Нацрт закона о играма на срећу и наградним играма, који је Влада недавно утврдила, допринијеће приходној страни буџета око десет милиона евра, саопштио је премијер Здравко Кривокапић и додао да ће се држава окренути од приватног ка општем интересу.
Кривокапић је у интервјуу агенцији Mina-business казао да је тај закон дуго био припремљен, али да није угледао свјетло дана.
“Анализом смо уочили да би то ново законско рјешење допринијело приходној страни буџета око десет милиона еура. Која држава је чекала толико времена да јој та једна приходна страна не буде попуњена на тај начин? Зашто је држава то чекала? О којим интересима појединаца или групација се ту радило“, питао је Кривокапић, преноси РТЦГ.
Он је објаснио да је Нацртом предвиђено потпуно уређење игара на срећу на другачији и праведнији начин.
„Добили смо подршку Словачке амбасаде која ће нам омогућити да финансијским средствима обезбиједимо инфраструктуру која је неопходна да то све функционише“, навео је Кривокапић.
Он сматра да ће се на тај начин оно што је до сада био превасходно приватни интерес окренути ка општем.
„Црна Гора функционише на врло једноставном принципу. За одређене људе може све, за друге мало или ништа. Ту филозофију морамо да преокренемо, без обзира коме се то свиђа или не и ко какав има директни или индиректни утицај у Црној Гори“, казао је Кривокапић.
Он је додао да од ове године филозофија мора да се промијени, и да буде филозофија дијељена за све.
„Ако ту логику успијемо да афирмишемо током ове године, то ће осјетити сваки грађанин конкретно, а не само одређена група или појединац“, навео је Кривокапић.
Он је, говорећи о динамици изградње прве дионице ауто-пута Бар-Бољаре, казао да је и тај пројекат један од проблема са којима су се сусрели.
„Ми смо само упознати са информацијом која гласи да је немогуће завршити ауто-пут до септембра, што је поновно пробијање рока. То подразумијева да треба потписати нови анекс уговора како би се обезбиједило финансирање, односно неких 130 милиона ЕУР преосталих од кинеске банке за финансирање завршетка тог пројекта“, прецизирао је Кривокапић.
Он је казао да се ту појављује неколико проблема, од којих је кључан надзор.
„Тај надзор, који у суштини ради једна француска фирма, таквог је карактера да је њхово вријеме истекло, али пошто је у уговору дефинисано и прецизирано - до завршетка радова, ту имате правни проблем. Уговор је истекао, а радови нијесу завршени и тај поступак је пред Привредним судом“, навео је Кривокапић.
Што се тиче резултата, прва одлука је у корист државе, док се чека друга.
„Ако се деси да тај надзор настави да ради, зар ви мислите да он ради са истим капацитетом и карактеристикама као до сада? То је просто немогуће. Ко је правио уговор да некога штети, а некоме доприноси, ја то не знам - то ћемо да преиспитамо“, рекао је Кривокапић.
Он је поновио да је само пробијање рока изградње проблематично.
„Пандемија није трајала читаву годину, него, ако поштено то гледамо, четири мјесеца. То не може да буде оправдан и објективан разлог за продужетак радова. Да ли временске прилике и неприлике утичу на извођача? Увијек утичу, али ајде да будемо коректни, да ли су оне биле негативне или позитивне? Апсолутно позитивне, да сте могли до прије седмицу чак и да асфалтирате одређене дионице ауто-пута“, саопштио је Кривокапић.
Он сматра да то све треба преиспитати у једној врло коректној атмосфери и разријешити тај проблем.
„И грејс период почиње од априла. Ако се ово продужава, зар није логично продужити грејс период и можда неке друге услове у корист државе, а не само гледати како је то добро за извођача. Морају обје стране да буду задовољне“, оцијенио је Кривокапић.
Он је, говорећи о кључним економским изазовима у овој години, казао да су пројекцијом обвезница имали једну рачуницу да ће са 200 милиона покрену многе развојне пројекте.
