Споменик природе Србије Хаџи Проданова пећина и каменолом „на метар“ једно од другог

Објављено: 24.11.2022.год.

Преузмите краћи линк https://www.vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=139049

Црква Светог Архангела срушена минирањем у каменолому 1975. године, уништени пећински украси

Споменик природе Србије Хаџи Проданова пећина и каменолом у селу Рашчићи код Ивањице налазе се буквално „на метар“ један од другог, јер заштићени споменик природе, односно подручје Хаџи Проданове пећине граничи са земљиштем које користи предузеће "Путева Ивањица" са својим каменолом.

На улазу у заштићени споменик природе се налази и црква Светог архангела Гаврила, а која је већ једном била срушена од минирања у каменолому, a када су такође уништени и пећински украси о чему сведоче чланци из тог времена и чланови Завичајног удужења "Хаџи Продан" који својим деловањем желе да укажу јавности на значају овог локалитета. Подсетимо, црква је првобитно саграђена 1924. године, а звоно је поклонила краљица Марија, супруга краља Александра. Црква је потом од минирања у каменолому срушена до темеља 1975 године, да би потом њена обнова кренула тридесетак година касније, односно 2002. године, а освештана је 2005. године.

Поред овог и археолошког налазишта и историсјког споменика Србије на само педесет метара налази се каменолом који сваким даном својим радом угрожава непроцењиве вредности. Минирања се изводе скоро па свакодневно, а отпадне воде се пуштају у извор планинске реке, угрожавајући како археолошке налазе, тако биљни и животињски свет, а на крају и српску историју.

Подсетимо, у заштиту споменика су недавно стали и ветерани 63. Падобранске бригаде, који су подржали Завичајно удружење ’’Хаџи Продан’’ из Ивањице и протестним окупљањем указали држави и надлежним институцијама на значај очувања културно историјског блага Србије. Они су подсетили јавност да српска историја нема цену и да се то никада не сме заборавити.

Хаџи Проданова пећина

Хаџи Проданова пећина или Споменик природе Хаџи Проданова пећина је простран, хоризонталан, радијално разгранат подземни облик карстног рељефа. Хаџи Проданова пећина је археолошко палеолитско налазиште и споменик природе који се налази у селу Рашчићи недалеко од Ивањице. Ова пећина је станиште за колонију угрожене врсте слепих мишева. Сама пећина и колонија слепих мишева је угрожена радом оближњег каменолома.

Састоји се из улазног канала, централне дворане и зракасто распоређених бочних канала. Укупна дужина канала износи 420 m. Пећина је станиште велике колоније слепих мишева. Све четири присутне врсте слепих мишева заштићене су Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. Хаџи-Проданова пећина је добила име по Карађорђевом војводи Хаџи-Продану Глигоријевићу, који је током српског устанка 1814. године, познатог као Хаџи Проданова буна преузео вођство против турске одмазде и у пећину склањао збегове.

Заштитна ископавања започела су 2003. године поводом намере да се обнови црква Светог архангела Гаврила која се налази испред пећине. Приликом радова на уређењу улаза у пећину откривени су остаци праисторијске керамике и плеистоценске фауне. Циљ ископавања био је провера стратиграфског положаја налаза. Ископавања су вршена на површини од 16 m², почетку пећинског ходника и на платоу испред пећине. Истражено је пет хоризоната, у којима су пронађени остаци пећинског медведа, вука, козорога и разних глодара и птица. Већина палеолитских налаза откривана је на платоу испред пећине.

У пећини се налази и веома ретких 25 врста инсеката који у свету готово па и не постоје. Један од њих добио је назив "Ivanjica Serbius duvalis" јер само у овој пећини постоји и нигде више. Такође су нађени трагови да је у овој пећини живео и прачовек. Овде се налазе и кристали из времена 30 милиона година пре нове ере. Дошло се је и до налаза да је пећина била станиште и пећинског медведа јер је нађен зуб и делови вилице. Пећина је окићена сталагнитима и сталактитима. Да би се направио један центиметар овог пећинског накита потребно је око хиљаду година.

