Како су совјетски научници 274 дана плутали на санти леда

Објављено: 01.03.2020.год.
Петар Ширшов, Ернст Кренкељ, Иван Папањин и Јевгениј Фјодоров. МАММ / МДФ / russiainphoto.ru / Russia beyond


Они су се први одважили на овакав подухват. Пловидба по хладноћи и ветру на леденој санти која пуца и осипа се била је опасна по живот.

1. Важна прекретница у историји истраживања Арктика био је 6. јун 1937. године. Тога дана су совјетски научници званично отворили прву поларну научноистраживачку плутајућу станицу на свету. Станица се звала „Северни пол 1“, пише 
Russia beyond.

 

Иван Папањин, Ернст Кренкељ, Петар Ширшов и Јевгениј Фјодоров

2. Четири члана експедиције и пас Весели привремено су обитавали на огромној санти леда широкој 3 км, дугачкој 5 км и дебелој нешто више од 3 метра. Било је планирано да научници изврше потребна истраживања док се санта креће на југ према Гренланду.

Експедиција се искрцала на лед 21. маја 1937. Плутајућа станица „Северни пол 1“ званично је отворена 6. јуна 1937. Пети „члан посаде“ је била поларна лајка, пас по имену Весели.

3. Током 1930-их је истраживање суровог арктичког региона било далеко теже него данас, у доба ледоломаца на нуклеарни погон. Полазило се од тога да ће плутајућа станица обезбедити услове за научна истраживања безмало током целе године, што није било могуће извести ни на један други начин. Научници са „Северног пола 1“ имали су задатак да прате метеоролошке показатеље, да прикупљају хидрометеоролошке, хидробиолошке и геофизичке податке, да мере дубину океана на путањи којом се креће ледена санта и да узимају узорке тла са дна. Поред тога, имали су обавезу да помоћу радио-везе и извештаја о временским условима опслужују први директан лет из СССР-а у САД преко Северног пола, који је извршила посада Валерија Чкалова.

Јевгениј Фјодоров врши истраживања.

4. За станицу су припремљене обилне резерве хране, довољне за 700 дана. Нико није очекивао да ће експедиција трајати толико дуго, али су организатори претпоставили да део намирница може пропасти, и испоставило се да су били у праву. „Са копна смо понели још 150 килограма пељмена“, написао је у својим мемоарима „Лед и пламен“ шеф станице „Северни пол 1“ Иван Папањин: „Они су били замрзнути, али су се због дугог пута и пролећног отопљења претворили у кашу непријатног мириса. Морали смо да их бацимо и уместо њих узмемо неколико свињских и говеђих полутки. На станици смо открили да ни поховани одресци које су најбољи кувари припремили са толико љубави, више нису јестиви“. У пар наврата су научници покушали да устреле брадату фоку и породицу белих медведа који су залутали на санту, али без успеха.

Иван Папањин снима дегустацију првог јела на станици „Северни пол 1“.

5. Као пребивалиште је члановима експедиције служио шатор од цераде, широк и дугачак четири метра и утопљен са два слоја перја од гавке. Поред тога, видевши да снег може бити изванредан грађевински материјал, научници су направили снежни „дворац“. За истраживачке радове су имали на располагању специјалне гумиране шаторе, два ваздушна чамца за спасавање, два кајака и лаке саонице од јасеновине.

6. Станица је плутала на југ прилично великом брзином. Прелазила је око 30 км за 24 часа. „Санта леда нас је приморавала на непрекидан и напоран рад. Током првих недеља смо се толико умарали да ја понекад нисам имао снаге да узмем оловку и упишем у дневник белешку за тај дан“, сећао се Папањин.

Иван Папањин.