„То је била наша намјера, што говори о оној оптужби која је била врло некоректна првог дана мог излагања експозеа – како се не разумијем у чињенице и не знам гдје су подаци. Ми и дан данас откривамо дубиозе и смањујемо ових 200 милиона и тренутно је то дошло негдје на 100 милиона“, рекао је Кривокапић.
Он је додао да у Влади још немају реалну слику стања, јер су ту кратко.
„Иако смо се припремили и жељели све најљепше, нијесмо били у ситуацији, од изненађења која смо имали, да се посветимо до краја есенцијалном послу, односно економском препороду Црне Горе“, казао је Кривокапић.
Он је навео да ће у наредна два мјесеца имати јасну економску политику која ће бити јасна сваком грађанину, јер они иду на појашњење и поједностављење.
„Оном који влада прва премисао је заштита државе и имовине, то је његов задатак, а не давање имовине. Ова Влада жели због тога да преиспита све што је до сада рађено. Преиспитивање је наљепша ријеч, јер на тај начин не оптужујемо никога, али све се може преиспитати и учинити бољим“, оцијенио је Кривокапић.
Он је казао да ће се, уколико то не буду радили, први повући.
„Мени не треба прича да бих био премијер. Ја више волим свој посао професора. То је најчаснији и најљепши посао који неко може да ради. Ово је моја обавеза и одговорност и желим према томе тако да се односим“, навео је Кривокапић.
Он је, говорећи о кључним инвестиционим пројектима у овој години, саопштио да Министарство економског развоја планира низ активности усмјерених ка инвестицијама и подсјетио да је основна карактеристика Владе оријентисаност на знање и издизање нивоа знања и компетенција.
„Зато смо у експозеу рекли да ћемо покушати да обезбиједимо 500 нових и иновираних приступа и већ радимо на томе да оне из ИТ сектора, који нијесу успјели да се афирмишу, довољно обучимо да буду оријентисани на свој бизнис или да крену у бизнисе који већ постоје или на неке свјетске куће“, казао је Кривокапић.
Он је додао да сама чињеница да укупној администрацији треба више од 100 таквих стручњака, говори да је то један могући сценарио који се брзо реализује.
Кривокапић је саопштио и да је други дио активности везан за развој индустријских постројења, нарочито на сјеверу, како би се задржали људи.
„Знате да смо ми прокламовали назив хумана дуална економија. На примјер, ако имате пет пољопривредних домаћинстава, дате им још неки елемент, који је везан за неку малу производњу, како би на тај начин могли то да синхронизујемо и добијемо већу додатну вриједност“, рекао је Кривокапић.
Он је најавио велика улагања у секторе пољопривреде, шумарства и водопривреде, али и реализацију двије интересантне идеје.
„Једна је везана за коришћење отпада. То је пројекат који се односи на прераду потрошених гума. На годишњем нивоу имате око 300 хиљада таквих гума, које се често користе за паљење, што је поразно. Мислили смо да направимо тај погон, а послије се јавила идеја да то може да се прошири и на други отпад“, казао је Кривокапић.
Он је додао да постоји инвеститор који је заинтересован за реализацију тог пројекта.
„Тај пројекат вриједи неколико милиона ЕУР, што би држава могла да обезбиједи и тако ријеши један велики проблем. Ви знате да је својевремено био направљен погон који је требало да третира отпад од винове лозе, али је доживио бламажу. Постоји могућност да та иста сировина буде прерађена на изворни начин на који је замишљена, а то значи да то буду брикети који би се користили за гријање школа и болница“, објаснио је Кривокапић.
Он је навео да би, према њиховим процјенама, цијена таквог производа била око 130 ЕУР по метру кубном еуропака.
„Уколико би преуредили капацитете онда би минимизирали транспортне трошкове и онда би Подгорица могла у јавном дијелу да искористи тај потенцијал, што би допринијело промјени односа да је Подгорица, поготово током зимских мјесеци, један од загађенијих градова у Црној Гори“, казао је Кривокапић.
Он је, коментаришући годину за нама у економском смислу, казао – не поновила се.
