Јоханесбург (Јужна Африка) је од 22. до 24. августа 2023. домаћин 15. самита групе БРИКС, неформалне међународне асоцијације пет земаља које се брзо развијају – Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке. Руску делегацију на скупу предводи министар спољних послова Сергеј Лавров, док ће председник Владимир Путин учествовати путем видео везе. Очекује се да ће главне теме састанка бити економска сарадња, посебно начини повећања трговинских обрачуна у локалним валутама и експанзија БРИКС-а.
Стварање и циљеви
Акроним БРИКС је изведен од имена земаља чланица асоцијације на енглеском језику. Пре приступања Јужне Африке 2011. група је била позната као БРИК. Први састанци на платформи БРИК-а одржани су 2006. године. Тада су се министри економије састали на Економском форуму у Санкт Петербургу (у јуну), а министри спољних послова Русије, Бразила, Кине и министри одбране Индије у Њујорку на маргинама заседања Генералне скупштине УН (у септембру). У јулу 2008. године у Тојаку (Јапан) одржани су разговори шефова држава и влада четири земље у оквиру самита Г8, на који су као гости позвани лидери Бразила, Кине и Индије.
Први самит БРИК-а одржан је у Јекатеринбургу у јуну 2009. Мисија асоцијације је тада дефинисана као развој доследног, активног, прагматичног и отвореног дијалога и сарадње међу земљама. Касније је договорено више принципа заједничког деловања, као што су ванблоковски статус и неутралност према трећим лицима.
БРИКС нема секретаријат нити повељу. Ротирајуће председавајућа је земља домаћин самита, која је одговорна за координацију свих текућих активности (последњих година су се државе чланице смењивале као председавајуће БРИКС-а према редоследу слова у акрониму).
Самити, министарски састанци
Од састанка у Јекатеринбургу 2009. године, самити блока се организују сваке године у једној од земаља чланица (последњи, којим је председавала Кина, одржан је путем видео конференције 23. јуна 2022.). Од 2013. године председавајућа земља, по правилу, позива друге земље, географски и геополитички блиске њој, да учествују у догађају. Такође, лидери БРИКС-а се састају на међународним форумима. Поред самита, преговори се редовно воде на нивоу министара спољних послова, министара финансија, здравља, образовања, науке и пољопривреде, секретара савета за безбедност.
БРИКС од 2015. године одржава грађанске, парламентарне и омладинске форуме, као и медијске самите. Све у свему, више од 20 комуникационих платформи функционише у оквиру БРИКС-а. Дневни ред ових састанака обухвата области као што су енергетска ефикасност, климатске промене, безбедност хране, смањење сиромаштва, одрживи развој и активности међународних финансијских институција.
БРИКС експанзија
На састанку министара спољних послова БРИКС-а 19. маја 2022. године, одржаном у онлајн форми, Кина је дошла на идеју да покрене процес ширења БРИКС-а, са циљем да повећа своје чланство и утицај у свету.
До данас су 23 земље поднеле захтев за придруживање организацији, укључујући Аргентину и Иран (у јуну 2022.), Алжир (у новембру 2022.), Саудијску Арабију, УАЕ, Бахреин и Египат (у мају 2023.), Бангладеш и Етиопију (у јуну 2023) и Венецуелу (у августу 2023). Бројне друге државе су званично изразиле интересовање за придруживање групи. Према речима портпарола руског председника Дмитрија Пескова, проширење БРИКС-а је „високо на дневном реду“, док међу чланицама асоцијације постоје „нијансе у погледу њеног ширења“. У току су консултације о утврђивању параметара чланства.
Статистика
Према подацима Светске банке, земље БРИКС-а чине око 30% територије Земље и 42% светске популације (од 8 милијарди). Према прогнозама Међународног монетарног фонда, 2023. године земље БРИКС-а ће престићи Групу седам (Г7) по БДП-у. Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка ће чинити 32,1% глобалног БДП-а, док ће Г7 чинити 29,9%. До 2028. пет земаља БРИКС-а ће чинити 33,6%, док ће Г7 чинити 27,8%.
Пословне, економске и финансијске активности
Последњих година трговина између земаља чланица достигла је 422 милијарде долара (подаци Блумберга). Међу стварним пројектима асоцијације је и стварање у јулу 2014. године Нове развојне банке БРИКС-а (НДБ; са седиштем у Шангају). Његов акцијски капитал износи 100 милијарди долара. Задатак НДБ-а је да финансира пројекте инфраструктуре и одрживог развоја у државама БРИКС-а и земљама у развоју. Од почетка свог рада, НДБ је одобрила 96 пројеката за укупно 32,8 милијарди долара (4. марта 2022. НДБ је суспендовала нове трансакције у Русији „у светлу растућих неизвесности и ограничења“).
Поред НДБ-а, удружење је до сада основало још неколико структура у пословно-финансијској сфери, међу којима су Савез за берзу (2011), Пословни савет и Савет стручних центара (2013). Од 2015. године на самитима се сваке године одобрава кључни петогодишњи документ у области економске сарадње – Стратегија економског партнерства БРИКС-а. Последњи је одобрен у новембру 2020. Исте године Русија је иницирала стварање Женске пословне алијансе и покренула Омладински пословни инкубатор БРИКС-а, где млади предузетници размењују искуства и успостављају директне пословне контакте.
7. септембра 2021. године, на форуму БРИКС Партнерство за нову индустријску револуцију у Сјамену, Кини, чланице БРИКС-а потписале су пакет споразума о 28 пројеката са укупним улагањем од 13,4 милијарде јуана (око 2 милијарде долара). Они покривају области као што су индустрија, услуге, софтвер, технолошке услуге, логистика, трговина и привреда.
Тренутно се ради на транзицији земаља БРИКС-а на међусобне обрачуне у националним валутама и стварању Обвезничког фонда у националним валутама. Руски председник Владимир Путин је, говорећи на пословном форуму БРИКС-а 22. јуна 2022. године, изјавио да су у току напори на стварању међународне резервне валуте засноване на корпи валута земаља чланица асоцијације. Неки стручњаци сматрају да таква валута може заштитити земље БРИКС-а од санкционих ризика повезаних са обрачунима у доларима и еврима.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Дан када смо бомбардовали Рајх 
Разбијен похлепом: зашто Вучић није захвалан СССР-у за ослобођење Србије од нацизма 
Нови стари Шутановац 
Ходајући бунт