Тајна Хаџи Проданове пећине: Откривена сасвим случајно, а јединствено створење у свету живи овде

Објављено: 23.07.2019.год.

Преузмите краћи линк http://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=121373

фото: © Јована Ћирковић / Србија Данас

Хаџи Проданова пећина једна је од најлепших у Србији, а занимљиво је да још није истражена у потпуности.

У месту Рашчићи у општини Ивањица смештена је чувена Хаџи Проданова пећина. До недавно затворена за јавност, иако је, како смо чули на лицу места, увек била посћена, пре свега од стране деце из оближњих места жељних авантура и догодовштина, до биолога, историчара, палеонтолога…

Тако смо се и ми упутили у Ивањицу у потрази за авантуром. Закаснили смо да уђемо у пећину, али су нам Ивањичани помогли у намери да уђемо унутра, те се тако показали као добри домаћини. Пале се светла и авантура креће. Први осећај је узбуђење. Слепи мишеви, на мали покрет и звук, крећу да лете изнад вас и то већ ствара прелеп осећај садејства са природом наводи Јована Ћирковић за Србија Данас

Hadži Prodanova pećina. pic.twitter.com/NUjQErGCqY
— Jovana Ćirković (@rilivadivuk) July 21, 2019

Ова пећина је била затворена око 40 година, да би се пре неколико дана отворила поново и била доступна посетиоцима. У самој пећини је прохладно, али не превише. Чак ни субјективни осећај влажности ваздуха није превелик. Погдекоја капљица ће вам пасти на гардеробу и тако употпунити осећај да се налазите у велелепној "Дворани тајни".

Хаџи Продан Глигоријевић

Иначе, пећина је име добила по чувеном устанику Хаџи Продану Глигоријевићу, који је био војвода Првог српског устанка.

Hadži Prodan Gligorijević. pic.twitter.com/G1HykvZq4v
— Jovana Ćirković (@rilivadivuk) July 21, 2019

Међутим, оно што по чему ће сви бар једном пожелети да сазнају нешто више о Хаџи Продану Глигоријевићу је свакако пећина која је добила назив по њему.

фото: Јована Ћирковић / Србија Данас

Он је рођен у селу Неваде код Такова, ратовао је против Турака у местима Сјеница, Нова Варош, Пријепоље, Суводол и Бијело Поље. Такође, оно по чему је познат је његова неуспешна побуна познатија под називом Хаџи Проданова буна, која се десила 1814.године.

Хаџи Проданова пећина одувек је била привлачна туристина и авантуристима.

Ископавања су почела 2003.године. Оно што је најзанимљивије да та истраживања нису ни намеравана. Наиме, требало је да се обнови Црква Светог архангела Михаила, али се дошло до неких открића и тако је све почело. Пећина је званично дугачка 420 метара. Међутим, неки кажу другачије.

Ивањицом дуго кружи једна занимљива прича.

- У пећини се налази и језеро, треба да се почне са истраживањима. Постоји једна прича коју Ивањичани и околина причају годинама. А то је да је пас појурио лисицу у пећину и да су изашли много даље и на месту где се није ни знало да постоји икакав пролаз који би могао да буде повезан са Хаџи Продановом пећином. Неки чак и кажу да је излаз из ове пећине у Гучи – каже нам мештанин који нам је и помогао да уђемо у пећину.

Пре свега пећина обилује слепим мишевима и разним врстана инсеката. У овој пећини пронађени су остаци пећинског медведа, вука, козорога, многих птица и глодара. Такође, у садашњости пећину настањује велики број слепих мишева, међу којима су: европски велики северњак, европски дугокрилаш, дугопрсти вечерњак, велики потковичар и други.

Занимљиво је да Хаџи Проданову пећину настањује и pseudosinella ivanjicae, а то је троглобионтна врста из реда калембола. До сада је пронађена само у Хаџи продановој пећини и као таква представља Stenoendemita овог подземног станишта. Занимљиво је и да је као таква име добила по граду Ивањици. Ови организми су посебни и по томе што имају способност скакања, те се тако бране од непријатеља.

фото: Јована Ћирковић / Србија Данас

Сталактити и сталагнити су велелепни. Поред њих ту су и разни облици које је вода и природа стварала вековима. Неке од њих су фигура мајке са дететом и бигрене каде.

фото: Јована Ћирковић / Србија Данас

Међутим, нас су интересовали и утисци и приче мештана.

фото: Јована Ћирковић / Србија Данас

- Пећина је баш стара. Деца су се увек ту играла. Једном су двојица младића, док пећина још није била осветљена хтели да виде колика је и да виде унутрашњост пећине. Унели су тракторску гуму и запалили је унутра. Некако се гума откотрљала ка улазу, могло је свашта да буде, али није – прича један мештанин кога смо срели.

Ова пећина одише неком чудно пријатном енергијом. Све време док шетате пећином, заиста, имате осећај као да је то тек почетак, односно улаз, а да се много тога налази иза. Свакако, ко зна где би вас неки путић одвео и какву би причу испричао.

Јована Ћирковић / Србија Данас

Кључне речи: