Они су се први одважили на овакав подухват. Пловидба по хладноћи и ветру на леденој санти која пуца и осипа се била је опасна по живот.
1. Важна прекретница у историји истраживања Арктика био је 6. јун 1937. године. Тога дана су совјетски научници званично отворили прву поларну научноистраживачку плутајућу станицу на свету. Станица се звала „Северни пол 1“, пише Russia beyond.
Иван Папањин, Ернст Кренкељ, Петар Ширшов и Јевгениј Фјодоров
МАММ/МДФ/russiainphoto.ru2. Четири члана експедиције и пас Весели привремено су обитавали на огромној санти леда широкој 3 км, дугачкој 5 км и дебелој нешто више од 3 метра. Било је планирано да научници изврше потребна истраживања док се санта креће на југ према Гренланду.
Експедиција се искрцала на лед 21. маја 1937. Плутајућа станица „Северни пол 1“ званично је отворена 6. јуна 1937. Пети „члан посаде“ је била поларна лајка, пас по имену Весели.
МАММ/МДФ/russiainphoto.ru3. Током 1930-их је истраживање суровог арктичког региона било далеко теже него данас, у доба ледоломаца на нуклеарни погон. Полазило се од тога да ће плутајућа станица обезбедити услове за научна истраживања безмало током целе године, што није било могуће извести ни на један други начин. Научници са „Северног пола 1“ имали су задатак да прате метеоролошке показатеље, да прикупљају хидрометеоролошке, хидробиолошке и геофизичке податке, да мере дубину океана на путањи којом се креће ледена санта и да узимају узорке тла са дна. Поред тога, имали су обавезу да помоћу радио-везе и извештаја о временским условима опслужују први директан лет из СССР-а у САД преко Северног пола, који је извршила посада Валерија Чкалова.
Јевгениј Фјодоров врши истраживања.
МАММ/МДФ/russiainphoto.ru4. За станицу су припремљене обилне резерве хране, довољне за 700 дана. Нико није очекивао да ће експедиција трајати толико дуго, али су организатори претпоставили да део намирница може пропасти, и испоставило се да су били у праву. „Са копна смо понели још 150 килограма пељмена“, написао је у својим мемоарима „Лед и пламен“ шеф станице „Северни пол 1“ Иван Папањин: „Они су били замрзнути, али су се због дугог пута и пролећног отопљења претворили у кашу непријатног мириса. Морали смо да их бацимо и уместо њих узмемо неколико свињских и говеђих полутки. На станици смо открили да ни поховани одресци које су најбољи кувари припремили са толико љубави, више нису јестиви“. У пар наврата су научници покушали да устреле брадату фоку и породицу белих медведа који су залутали на санту, али без успеха.
Иван Папањин снима дегустацију првог јела на станици „Северни пол 1“.
Руски државни музеј Арктика и Антарктика/russiainphoto.ru5. Као пребивалиште је члановима експедиције служио шатор од цераде, широк и дугачак четири метра и утопљен са два слоја перја од гавке. Поред тога, видевши да снег може бити изванредан грађевински материјал, научници су направили снежни „дворац“. За истраживачке радове су имали на располагању специјалне гумиране шаторе, два ваздушна чамца за спасавање, два кајака и лаке саонице од јасеновине.
На плутајућој станици „Северни пол 1“.
Ернест Кренкељ/Руски државни музеј Арктика и Антарктика/russiainphoto.ru6. Станица је плутала на југ прилично великом брзином. Прелазила је око 30 км за 24 часа. „Санта леда нас је приморавала на непрекидан и напоран рад. Током првих недеља смо се толико умарали да ја понекад нисам имао снаге да узмем оловку и упишем у дневник белешку за тај дан“, сећао се Папањин.
Иван Папањин.
МАММ/МДФ/russiainphoto.ru7. Арктичко лето са температуром од неколико степени изнад нуле и непредвидљивом сменом киша и вејавица потпуно је одсекло станицу од „великог копна“. Авион једноставно не би имао где да слети на санту леда са пуно воде која се скупљала од падавина. „На санти има толико језера да им већ можемо давати називе... Ишао сам да видим како вода тече по нашој санти. На једном месту се чак направио водопад, и ако би човек ту пао не би се више извукао“.
Јевгениј Фјодоров бележи показатељ мерења. Плутајућа експедиција главног северног морског пута „Северни пол 1“.