7. Арктичко лето са температуром од неколико степени изнад нуле и непредвидљивом сменом киша и вејавица потпуно је одсекло станицу од „великог копна“. Авион једноставно не би имао где да слети на санту леда са пуно воде која се скупљала од падавина. „На санти има толико језера да им већ можемо давати називе... Ишао сам да видим како вода тече по нашој санти. На једном месту се чак направио водопад, и ако би човек ту пао не би се више извукао“.

Јевгениј Фјодоров бележи показатељ мерења. Плутајућа експедиција главног северног морског пута „Северни пол 1“.

8. Поред обавезних научних извештаја радиста Ернст Кренкељ стално је слао са станице у СССР репортаже за новине које су детаљно описивале свакодневицу најнеобичније експедиције на свету. У то време су били популарни радио-маратони, и тада је Кренкељ могао да успостави везу са радио-аматером из Јужне Аустралије и морнаром са Хавајских острва, који су такође будно пратили дешавања на станици „Северни пол 1“.

Прва совјетска поларна научноистраживачка плутајућа станица „Северни пол 1“, од 21. маја 1937. до 19. фебруара 1938. Руководилац станице Иван Дмитријевич Папањин са псом Веселим.

9. У септембру је већ могао да се осети долазак арктичке зиме. Свакога дана је период сумрака постајао све дужи, сунце се појављивало ниско изнад хоризонта, температура није прелазила нулу, почеле су обилне снежне падавине. „Ветар је у налетима дувао бризном и по 20 метара у секунди. Ретко који метеоролог је на копну имао прилику да прати овакву појаву! Ветар је обарао с ногу. Нисмо могли да изађемо из шатора и удахнемо свежег ваздуха, а у нашој платненој кућици било је истовремено и загушљиво и хладно. Понекад нам се чак вртело у глави“, написао је Папањин.

Иван Папањин и Јевгениј Фјодоров на подручју станице „Северни пол 1“ са псом Веселим.

10. Како се кретала на југ према Гренландском мору, санта се све више осипала, појавиле су се пукотине и почели да отпадају комади. Чланови експедиције су ноћима са зебњом ослушкивали како негде испод њих пуца лед. „Око нас су пукотине и велике водене површине између санти леда. Ако за време ове снежне мећаве, дође до сабијања, тешко ћемо се спасти... Саонице и кајак је засуо снег. Нема изгледа да се пробијемо до складишта са намирницама...“, записао је Папањин у свом дневнику за 29. јануар.

Иван Папањин (лево). Експедиција се искрцала на лед 21. маја 1937. Плутајућа станица „Северни пол 1“ званично је отворена 6. јуна 1937.

11. У олуји која је почетком фебруара трајала скоро недељу дана на територији станице су се појавиле пукотине широке од пола метра до 5 метара. Потопљено је једино складиште намирница, а складиште технике је било одсечено. Назирала се пукотина испод шатора. „Селимо се у снежну кућу. Координате ћу саопштити накнадно у току дана. Ако се изгуби веза молим вас да се не узнемиравате“, тако је гласила порука коју је радиста послао на „велико копно“.

Радиста Ернс Кренкељ, станица „Северни пол 1“.

12. 19. фебруара 1938. године, неколико десетина километара од обала Гренланда, два совјетска парна ледоломца „Тајмир“ и „Мурман“ покупила су научнике са остатака некада огромног леденог острва. Прва плутајућа поларна станица на свету сада се налазила на минијатурној санти леда дугачкој 300 и широкој 200 метара.

Ледоломци на парни погон „Мурман“ и „Тајмир“ поред санте на којој се налазила станица „Северни пол 1“. Гренландско море.

13. Чланови експедиције су за 274 дана на санти леда превалили преко 2.400 км. Код куће су дочекани као прави хероји, а убрзо затим су и званично добили такав статус. За изузетан подвиг у проучавању Арктика руководилац станице Иван Папањин, меторолог и геофизичар Јевгениј Фјодоров, радиста Ернст Кренкељ и хидробиолог и океанограф Петар Ширшов награђени су звањем Хероја Совјетског Савеза. После прве плутајуће станице „Северни пол“ СССР је организовао још 30 сличних експедиција. Оне се и даље регуларно организују у савременој Русији.

