокираног града, то није било најстрашније. Најтеже је било борити се против глади и хладноће. Зими је град просто одумирао. Водовод није радио; књиге и све што гори спаљивало се како би се бар мало огрејало. Људи су се смрзавали или умирали од глади, немоћни да нешто измене. Сва безисходност њиховог положаја је у 9 редова дневника Тање Савичеве која је записивала датуме смрти читаве породице: Савичеви су умрли. Сви су умрли. Остала је само Тања.
.jpg)
Како је писала у свом дневнику друга становница блокираног Лењинграда Јелена Скрјабина, људи су од глади толико ослабили да се не противе смрти. Умиру као да су заспали. А полуживи људи који их окружују не обраћају на њих никакву пажњу.
Прва јесен и зима блокаде биле су најтеже, говори шеф научно-изложбеног одељења музеја одбране и блокаде Лењинграда Ирина Муравјова:
Најмања норма хлеба била је у периоду од 20. новембра 1941. године до 25. децембра 1941. године. Када су најмање норме за децу, издржавана лица и службеници су добијали по 125 грама. Радницима су давали 250. Осталу храну су давали када је она нестајала у граду. Наравно, она је нестајала и наступио је период у децембру када је храна једноставно нестала. Јело се све што је било – и кармин, и машинско уље, гутало се све што је прихватао желудац. А они који су се нашли у Лењинграду повлачећи се од фашиста, били су смештени у домове у којима није било никаквих резерви – они су почели да умиру први.
.jpg)
Децембар 1941. године био је за лењинграђане један од најтежих. Тада је град једноставно одумирао. Сваког дана глад је косила више од 4000 људи, понекад је та цифра достизала 7000.
Већ у фебруару 1941. норме хлеба су увећане. Али то није могло да спасе од глади, мада губици су се постепено смањивали. У јануару 1942. године умрло је око 130 000 људи, у мају 50 000, у септембру 7000 људи. Понекад се чинило да само чудо може да спасе. Своју причу испричала нам је председник Управе Санкт-Петербуршке друштвене органиазције Становници блокираног Лењинграда Ирина Скрипачова:
- Мама је од глади добила крваву дијареју. То је била смртна пресуда. Она је написала белешку тетки. Успут сам је прочитала: тета Настја, ако имаш нешто, дај Ири. Дошла сам код тета Настје, а она је до тада дала чистачу своју бунду. Чистач јој је дао свињску кожу. 50 пута 50 центиметара са које је све било скинуто. Она ју је исекла на комаде и кувала на бубњари. Воде није било, тоалети су били смрзнути. Дала је стаклену чашу, тамо су биле две кожице. Мама је пила још слаби раствор хипермангана. Опоравила се.
Такве приче чудесног исцељења су постојале. Има их мало, али било би још мање да није било Пута живота преко Ладошког језера, једине нити која је повезивала Лењинград са спољним светом. Десетине хиљада људи – возачи, механичари, мајстори – жртвовали су животе како би помогли да преживе они који су остали у опкољеном граду.
Међу страдалима био је и старији брат руског председника Владимира Путина. Отац и мајка преживели су блокаду, мада је Путинов отац тада био рањен.
Његов брат, који је тада имао две године, оболео је од дифтерије и преминуо.
„Рекли су нам да је умро, али нам нису рекли где је сахрањен. Могуће је да је сахрањен баш на Спомен гробљу Пискарјовки“, рекао је својевремено Путин.
У књизи сећања на жртве опсаде стоји податак да је Виктор Владимирович Путин, рођен 1940. године, преминуо 1942. године и сахрањен на Спомен гробљу Пискарјовки. Владимир Владимирович је рођен неколико година касније, 7. октобра 1952. године, такође у Лењинграду.
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2023-04-06 15:31:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
2023-01-14 14:21:32
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
RSS