МАММ/МДФ/russiainphoto.ru8. Поред обавезних научних извештаја радиста Ернст Кренкељ стално је слао са станице у СССР репортаже за новине које су детаљно описивале свакодневицу најнеобичније експедиције на свету. У то време су били популарни радио-маратони, и тада је Кренкељ могао да успостави везу са радио-аматером из Јужне Аустралије и морнаром са Хавајских острва, који су такође будно пратили дешавања на станици „Северни пол 1“.
Прва совјетска поларна научноистраживачка плутајућа станица „Северни пол 1“, од 21. маја 1937. до 19. фебруара 1938. Руководилац станице Иван Дмитријевич Папањин са псом Веселим.
Г. Надеждин/Sputnik9. У септембру је већ могао да се осети долазак арктичке зиме. Свакога дана је период сумрака постајао све дужи, сунце се појављивало ниско изнад хоризонта, температура није прелазила нулу, почеле су обилне снежне падавине. „Ветар је у налетима дувао бризном и по 20 метара у секунди. Ретко који метеоролог је на копну имао прилику да прати овакву појаву! Ветар је обарао с ногу. Нисмо могли да изађемо из шатора и удахнемо свежег ваздуха, а у нашој платненој кућици било је истовремено и загушљиво и хладно. Понекад нам се чак вртело у глави“, написао је Папањин.
Иван Папањин и Јевгениј Фјодоров на подручју станице „Северни пол 1“ са псом Веселим.
Петар Ширшов/Руски државни музеј Арктика и Антарктика/russiainphoto.ru10. Како се кретала на југ према Гренландском мору, санта се све више осипала, појавиле су се пукотине и почели да отпадају комади. Чланови експедиције су ноћима са зебњом ослушкивали како негде испод њих пуца лед. „Око нас су пукотине и велике водене површине између санти леда. Ако за време ове снежне мећаве, дође до сабијања, тешко ћемо се спасти... Саонице и кајак је засуо снег. Нема изгледа да се пробијемо до складишта са намирницама...“, записао је Папањин у свом дневнику за 29. јануар.
Иван Папањин (лево). Експедиција се искрцала на лед 21. маја 1937. Плутајућа станица „Северни пол 1“ званично је отворена 6. јуна 1937.
МАММ/МДФ/russiainphoto.ru11. У олуји која је почетком фебруара трајала скоро недељу дана на територији станице су се појавиле пукотине широке од пола метра до 5 метара. Потопљено је једино складиште намирница, а складиште технике је било одсечено. Назирала се пукотина испод шатора. „Селимо се у снежну кућу. Координате ћу саопштити накнадно у току дана. Ако се изгуби веза молим вас да се не узнемиравате“, тако је гласила порука коју је радиста послао на „велико копно“.
Радиста Ернс Кренкељ, станица „Северни пол 1“.
Руски државни музеј Арктика и Антарктика/russiainphoto.ru12. 19. фебруара 1938. године, неколико десетина километара од обала Гренланда, два совјетска парна ледоломца „Тајмир“ и „Мурман“ покупила су научнике са остатака некада огромног леденог острва. Прва плутајућа поларна станица на свету сада се налазила на минијатурној санти леда дугачкој 300 и широкој 200 метара.
Ледоломци на парни погон „Мурман“ и „Тајмир“ поред санте на којој се налазила станица „Северни пол 1“. Гренландско море.
А. Јермаков/Руски државни музеј Арктика и Антарктика/russiainphoto.ru13. Чланови експедиције су за 274 дана на санти леда превалили преко 2.400 км. Код куће су дочекани као прави хероји, а убрзо затим су и званично добили такав статус. За изузетан подвиг у проучавању Арктика руководилац станице Иван Папањин, меторолог и геофизичар Јевгениј Фјодоров, радиста Ернст Кренкељ и хидробиолог и океанограф Петар Ширшов награђени су звањем Хероја Совјетског Савеза. После прве плутајуће станице „Северни пол“ СССР је организовао још 30 сличних експедиција. Оне се и даље регуларно организују у савременој Русији.
Јевгениј Фјодоров у аутомобилу. Дочек Папањинових хероја у Москви. Данас је ово Мјасњицка улица у Москви. Станица „Северни пол 1“ званично је отвоена 6. јула 1937. Девет месеци касније, након 274 дана плутања према југу, станица се нашла у Гренландском мору. Санта леда је превалила преко 2.000 км.