„Када бих то рекао класичним језиком, рекао бих - не поновило се и мислим да се неће никад поновити на овакав начин и са оваквим посљедицама, јер ако убијете економско ткиво једне државе, без обзира на пандемију, то се тако лако и брзо не може опоравити“, рекао је Кривокапић.
Он сматра да је у Црној Гори једино сигуран посао у државној администрацији, али да Влада има намјеру да промијени економску политику у том дијелу.
„Ту ће бити неколико подстицаја – један искључиво финансијски, а други нефинансијски, у смислу стварања амбијента“, закључио је Кривокапић.
Лобирање за резолуцију Генералне скупштине УН о „геноциду” у Сребреници је још један покушај Запада да изврши притисак и покори Србе из БиХ, а уз њих и све остале
Врховни командант НАТО снага за Европу и заповедник европске команде америчке војске Кристофер Каволи изјавио је да је НАТО донео одлуку да појача резервне снаге унутар мисије на Косову и Метохији (КФОР) и у Босни и Херцеговини (Мисија ЕУФОР Алтеа).
Навршило се округло 25 година, од када је 14. априла 1999, у јеку НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, у пријатељску посету Београду дошао председник Белорусије Александар Лукашенко.
Министру у Влади Србије задуженом за односе са дијаспором Ђорђу Милићевићу данас је забрањено да запали свећу и положи цвеће на споменик жртвама усташког логора Јасеновац. Рекли су ми да не могу у Јасеновац „тек тако” јер сам штићено лице, изјавио Милићевић и додаје да није приметио да је штићено лице док је био у Пакленици. Упутићемо најоштрији протест Хрватској, изјавио је први потпредседник Владе Ивица Дачић.
Универзитет одбране у Београду и компанија НИС потписали су Меморандум о сарадњи у области образовања, истраживања и трансфера знања. Циљ ове сарадње је успостављање партнерских односа који могу значајно да допринесу повезивању научног, образовног и стручног рада Универзитета са пословним активностима НИС-а.
Феномен руског добровољачког покрета на територији бивше СФРЈ с почетка деведесетих прошлог века, органски се сјединио са славном традицијом руске војске. Руске патриоте не само да су притекле у помоћ братском народу у тешким временима, већ су бранили и част своје земље и свог народа, показујући целом свету да Руси не напуштају своје у рату, без обзира што су Срби од стране Запада проглашени за „лоше момке“, и што им је званични Кремљ ускратио подршку. Као што рекосмо, Срби су били сами у том рату, без савезника, док су Хрвати, а потом и Муслимани, уживали апсолутну подршку Запада. Распадом СССР, Русија је пролазила кроз можда и најтежи период у својој модерној историји, али ни то није успело да спречи да у помоћ Србима притрче руски добровољци.
Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера српског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као и својим националним традицијама, и данас духовно хране нашу браћу
Савет безбедности Уједињених нација, уз жестоко противљење Русије, одбио је расправу о 25 година од почетка НАТО бомбардовања СРЈ, пошто за дневни ред није гласао довољан број амбасадора држава чланица. Русија: Последице агресије и даље потресају Балкан. Француска: Историју оставити историчарима. Кина: Не претимо, али напад на наше амбасаде се никада неће поновити.
Музичар Владо Георгиев жестоко је напао редакцију Данаса износећи низ увреда и изразио незадовољство писањем тог портала, где је у првим текстовима терористички напад у Москви означен као „пуцњава“
Обраћање др Ненада Стевандића, предсједника Народне скупштине Републике Српске, депутатима Државне думе Федералне скупштине Руске Федерације; Москва, 19. март 2024. године.
Предсједник удружења „Источна алтернатива” Војин Павловић изјаснио се данас пред Судом БиХ да није крив због тога што је честитао рођендан некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу, истичући да има право да честита рођендан коме хоће и да је апсурдно да се некоме суди због тога.
Поводом обележавања руског државног празника, Дана браниоца Отаџбине, у Београду је одржана традиционална церемонија полагања венаца и одавања почасти руским борцима који су положили своје животе у борби за слободу.
RSS
