Регистaр националног интернет домена Србије (РНИДС) данас обележава девет година регистрације .срб домена и тим поводом корисницима интернета поклања још једно ћирилично писмо – Орто РНИДС, настало као плод сарадње са организацијом Типометар. С обзиром на околности и корону и ова промоција ће се одржати на онлајн скупу насловљеном „Ћирилица у дигиталном свету”. Учесници ће настојати да одгонетну између осталог колико је интернет уопште изменио српски језик, може ли ћирилица да нађе своје место у модерном пословању, какав је изазов креирати сајтове са ћирилицом и ћириличним линковима, пише Политика.
Подсећања ради Орто РНИДС је друго писмо српске ћирилице створено пре свега за употребу на интернету и за екрански приказ, а биће доступно за преузимање на сајту Регистра одмах после данашње промоције. Оно претходно писмо Ареал РНИДС промовисано је почетком прошле године.
Предраг Милићевић, руководилац Службе за маркетинг Регистра националног интернет домена Србије, подсећа да је ћирилица одавно на интернету, у виду садржаја. Мало се зна да су после садржаја на енглеском, најбројнији садржаји на руском језику, процењује се да их је 8,6 одсто, далеко испред садржаја на пример, на француском, немачком, кинеском, индијском, арапском...
– Ако говоримо о интернет доменима, опет су Руси били први и добили свој ћирилични .рф домен још 2010. године, само неких шест месеци пошто је тако нешто омогућено на глобалном нивоу. Ми смо наш .срб, као друга држава у свету, добили 2011. и 27. јануара 2012. почела је регистрација назива .срб домена. РНИДС као регистар интернет домена, настоји да допринесе томе да наши корисници несметано комуницирају на интернету користећи своја писма – додаје Милићевић.
Ипак, чини се да светска мрежа не трпи различитост, питање је колико корисник може несметано да користи сопствени језик и писмо на интернету.
– У основи, интернет и даље користи енглески алфабет и сва остала писма преводи интерно на себи препознатљиву енглеску латиницу. То у многим случајевима функционише, али у некима и не сасвим, јер иако су сви стандарди усвојени још 2013. године, нису сви примењени и многе интернет платформе и апликације још не препознају сва писма која су присутна на интернету – истиче Предраг Милићевић.
Сајтови на ћирилици су без сумње – егзотика.
– Сајтова на .срб домену заиста нема много, а разлози за то су различити. Често се губи из вида чињеница да је за комуникацију, пословну или не, примарна баријера језик, а не писмо. Ћирилицу у свету разуме много више људи него српски језик и један Француз или Немац неће ништа боље разумети сајт на српском језику само зато што је написан латиницом. Међутим, ако се сајт обраћа српском тржишту, не постоји никакав разлог да се ћирилица не користи, јер чак и „Гугл” одлично „разуме” и претрага ћириличких појмова му не представља никакав проблем– објашњава наш саговорник.
Ћирилични фонт српске ћирилице се разликује од руске, бугарске, зато питамо Милићевића да ли њена заступљеност директно зависи од становништва које се неким писмом служи, пише Политика.
– Руска ћирилица је неприкосновена у односу на остале ћирилице које се користе на интернету. Њихово тржиште је довољно велико да се и један „Гугл” потрудио да својим фонтовима покрије сва слова руске ћирилице, а Мајкрософт ворд омогућио њихов приказ без икаквих проблема. Српска ћирилица није те среће и ретки су фонтови који у курзиву садрже наша, а не руска мала слова г, д, п и т, а нажалост, ретки су и софтверски пакети који омогућавају њихов приказ. Величина тржишта свакако утиче на то да ли ће пажња великих компанија бити усмерена на њега или не, али то не значи да не можемо сами себи да помогнемо и креирамо, рецимо, ћирилична писма каква су нам потребна, а каква су, на пример, Ареал РНИДС и Орто РНИДС – оцењује Милићевић.
Колико је интернет изменио српски језик свакако добро зна и прати др Светлана Слијепчевић Бјеливук, научни сарадник из Института за српски језик САНУ. По њеним речима промене у лексичком систему биле су очекиване.