фото: Јована Ћирковић / Србија Данас

Хаџи Проданова буна

По паду Наполеона, велике силе су на Бечком конгресу одбиле да у дискусију узму руски меморандум о страдању Срба под Турцима. Узалудан је био труд проте Матеје Ненадовића, који се као представник избеглих и наново поробљене Србије нашао у Бечу извештавајући посланике Русије „да је српски народ сада у крајњој погибељи и да Турци секу, вешају, на коље набијају, робе и харају“. Требало је само једна варница па да букне нови устанак. Тако је и било. Хаџи Проданова буна против турског терора почела је 27.09. 1814. године. На челу буне је био Хаџи Продан Глигоријевић.

Хаџи Продан је развио заставу и позвао народ на устанак. Сакупило се неколико хиљада бораца. Као гром из ведра неба устанике је поразила вест да кнез Милош не жели са њима, него у договору са Сулејман пашом Скопљаком из Београда креће против њих „да народ стиша“. Први и једини бој устаници из побуњених нахија (крагујевачке, јагодинске и пожешке) имали су код Кнића у Гружи, са Турцима и Милошевим људима (који није веровао у успех побуне јер је зима била на прагу). После целог дана борбе устаници су победили. Али не видевши даљи смисао борбе, под окриљем ноћи Хаџи Проданови људи су се разишли својим кућама, а само најоданији су остали са њим те се упутили према Остружници и прешли преко Саве у Срем. Хаџи Продан је избегао из Србије.

Буна се завршила победом Турака, а велику улогу у њеном гушењу је имао Милош Обреновић, потоњи вођа Другог српског устанка и кнез Србије.

После смирења буне није поштовано везирово обећање дато Милошу Обреновићу; из побуњених нахија покупљено је око 300 истакнутих људи и у синџирима одведено у Београд где су погубљени или набијени на колац. На колац је набијен и зачетник устанка, игуман Пајсије.

У то време Карађорђе и војводе су са породицама кренуле из Новог Сада, преко Темишвара и Ердеља за Русију. У бесарабијски град Хотин стигли су 26. октобра 1814. године. Карађорђу и војводама се придружио и вођа буне у Србији 1814. године Хаџи Продан Глигоријевић. Хетерија је обновила рад 1814. године, инспирисана херојском борбом српског народа у Првом српском устанку. Хетерија је исте године обновљена и у Атини и Одеси.

Вожд Карађорђе је дошао у додир са вођством Хетерије 1816. године, док се налазио у Петрограду, у аудијенцији код цара Александра I. Овде га је са идејама Хетерије упознао гроф Јоанис Каподистријас, руски министар спољних послова.

Реализујући договор са вођством Хетерије, Карађорђе је са руским пасошем, априла 1817. године, прешао у Још у Молдавији. После дужих задржавања у овом граду и у Букурешту, јула 1817. године је прешао у Србију.

Са румунским устаницима за ослобођење Влашке и Молдавије 1821. године борили су се и многи Срби. Међу њима се посебно истицао Хаџи Продан Глигоријевић, вођа буне у Србији 1814. године. У устаничкој војсци је био пандурски капетан.

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Друштво

РТ: ЕУ прети да ће забранити Твитер

Платформа има рок до 25. августа да се усклади са новим законом ЕУ о дезинформацијама

САД и Велика Британија користе информациони рат против руске омладине

Покушаји деструктивног утицаја на малолетнике неће престати, јер је циљ да се Русија ослаби, изјавио је Александар Гребенкин

2023-05-12 15:05:06

РТ: Млади Американци не разумеју историју Другог светског рата

Ако се не сећају прошлости, САД ускоро неће моћи да процене садашњост и будућност, изјавио је Дмитриј Песков

2023-05-11 16:10:10

Заједнички пројекат покрајинске владе и компаније НИС

Унапређени услови за боравак деце у Дечјем селу „Др Милорад Павловић” у Сремској Каменици

2023-04-20 19:27:45

РТ: Немачки медији и институције „узбуњени” због утицаја РТ-а

Чини се да значајан проценат становништва земље подржава „проруске“ наративе, преноси Билд