Јевгениј Фјодоров у аутомобилу. Дочек Папањинових хероја у Москви. Данас је ово Мјасњицка улица у Москви. Станица „Северни пол 1“ званично је отвоена 6. јула 1937. Девет месеци касније, након 274 дана плутања према југу, станица се нашла у Гренландском мору. Санта леда је превалила преко 2.000 км.

Борис Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

Нова руска вакцина „ЕпиВакКорона“ 100 одсто ефикасна

2021-01-19 10:09:29

Према резултатима прве и друге фазе клиничких испитивања, имунолошка ефикасност вакцине „ЕпиВакКорона“ против коронавируса износи сто посто, саопштила је прес служба Федерална служба за фитосанитарни надзор Русије - "Роспотребнадзор", преносе...

РТ: „Можда никада нећемо наћи нултог пацијента“: СЗО позива на опрез у вези са приписивањем почетка пандемије коронавируса

2021-01-16 08:41:24

Идентитет почетног случаја коронавируса, такозваног „нултог пацијента“, могао би заувек остати мистерија, саопштила је Светска здравствена организација (СЗО), позивајући земље да појачају сарадњу и размену информација...

Трећа руска вакцина против коронавируса могла би бити регистрована наредних дана

2021-01-15 12:46:15

Резултати клиничких испитивања вакцине против коронавируса, коју је направио научни центар „Чумаков“ Руске академије наука, веома су добри и она може бити регистрована наредних дана, изјавила...

Ученици Математичке гимназије освојили пет златних, једну сребрну и једну бронзану медаљу на 7. Међународној Жаутиковској олимпијади

2021-01-15 10:28:27

На 17. Међународној Жаутиковској олимпијади из математике, физике и информатике, која је ове године одржана на даљину од 7. до 14. јануара, ученици Математичке гимназије освојили су седам медаља.

Савремене вакцине у стању да се носе са новим сојевима коронавируса чак и када вирус стекне 18 нових мутација

2021-01-12 16:11:45

Савремене вакцине су у стању да се носе са новим сојевима коронавируса чак и када је вирус стекао 18 нових мутација, као у случају руског пацијента,...

РТ: „Спутњик лајт“: У Русији почиње тестирање једнократне дозе вакцине на бази „Спутњик V“

2021-01-12 07:37:32

У Русији су започета испитивања поједностављене верзије вакцине против коронавируса "Спутњик V". Иако пружа мању заштиту, очекује се да ће решење бити лакше дистрибуисати и користити...

РТ: Тим СЗО-а задужен за испитивање порекла коронавируса стиже у Кину, док земља бележи највећи дневни пораст случајева у последњих пет месеци

2021-01-11 08:19:22

Очекује се да међународни тим стручњака из Светске здравствене организације стигне у Кину ове недеље како би истражио порекло пандемије коронавируса, након што је земља забележила...

РТ: Тренутна пандемија коронавируса је „веома тешка“, али би могла бити „још тежа“ - СЗО

2020-12-29 15:34:38

"Морамо да се удружимо да делујемо заједно, морамо се припремити за нешто што би у будућности могло бити још теже."

Први дигитални Фестивал науке

2020-12-17 16:04:40

„Кликни на науку“ и откриј научни универзум

Висока школа за менаџмент Државног универзитета у Санкт Петербургу напредовала за осам места на „Фајнешенел тајмс“ ранг листи

2020-12-11 16:31:11

Висока школа за менаџмент Државног универзитета у Санкт Петербургу, основана уз директну подршку Владимира Путина, побољшала је своју позицију у рејтингу Фајнешенел тајмса. Фајненшел тајмс објавио је...

rt nauka
baner rakija desno nauka
baner apartman desno / nauka
baner obzor desno - nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: