Како су совјетски научници 274 дана плутали на санти леда

Објављено: 01.03.2020.год.
Петар Ширшов, Ернст Кренкељ, Иван Папањин и Јевгениј Фјодоров. МАММ / МДФ / russiainphoto.ru / Russia beyond


Они су се први одважили на овакав подухват. Пловидба по хладноћи и ветру на леденој санти која пуца и осипа се била је опасна по живот.

1. Важна прекретница у историји истраживања Арктика био је 6. јун 1937. године. Тога дана су совјетски научници званично отворили прву поларну научноистраживачку плутајућу станицу на свету. Станица се звала „Северни пол 1“, пише 
Russia beyond.

 

Иван Папањин, Ернст Кренкељ, Петар Ширшов и Јевгениј Фјодоров

2. Четири члана експедиције и пас Весели привремено су обитавали на огромној санти леда широкој 3 км, дугачкој 5 км и дебелој нешто више од 3 метра. Било је планирано да научници изврше потребна истраживања док се санта креће на југ према Гренланду.

Експедиција се искрцала на лед 21. маја 1937. Плутајућа станица „Северни пол 1“ званично је отворена 6. јуна 1937. Пети „члан посаде“ је била поларна лајка, пас по имену Весели.

3. Током 1930-их је истраживање суровог арктичког региона било далеко теже него данас, у доба ледоломаца на нуклеарни погон. Полазило се од тога да ће плутајућа станица обезбедити услове за научна истраживања безмало током целе године, што није било могуће извести ни на један други начин. Научници са „Северног пола 1“ имали су задатак да прате метеоролошке показатеље, да прикупљају хидрометеоролошке, хидробиолошке и геофизичке податке, да мере дубину океана на путањи којом се креће ледена санта и да узимају узорке тла са дна. Поред тога, имали су обавезу да помоћу радио-везе и извештаја о временским условима опслужују први директан лет из СССР-а у САД преко Северног пола, који је извршила посада Валерија Чкалова.

Јевгениј Фјодоров врши истраживања.

4. За станицу су припремљене обилне резерве хране, довољне за 700 дана. Нико није очекивао да ће експедиција трајати толико дуго, али су организатори претпоставили да део намирница може пропасти, и испоставило се да су били у праву. „Са копна смо понели још 150 килограма пељмена“, написао је у својим мемоарима „Лед и пламен“ шеф станице „Северни пол 1“ Иван Папањин: „Они су били замрзнути, али су се због дугог пута и пролећног отопљења претворили у кашу непријатног мириса. Морали смо да их бацимо и уместо њих узмемо неколико свињских и говеђих полутки. На станици смо открили да ни поховани одресци које су најбољи кувари припремили са толико љубави, више нису јестиви“. У пар наврата су научници покушали да устреле брадату фоку и породицу белих медведа који су залутали на санту, али без успеха.

Иван Папањин снима дегустацију првог јела на станици „Северни пол 1“.

5. Као пребивалиште је члановима експедиције служио шатор од цераде, широк и дугачак четири метра и утопљен са два слоја перја од гавке. Поред тога, видевши да снег може бити изванредан грађевински материјал, научници су направили снежни „дворац“. За истраживачке радове су имали на располагању специјалне гумиране шаторе, два ваздушна чамца за спасавање, два кајака и лаке саонице од јасеновине.

6. Станица је плутала на југ прилично великом брзином. Прелазила је око 30 км за 24 часа. „Санта леда нас је приморавала на непрекидан и напоран рад. Током првих недеља смо се толико умарали да ја понекад нисам имао снаге да узмем оловку и упишем у дневник белешку за тај дан“, сећао се Папањин.

Иван Папањин.

7. Арктичко лето са температуром од неколико степени изнад нуле и непредвидљивом сменом киша и вејавица потпуно је одсекло станицу од „великог копна“. Авион једноставно не би имао где да слети на санту леда са пуно воде која се скупљала од падавина. „На санти има толико језера да им већ можемо давати називе... Ишао сам да видим како вода тече по нашој санти. На једном месту се чак направио водопад, и ако би човек ту пао не би се више извукао“.

Јевгениј Фјодоров бележи показатељ мерења. Плутајућа експедиција главног северног морског пута „Северни пол 1“.

8. Поред обавезних научних извештаја радиста Ернст Кренкељ стално је слао са станице у СССР репортаже за новине које су детаљно описивале свакодневицу најнеобичније експедиције на свету. У то време су били популарни радио-маратони, и тада је Кренкељ могао да успостави везу са радио-аматером из Јужне Аустралије и морнаром са Хавајских острва, који су такође будно пратили дешавања на станици „Северни пол 1“.

Прва совјетска поларна научноистраживачка плутајућа станица „Северни пол 1“, од 21. маја 1937. до 19. фебруара 1938. Руководилац станице Иван Дмитријевич Папањин са псом Веселим.

9. У септембру је већ могао да се осети долазак арктичке зиме. Свакога дана је период сумрака постајао све дужи, сунце се појављивало ниско изнад хоризонта, температура није прелазила нулу, почеле су обилне снежне падавине. „Ветар је у налетима дувао бризном и по 20 метара у секунди. Ретко који метеоролог је на копну имао прилику да прати овакву појаву! Ветар је обарао с ногу. Нисмо могли да изађемо из шатора и удахнемо свежег ваздуха, а у нашој платненој кућици било је истовремено и загушљиво и хладно. Понекад нам се чак вртело у глави“, написао је Папањин.

Иван Папањин и Јевгениј Фјодоров на подручју станице „Северни пол 1“ са псом Веселим.