2023-04-11 09:15:45

Конкурс за 7. сезону програма „NIS Calling“

Прилика за студенте да похађају праксу у НИС-у

2023-04-10 21:23:30

РТ: ДНР мења закон о смртној казни

Доњецка Народна Република укинула је смртну казну, месецима након што је постала део Руске Федерације

2023-04-07 01:46:32

НИС добитник специјалног признања за дугогодишње хумане активности

Компанија НИС добитник је специјалне плакете дневника „Вечерње новости“ намењене удружењима и компанијама које годинама континуирано помажу друге и подстичу на племенита дела. Специјална плакета НИС-у уручена је у оквиру јубиларне, 60. традиционалне акције овог дневног листа под називом „Најплеменитији подвиг године\" одржане данас у Скупштини Града Београда.

2023-04-05 20:20:16

РТ: На Фејсбуку нестао РТ на арапском

Америчка друштвена мрежа одбила је да објасни забрану странице канала, која је имала 17 милиона претплатника

2023-04-01 19:05:20

Друштво за очување дивљих животиња „Мустела“: Значајно склониште слепих мишева Хаџи-Проданова пећина угрожено функционисањем и ширењем каменолома

„У Србији добар пример значајног склоништа слепих мишева које је угрожено функционисањем и ширењем каменолома је Хаџи-Проданова пећина код Ивањице у западној Србији“

2023-02-06 16:22:59

Oткриvena спомен-бистa хероју са Кошара потпуковнику Горану Остојићу

Потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић открио је данас у Бачком Добром Пољу спомен-бисту потпуковнику...

2023-01-29 12:49:54

Порфирије: Благодарећи светитељу Сави наш народ је један од оних који чине историју и део је цивилизације

Патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије служио је литургију у Српском клубу у Њујорку и поручио...

2023-01-29 12:48:02

Више беба и значајно мање умрлих

У Србији је током претходне године рођено 62.250 беба - свега 188 више него 2021. године,...

2023-01-27 14:48:01

Књиге на дар на Савиндан српској гимназији у Темишвару

Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон у дводневној је посети...

2023-01-27 10:26:58

Безбедносни системи на бензинским станицама обезбеђују да на њима буде веома мала количина готовине

Поводом разбојништва које се догодило 16. јануара у вечерњим сатима на „НИС Петрол“ бензинској станици у...

2023-01-18 08:14:38

Република Српска слави 31. рођендан

Република Српска је основана 9. јануара 1992. године под називом Српска Република Босна и Херцеговина

2023-01-09 09:14:41

Бадњи дан

Навече Бадњег дана, на Бадње вече, ложи се бадњак. Ово младо дрво, обично храстово, символише Христа...

2023-01-06 06:41:52

Обичаји за Бадњи дан - бдење, пијукање и крцање ораха

Бадњи дан почиње одласком у шуму и сечењем бадњака, а завршава се посном вечером и бдењем којим се ишчекује дан рођења Христа. Као и други хришћански празници, и овај обилује народним веровањима и обичајима.

2023-01-06 05:35:33

НИС уручио поклон пакете за 225 прворођених беба у 2023. години

Компанија НИС је под окриљем националне кампање „Да се нове наде роде“ уручила 225 поклон пакета...

2023-01-05 10:09:19

НИС донира пакетиће за 225 прворођених беба у новој 2023. години

Компанија НИС донира 225 поклон пакета за прворођене бебе у 2023. години. Ова компанија обрадоваће по...

2023-01-02 18:48:45

Драган Јовановић уручио апарат за ултразвучни преглед кукова

Глумац Драган Јовановић обрадовао је запослене али и све будуће мајке у Дому здравља “Земуну”. Од...

2023-01-01 09:09:23

Гујон: Ретко који народ у Европи би издржао оно што издржавају Срби са КиМ

Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност за Косово“ каже за РТС да није био сигуран да ли ће ове године успети, али да је 50. конвој ушао на КиМ. \"Срби на КиМ се итекако боре и ретко који народ у Европи би издржао све што они издржавају већ 23 године и зато смо уз њих. Они су за нас пример храбрости и достојанства\", напомиње Гујон.

2022-12-31 07:07:38