– Уплив страних речи са англосаксонског говорног подручја био је неминован, јер су појмови које оне означавају отуда и дошле. Оваква појава није неуобичајена. Загледамо ли се у историјски развој српског језика, биће нам јасније: ми данас имамо богато речничко наслеђе из турског, немачког, па и француског језика. Другим речима, свака велика друштвена и историјска промена утицала је на језик. Филолози могу да прате развој језика и по потреби предлажу усмеравање одређених процеса – уверава Слијепчевић Бјеливук.
Каква је моћ језика – каква ћирилице или енглеског алфабета.
– Говорници српског језика често потцењују моћ језика, а она је невероватна. Језик је најважнија спона између човека и света који га окружује, он не служи само основној комуникацији и изражавању мисли, емоција, већ и убеђивању, манипулацији, завођењу. На ком ће се писму моћ језика испољити сасвим је ирелевантно. За младе је важно што се сви уџбеници на српском језику штампају ћирилицом. Писмени задаци у школи пишу се, такође, ћирилицом. Дакле, млађи свет употребљава ћирилицу сигурно у оној мери у којој је то неопходно, а желим да верујем и више. Иако површан поглед на друштвене мреже то можда не показује, примери језичких група, профила и страница, као и бројност њихових чланова у категорији омладине, указују на то да су млади веома заинтересовани за неговање језика и писма. Сматрам те податке разлогом за оптимизам – истиче филолог.
Иако би се лаицима учинило да је прављење фонта лак посао за који није неопходно много времена рецимо да је Ана Продановић, доценткиња на Факултету примењених уметности и ауторка фонтова, „потрошила” девет месеци за Орто РНИДС.
– Креирање писма је дуготрајан процес, па је за израду фонтова неопходно имати пуно стрпљења. Потребно је велики број различитих облика слова стилизовати на исти начин. Такође је важно бити поткован искуством у калиграфији – сажима свој посао Продановићева, мада нам је испричала још мноштво детаља који би звучали као једно добро предавање. А све је почело давно, са Вуком Караџићем…
У уторак 16. априла 2024. у Хотелу „Москва” у Београду, Михаил Звинчук — Рибар, један од оснивача познатог Телеграм канала „Рибар”, одржао је предавање на тему употребе Телеграм апликације као средства за контролу информативног окружења.
У Москви је данас отворен Форум мултиполарности, чији учесници разговарају о борби за праведни свет, без хегемоније „колективног Запада“. На скупу се окупило више од 300 представника интелектуалне елите из 130 земаља.
За готово 600 малишана широм земље обезбеђена је нова зимска опрема захваљујући заједничкој хуманитарној акцији КК Партизан и компаније НИС. Топле зимске јакне и обућа, плишане играчке и слаткиши, ове зиме стижу до деце из социјално угрожених категорија из Београда, Новог Сада, Краљева, Чачка, Трстеника, Врњачке Бање, Рашке, Крушевца, Суботице, Сомбора и других градова широм Србије.
Чудотворна икона Мајке Божије, Умекшање злих срца стигла је у Србију у организацији фондације Светог Романа из Москве, у среду 24. јануара 2024. године.
Компанија НИС отпочела је четврту сезону NIS Energy програма у оквиру које ће 23 полазника имати прилику да направи своје прве кораке у каријери у тиму који чини око 12 хиљада запослених широм Србије. Полазнике током годину дана рада у компанији очекују практична обука, посета секторима компаније НИС, теоријска предавања од стране водећих стручњака из индустрије, али и тренинг „меких“ вештина уз посете важним активама компаније, међу којима су рафинерија у Панчеву и бензинске станице НИС-а. Након завршетка програма, полазницима се отвара и могућност сталног запослења у НИС-у, уколико за то постоји обострани интерес.
Настојећи да пружи пуну подршку раду здравствених установа у нашој земљи, компанија НИС донирала је 15 милиона динара за набавку савремене медицинске опреме за одељења гинекологије Дома здравља Нови Сад и Завода за здравствену заштиту студената у том граду.
Компанија НИС подржала је међународни Кошаркашки камп „Каста“ у којем ће ове године боравити око 1.000 учесника, међу којима и 60 деце са Косова и Метохије.
Тог илинданског јутра 1993. године хеликоптер ХТ-40, након што је одобрен лет за превоз рањеника од Бање Луке према Београду, на ВМА, извршено је укрцавање рањеника у хеликопер, контрола од стране официра за везу међународних снага за контролу и надзор провођења Резолуције УН о забрани летења у ваздушном простору БиХ.
RSS