10. Како се кретала на југ према Гренландском мору, санта се све више осипала, појавиле су се пукотине и почели да отпадају комади. Чланови експедиције су ноћима са зебњом ослушкивали како негде испод њих пуца лед. „Око нас су пукотине и велике водене површине између санти леда. Ако за време ове снежне мећаве, дође до сабијања, тешко ћемо се спасти... Саонице и кајак је засуо снег. Нема изгледа да се пробијемо до складишта са намирницама...“, записао је Папањин у свом дневнику за 29. јануар.

Иван Папањин (лево). Експедиција се искрцала на лед 21. маја 1937. Плутајућа станица „Северни пол 1“ званично је отворена 6. јуна 1937.

11. У олуји која је почетком фебруара трајала скоро недељу дана на територији станице су се појавиле пукотине широке од пола метра до 5 метара. Потопљено је једино складиште намирница, а складиште технике је било одсечено. Назирала се пукотина испод шатора. „Селимо се у снежну кућу. Координате ћу саопштити накнадно у току дана. Ако се изгуби веза молим вас да се не узнемиравате“, тако је гласила порука коју је радиста послао на „велико копно“.

Радиста Ернс Кренкељ, станица „Северни пол 1“.

12. 19. фебруара 1938. године, неколико десетина километара од обала Гренланда, два совјетска парна ледоломца „Тајмир“ и „Мурман“ покупила су научнике са остатака некада огромног леденог острва. Прва плутајућа поларна станица на свету сада се налазила на минијатурној санти леда дугачкој 300 и широкој 200 метара.

Ледоломци на парни погон „Мурман“ и „Тајмир“ поред санте на којој се налазила станица „Северни пол 1“. Гренландско море.

13. Чланови експедиције су за 274 дана на санти леда превалили преко 2.400 км. Код куће су дочекани као прави хероји, а убрзо затим су и званично добили такав статус. За изузетан подвиг у проучавању Арктика руководилац станице Иван Папањин, меторолог и геофизичар Јевгениј Фјодоров, радиста Ернст Кренкељ и хидробиолог и океанограф Петар Ширшов награђени су звањем Хероја Совјетског Савеза. После прве плутајуће станице „Северни пол“ СССР је организовао још 30 сличних експедиција. Оне се и даље регуларно организују у савременој Русији.

Јевгениј Фјодоров у аутомобилу. Дочек Папањинових хероја у Москви. Данас је ово Мјасњицка улица у Москви. Станица „Северни пол 1“ званично је отвоена 6. јула 1937. Девет месеци касније, након 274 дана плутања према југу, станица се нашла у Гренландском мору. Санта леда је превалила преко 2.000 км.

Борис Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

„Свака заражена особа зарази још троје, а они шире болест даље. Тај ланац мора бити заустављен.“

2020-04-06 06:00:30

Мере које је Русија до сада усвојила спречавају експлозиван раст оболелих од вируса корона у земљи, изјавила је директор Федералне службе за фитосанитарни надзор и контролу...

Био-математичари из Санкт Петербурга дали основу за вакцину против корона вируса

2020-04-03 20:23:40

Научници из цијелог свијета изучавају разне варијанте корона вируса и до сада их је дешифровано више хиљада генома. Дмитриј Антипов и Михаил Рајко, експерти са Санктепербуршког државном универзитета сва своја ранија истраживања су појавом корона вируса обуставили и посветили се изучавању структуре САРС-КоВ-2. Требало им је 2 дана да установе првобитну структуру генома вируса

Руски научници спремни да за 30 дана развију лек за коронавирус

2020-04-02 08:59:24

Научници руског Института за хемијску биологију и фундаменталну медицину спремни су да за 30 дана развију лек за коронавирус заснован на крви пацијената који су се опоравили...

Kинески научници изоловали антитела која су ефикасна у спречавању продирања коронавируса у ћелије

2020-04-02 08:43:48

Тим кинеских научника изоловао је неколико антитела за које тврди да су „изузетно ефикасни“ у спречавању продирања коронавируса у ћелије. Ова сазнања могла би да буду употребљена за...

Руски научници развили нови тест високе прецизности за дијагнозу коронавируса

2020-03-31 11:24:30

Научници Централног истраживачког института за епидемиологију Савезне службе за фитосанитарни надзор Русије (Роспотребнадзор) развили су нови тест високе прецизности за дијагнозу вируса корона који не даје...

У Русији направљена три препарата за борбу против коронавируса

2020-03-30 08:51:12

У Русији су, уз учешће специјалиста Руске академије наука, развиjена три препарата која би се потенцијално могли користити за лечење болести Covid-19 изазване новим коронавирусом, изјавио...

РТ: Русија представила третман лечења коронавируса заснован на постојећем леку против маларије

2020-03-29 08:31:51

Руски стручњаци су саопштили да су смислили ефикасан начин лечења Covid-19 коришћењем лека против маларије. Ова врста лекова је данас широко истражена широм света као могући...

РТ: Русија тестира више прототипа Covid-19 вакцинa

2020-03-20 07:17:10

Руски Истраживачки центар за вирологију и биотехнологију, познат као Институт "Вектор", тестира више различитих прототипа вакцине против Covid-19 у трци за проналажење лека за вирус који...

Др Даница Грујичић: Понашајте се одговорно и неће бити никаквих проблема

2020-03-17 08:09:30

Саопштење професора др Данице Грујичић, начелника Оделења за неуроонкологију Клиничког центра Србије о коронавирусу

Руски научници патентирали пренос енергије из космоса на Земљу

2020-03-11 08:05:24

Московски радио-технички институт Руске академије наука регистровао је патент за систем преноса енергије са соларне орбиталне електране до Земље, наводи се на интернет страници Државне службе за...

rt nauka

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: