Крајем прошле године број становника Србије износио око 6,6 милиона
На сваку бебу која је рођена у првих једанаест месеци прошле године, двоје људи уписано је у матичну књигу умрлих, а када се саберу сви који су испраћени на вечни починак, долази се до суморног закључка да је у том периоду умрло скоро 26.000 особа више него 2020. У години коју је „појела корона” и која је са животне сцене однела Ђорђа Балашевића, Милана Гутовића, Марка Живића, Ненада Ненадовића, Драгољуба Ђуричића, Предрага Живковића Тозовца, Миру Фурлан, Бориса Комненића, Власту Велисављевић, Мињу Суботу, Феђу Стојановића, Марину Туцаковић и друге уметнике, свакога дана у просеку је умирало 370 људи, пише Политика.
Статистичари су установили да је у 2021. достигнут вишедеценијски максимум укупног броја умрлих и повећање смртности незабележено у последњих 75 година, констатује демограф Горан Пенев, када билансира ефекте године која је прохујала с највећом пандемијом у новом миленијуму. Иако у овом тренутку Републички завод за статистику располаже подацима само за једанаест месеци прошле године, са сигурношћу се може израчунати да је у 2021. години преминуло око 135.000 особа. Да би се разумеле све размере епидемијске кризе, требало би подсетити да је пре 2020. године у просеку умирало између 100.000 и 106.000 људи, а рађало се између 70.000 и 75.000 беба.
– Ако имамо на уму чињеницу да је свакога дана умирало око 200 људи више него што се рађало и ако у ту статистику убројимо и исељене, долази се до закључка да смо свакога дана остајали без 274 особе. Србија је, према званичним проценама РЗС, у прошлу годину ушла са 6.871.547 становника, а како оне не укључују спољни миграциони салдо, то јест разлику између броја одсељених и досељених, процењени број становника би почетком ове године износио 6,8 милиона. Међутим, стварни број становника је знатно мањи јер би само по основу миграција становништво земље требало смањити најмање за 200.000 људи, колико према мојим грубим проценама износи негативан спољни миграциони салдо у последњих десет година. То би значило да је крајем прошле године број становника Србије износио око 6,6 милиона и био сведен на ниво који је био достигнут 1960. године – упозорава саговорник Политике.
Чињеницу да је првих једанаест месеци прошле године укупан број умрлих био за 23.800 већи него у истом периоду 2020, односно за 30.500 људи већи него током целе 2019. године, Пенев тумачи (ин)директним последицама пандемије ковида 19.
– Чак и ако оставимо по страни преминуле од вируса корона, Србија има највећи број умрлих од Другог светског рата. У 2021. години дошло је и до великог повећања броја умрлих од других узрока смрти, што се донекле посредно може довести у везу са дугим трајањем пандемије, евидентном пренапрегнутошћу здравственог система, хроничним умором и исцрпљеношћу здравствених радника, приоритетним збрињавањем оболелих од ковида, али и врло неповољном старосном структуром укупног становништва Србије. Разумљиво је да, када се деси земљотрес или цунами, приоритет постане збрињавање директних жртава несреће. То се десило и током ове пандемије – многе установе су претваране у ковид болнице, а многим нековид пацијентима биле су померане операције, рехабилитације, терапије и дијагностички прегледи – подсећа демограф.
– С друге стране, многи су избегавали одлазак у болницу због страха од заразе. Ипак, изненађује што је тако висок морталитет услед инфекције вирусом остварен у условима доступности одговарајућих вакцина, као и повећања болничких капацитета – оцењује наш саговорник и упозорава да се реалним чине претпоставке да ће у 2021. години очекивано трајање живота мушкараца бити смањено за две године и сведено на 69,5 година, док би процењено смањење животног века за жене износило око једне године и приближно било 76 година.
И док демографски графикони бележе изузетно висок пораст смртности, број новорођених беба стагнира и готово је на истом нивоу као прошле године.
– На основу прелиминарних података за период јануар–новембар 2021, у Србији је укупно рођено 56.648 беба, односно 61 више него у истом периоду 2020. године. Међутим, требало би имати на уму да су у 2020. години готово сва деца (са изузетком оне која су дошла на свет у новембру и децембру) зачета пре пандемије, а током прошле године све рођене бебе зачете су време короне. Чињеница да је у новембру прошле године рођено 14 одсто деце више него у истом месецу 2020. и 9,8 одсто беба више него у новембру 2019. године говори о тзв. компензационим тенденцијама, односно повратку на ниво фертилитета из препандемијског периода. То потврђују и подаци о наглом повећању броја склопљених бракова у периоду од јануара до септембра прошле година, када је склопљено 25.925 бракова – скоро дупло више него у истом периоду 2020. и за свега пет одсто мање него у истом раздобљу 2019. године, када је 27.240 парова изашло пред матичара – наводи саговорник Политике.
Све у свему, удео муслиманског бирачког тела се постепено повећава. У једном броју округа број муслимана се креће од 10 до 40% бирача, има места где их има више од половине.
У уторак 16. априла 2024. у Хотелу „Москва” у Београду, Михаил Звинчук — Рибар, један од оснивача познатог Телеграм канала „Рибар”, одржао је предавање на тему употребе Телеграм апликације као средства за контролу информативног окружења.
У Москви је данас отворен Форум мултиполарности, чији учесници разговарају о борби за праведни свет, без хегемоније „колективног Запада“. На скупу се окупило више од 300 представника интелектуалне елите из 130 земаља.
За готово 600 малишана широм земље обезбеђена је нова зимска опрема захваљујући заједничкој хуманитарној акцији КК Партизан и компаније НИС. Топле зимске јакне и обућа, плишане играчке и слаткиши, ове зиме стижу до деце из социјално угрожених категорија из Београда, Новог Сада, Краљева, Чачка, Трстеника, Врњачке Бање, Рашке, Крушевца, Суботице, Сомбора и других градова широм Србије.
Чудотворна икона Мајке Божије, Умекшање злих срца стигла је у Србију у организацији фондације Светог Романа из Москве, у среду 24. јануара 2024. године.
Компанија НИС отпочела је четврту сезону NIS Energy програма у оквиру које ће 23 полазника имати прилику да направи своје прве кораке у каријери у тиму који чини око 12 хиљада запослених широм Србије. Полазнике током годину дана рада у компанији очекују практична обука, посета секторима компаније НИС, теоријска предавања од стране водећих стручњака из индустрије, али и тренинг „меких“ вештина уз посете важним активама компаније, међу којима су рафинерија у Панчеву и бензинске станице НИС-а. Након завршетка програма, полазницима се отвара и могућност сталног запослења у НИС-у, уколико за то постоји обострани интерес.
Настојећи да пружи пуну подршку раду здравствених установа у нашој земљи, компанија НИС донирала је 15 милиона динара за набавку савремене медицинске опреме за одељења гинекологије Дома здравља Нови Сад и Завода за здравствену заштиту студената у том граду.
Компанија НИС подржала је међународни Кошаркашки камп „Каста“ у којем ће ове године боравити око 1.000 учесника, међу којима и 60 деце са Косова и Метохије.
Тог илинданског јутра 1993. године хеликоптер ХТ-40, након што је одобрен лет за превоз рањеника од Бање Луке према Београду, на ВМА, извршено је укрцавање рањеника у хеликопер, контрола од стране официра за везу међународних снага за контролу и надзор провођења Резолуције УН о забрани летења у ваздушном простору БиХ.
RSS
