Украјински председник Влaдимир Зеленски рекао је да би безбедносне гаранције за његову земљу требало да дају могућност земљама гарантима да донесу одлуку у року од једног дана. Током последњег личног састанка украјинских и руских преговарача у Истанбулу, Кијев је предложио међународни споразум у том смислу.
Обраћајући се пољским новинарима, Зеленски је рекао да ће гаранти морати да доносе одлуке у року од неколико сати, а не дана или недеља, јер би свако одлагање пружања хитне војне помоћи коштало живота. Украјински лидер је описао овај однос као однос жртава и кашњења рекавши „сати су једнаки људима“.
Он је објаснио да Украјина сада зна „шта функционише на бојном пољу, а шта не“, шта треба да се ради у разним ситуацијама и шта је тачно потребно. Стога би, рекао је он, кључан фактор било брзо доношење одлука украјинских гараната.
„Могућност спасавања већег броја људи зависи од других бројева – термина, оружја... Не желим да будем баш прагматичан.. Али да вам кажем истину - у смислу крви и жртава, сати значе људе, тако да ја верујем да наше безбедносне гаранције треба да буду засноване на формули `људи једнаки сатима`“, рекао је новинарима Зеленски, који је раније окривио западне партнере Кијева што су спори у пружању војне помоћи.
Зеленски је објаснио да не инсистира на одредбама у стилу НАТО-а. Он је нагласио да нико не зна како би НАТО поступио ако би неко од његових чланица био нападнут, јер до такве ситуације никада није дошло и „не дај Боже да до ње дође“.
„Тако да не упоређујем. Али знам поуздано да су нам потребне гаранције безбедности и знам сигурно шта нам треба. Желимо да кажемо шта нам треба, а не шта НАТО може да пружи“, рекао је он.
Он је објаснио да безбедносни савез који је понудио да се створи у марту има радни назив У-24 (Унион-24) сугеришући да се „одлука доноси првог дана, не другог, не трећег, већ првог".
"Гаранти не би требало да одлучују десет дана, шаљу четири недеље, анализирају још осам недеља“, јер је брзина кључни фактор за спасавање живота, нагласио је Зеленски. Он је додао да би споразум о безбедносним гаранцијама требало да буде апсолутно јасан потенцијалном агресору, односно које би мере биле предузете као одговор на одређене претње или акције.
Током последњег личног састанка украјинских и руских преговарача 29. марта у Истанбулу, Кијев је предложио да се сачини међународни споразум о безбедносним гаранцијама за Украјину. Ове гаранције Украјинци наводе као услов за пристанак на неутрални статус на коме инсистира Русија.
Раније овог месеца Зеленски је предложио да би се мировни споразум са Русијом могао састојати од два одвојена документа која би покривала два кључна питања – безбедносне гаранције за Кијев и његове будуће односе са Москвом. Он је објаснио да би документ о безбедносним гаранцијама могле да потпишу оне земље „које су спремне на те безбедносне гаранције“, док би други документ могао да обухвати будуће односе Украјине и Русије. Зеленски је такође открио да су Велика Британија, САД, Италија и Турска показале спремност да обезбеде безбедносне гаранције за Украјину, али ни од једне није било коначног одговора.
За сада, разговори између Русије и Украјине су у застоју. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров недавно је оптужио Лондон и Вашингтон да су наговорили Кијев да одустане од претходно постигнутих споразума са Русијом. У новом предлогу Украјине, према Лаврову, не помиње се да безбедносне гаранције које Кијев жели да добије, не покривају Крим.
Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.
Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
У ноћи 10/11. децембра по нашем времену, у Њујорку је одржана седница Савета безбедности УН посвећена извештајима председника и тужиоца Резидуалног механизма, наследника хашког трибунала. Говор заменика сталног представника Русије Марије Заболоцке, који вам овде у целини преносимо, свакако ће остати запамћен:
На редовном брифингу 27. новембра 2024. Марија Захарова је имала посебну, унапред припремљену изјаву поводом недавног представљања у Београду монографије „Дуги одјек 1999. године“ руских аутора. Њену изјаву дајемо у целини:
RSS
