У одлучујућој бици, не обазирући се на «Милосрдног анђела» који је сејао само смрт, посипајући 24 пута наше положаје тепих- бомбама које су спржиле Паштрик, Алберт је са браниоцима на граници, држао положаје, чистио заостале џепове од агресора. Он је сањао и веровао у слободу – истакао је генерал Стојан Коњиковац.
Генерал је рекао и да је Алберт Андијев са саборцима на Паштрику извршио наредбу „Нема назад, иза је Србија“!
- До краја рата био је на положајима на самој државној граници. Ношен идејом правдољубља, борећи се на страни истине, дао је допринос и у одбрани православља у Македонији 2001. године. После рата, остао је да живи у Србији, оженио се Српкињом, добио сина и дао му име Лазар, симбол српске жртве, страдања и вечности. Србију је волео као и Русију – појаснио је генерал Коњиковац и додао:
фото: © Александар Јовановић Циле / Информер
- Алберт Ахсарбекович Андијев, нови је српски и руски Рајевски! Тај његов претходник, такође руски добровољац, пуковник Николај Николајевич Рајевски, оставио је 1876. године у Адровцу, у крвавој борби против Турака, своје срце да заувек почива у Србији. Храброст, достојанство и жртва Алберта Андијева, нашег Рајевског 20. века, чине да се везе два братска народа, кроз заједничку патњу и страдања, али и кроз борбу за слободу која нема цену, вину у небеса!
фото: © Александар Јовановић Циле / Информер
Заједничко осећање припадности словенској и православној заједници, обострано поштовање и узајамна подршка и помоћ, јесте Албертово завештање свим Србима и Русима у будућности! Ми га морамо неговати и развијати, чувајући вазда живо сећање на живот и дело Алберта Андијева – нагласио је генерал Стојан Коњиковац.
Он је подсетио и да је Академија Видовданских витезова српских, доделила Алберту статуу српског витеза 2019. године, носилац је споменице 20 година од НАТО агресије, споменице ПЈП са мачем. За заслуге у борби награђен је пиштољем 1999. године.
- Упркос томе, бескомпромисан и чврст у својим ставовима, до задњег тренутка одан својој бригади, одлази у гроб без држављанства Републике Србије што га је много болело. На вечну стражу са другим саборцима, у легенду, одлазиш и ти Алберте.
фото: © Александар Јовановић Циле / Информер
Испраћају те твоји саборци и сав српски род који ти је захвалан за све што си учинио за нашу, и твоју Србију. Почивај у миру и спокоју, јуначе наш! – завршио је у сузама такође легендарни старешина призренске бригаде, генерал Стојан Коњиковац, опраштајући се последњи пут од човека који је својим храбрим срцем, када је Србији било најтеже, показао пут за нека будућа покољења.
На Централном гробљу велики број људи је одао последњу почаст великом хероју. На место вечног починка, сандук са Андрејевим телом пренели су његови саборци, ратни ветерани.
Информер
.jpg)
Дан када смо бомбардовали Рајх 
Разбијен похлепом: зашто Вучић није захвалан СССР-у за ослобођење Србије од нацизма 
Нови стари Шутановац 
Ходајући бунт