МАММ/МДФ/russiainphoto.ruБорис Јегоров, Russia beyond
На 65. Међународној математичкој олимпијади (International Mathematical Olympiad – IMO), која је од 11. до 22. јула одржана у Бату у Великој Британији, свих шест такмичара олимпијског тима Србије освојили су значајна признања.
Западни модели вештачке интелигенције често пружају „пристрасне“ информације чак и ако нису програмирани да то раде, тврди Марија Захарова
2024-06-06 23:02:36
На Морској олимпијади, коју је и ове године организовао Факултет морског и речног транспорта из Санкт Петербурга учествовало је 48 факултета и школа из Русије, једна школа из Киргистана и наша Школа за бродарство, бродогадњу и хидроградњу из Београда, коју је представљала Светлана Кршљанин, ученица првог разреда.
2024-05-21 18:33:49
У Русији је конструисан прототип будућег тркачког аутомобила Rossa, дизајнираног специјално за тркачку стазу
2023-11-25 23:33:16
Руски председник је изјавио да међу људима постоји „растуће поверење“ у нову технологију
2023-11-24 17:14:05
Пекинг тежи самоодрживости у важним технолошким секторима
2023-10-25 15:31:05
Алексеј Екимов је био део три истраживача награђених за откривање и развој технологије квантних тачака
2023-10-04 23:28:45
Сви системи на аутоматској међупланетарној станици Луна-25 раде нормално, саопштила је руска свемирска агенција
2023-08-17 18:56:52
Научно-технолошки центар компаније НИС (НТЦ) и Центар за истраживање и развој државне нафтне компаније Сонангол из Анголе (Centro de Pesquisa e Desenvolvimento da Sonangol, S.A. – CPD Sonangol) потписали су Меморандум о разумевању током посете анголске делегације домаћој нафтној компанији.
2023-08-03 19:48:53
Чланови екипе Србије остварили су веома запажен успех на 55. Међународној хемијској олимпијади, која је одржана од 16-25. јула у Цириху, Швајцарска. Урош Полексић из Математичке гимназије у Београду освојио је сребрну медаљу, Јанко Поповић из Математичке гимназије у Београду и Дуња Вуковић из Гимназије „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду освојили су бронзане медаље, док је Душан Ђурђевић, ученик Гимназије у Ћуприји, освојио похвалницу.
2023-07-28 18:15:30
На 64. Међународној математичкој олимпијади за ученике средњих школа, која се од 2. до 13. јула одржавала у Чиби (Токио, Јапан), свих шест такмичара олимпијског тима Републике Србије освојили су признања.
2023-07-14 20:21:37
Председник Русије је поздравио учеснике Форума о технологијама будућности
2023-07-09 16:31:44
Придржавање таквих принципа у извозу софтвера Русији ће дати додатне предности у односу на западна решења, изјавила је Наталија Касперска
2023-06-27 12:58:28
Космонаути су започели шетњу свемиром отварањем отвора модула Поиск у 17:24 у четвртак
2023-06-23 01:15:54
У складу са важећим законом, робо-такси ће имати пробног возача у возилу који ће пратити безбедност сваког путовања
2023-06-07 18:15:32
Указ, који је потписао премијер Михаил Мишустин, објављен је у понедељак на званичном сајту правних информација
2023-05-31 01:28:55
Поред анализе негативних последица по здравље људи и екологије европског континента говорило се и о употреби осиромашен уранијума у циљу борбеног дејства и његов испоруке на тло зараћених земаља.
2023-05-30 23:34:28
Одликовање ће бити додељено за заслуге у истраживању свемира
2023-05-28 13:01:28
Проф.др Мирослав Марић, председник Друштва математичара Србије, захвалио је партнерима на подршци коју добијају млади математичари.
2023-05-25 11:51:07
Јелена Беговић, министарка науке, технолошког развоја и иновација у Влади Републике Србије, истакла је значај улагања у науку и образовање и навела НИС као добар пример такве праксе.
2023-05-24 18:18:24
.jpg)
Улаз бесплатан за све посетиоце
2023-05-19 02:52:58
За нас је веома важно да активно радимо на замени стране опреме домаћим еквивалентима, изјавио је заменик председника Савета безбедности Русије
2023-05-17 17:43:01
-min.jpg)
Шеснаести Фестивал науке биће одржан у новом термину, од 17. до 19. маја, у хали 4...
2023-05-16 16:05:50
Највећи регионални научни догађај уз подршку НИС-а
2023-04-27 20:58:23
Београд, 5. април 2023. године
2023-04-06 02:53:49
RSS
