Crispr: Технологија која ће променити медицину

Објављено: 12.02.2018.год.

Преузмите краћи линк http://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=107792

фото: cambridge.org

Кинески научници преправљају људски ДНК уз помоћ технологије Crispr-Cas9, коју самостално развијају. У онколошкој болници у граду Хангџоу покушавају да „натерају“ организам да се бори против злоћудних ћелија захваљујући променама које научници уносе у ДНК пацијента.

Заменик главног лекара болнице у граду Хангџоу, лекар Ву Шисју, у интервјуу за РИА Новости истиче да су експерименти прошли успешно. Метода је ефикасна у случају лечења рака и, по мишљењу лекара, мање је опасна по здравље пацијента од класичне хемиотерапије. Па ипак, Шисју је опрезан и ограђује се имајући у виду да је још увек мали број пацијената подвргнут лечењу уз помоћ нове методе.

Технологија Crispr-Cas9 је осмишљена 2012. године у САД. Cas9 је специјална беланчевина, која је повезана са радом адаптивног имуног система CRISPR. Уз помоћ ове беланчевине могу се издвајати страни фрагменти ДНК у организму, одстрањивати и чак мењати за нове. У САД и Европи ова технологија се много година тестирала на узетом биоматеријалу у лабораторијским условима. У Кини, у онколошкој болници Хангџоу и у још неколико медицинских установа ову методу тестирају на пацијентима.

Процес почиње узимањем крви. У лабораторији се уз помоћ технологије Crispr-Cas9 издваја део ДНК који успорава организам да се бори против канцерогених ћелија. Тај део се исеца и одстрањује. Затим се крв која садржи модификовану структуру ДНК поново трансфузијом враћа у организам пацијента. Претпоставља се да се тако организам наводи да се бори против болести и да побеђује малигне ћелије.

Научници са Запада су ипак уздржани, због етичке стране ове методе. Постављају питање колико је оправдано из моралне перспективе да се научници мешају у геном човека и мењају га. Још увек није постигнут консензус међу светским научницима. Кинески лекар Шисју сматра да је најважније дати болесном човеку последњу шансу. Осим тога, ови експерименти се, наравно, спроводе само уз сагласност пацијента.

„Засад је у истраживању учествовао 21 пацијент. Ефикасност методе је засад око 40 одсто. Један човек је после примене ове методе проживео још 11 месеци и још увек је међу нама. Почели смо експерименте у марту прошле године. Сви пацијенти које подвргнемо овој методи болују од рака дигестивног тракта. Досад су сви они већ прошли неколико тура хемиотерапије, зрачења, били оперисани. Учесници нашег истраживања, наши пацијенти, досад су практично искусили све познате методе лечења. Да нису укључени у експериментални програм, некима од њих не би било помоћи“, истиче Шисју.

Наравно, прошло мало времена да би са сигурношћу могли говорити и тврдити да је потпуно ефикасна нова метода коју тестирају кинески лекари. Осим тога, у експериментима је учествовало релативно мало пацијената.

„Према резултатима којима располажемо у овом тренутку, можемо рећи да се ради о поузданој методи, али не можемо са сигурношћу тврдити које онколошке болести се најефикасније лече уз помоћ Crispr-Cas9. Метода прекрајања генома ДНК, како показује наша пракса, као и искуства других кинеских медицинских установа, потпуно је безбедна. У сваком случају, мање је штетна него терапија лековима и хемиотерапијом. Од нежељених ефеката јављају се осип на кожи и повишена температура тела“, објашњава Шисју.

Методом Crispr-Cas9 могу се лечити и друге болести, не само канцер. Стручни часопис „Нејчер“ пише да је група канадских научника користећи Crispr-Cas9 успела да модификује и ген рецептора за ХИВ. На тај начин, теоретски, тело човека може се „преправити“ да буде отпорно на овај опасни вирус. Па ипак, светска научна заједница се са задршком односи према генетском инжењерингу. У САД су за било какве манипулације овог типа неопходне додатне дозволе надлежних установа.

Осим тога, амерички научници наводе и одређене ризике у примени нове технологије. То је најпре опасност од нетачног преправљања гена. Неки научници указују на то да читаве генерације потом могу (пре)носити ове погрешно „дизајниране“ гене. Управо у томе и лежи највећа потенцијална опасност: могућност да неко намерно направи и „дизајнира“ погрешну комбинацију гена. Са друге стране, доктор Шисју сматра да ова бојазан не би смела да успори све напоре лекара и научника да нађу лекове за досад неизлечиве болести.