На руском се „Рус“ каже „русский“, а постоји и посебна реч „россиянин“ која значи „грађанин Русије“ независно од националне припадности. Милиони људи у Русији се по националности не изјашњавају као Руси, пише Russia beyond.
Фестивал културе и спорта народа Кавказа у Грозном.
Владимир Смирнов/TASSПрема попису из 2010. године у Русији живе 193 етничке заједнице. Звучи као да их је много, али у ствари и није. Русија не спада чак ни међу првих 50 земаља са највећим етничким диверзитетом и по припадности становништва различитим етносима третира се као монолитна (првих 20 земаља на врху ранг-листе етничке разноликости налазе се у Африци). Од 146 милиона становника Руске Федерације 80,1% су Руси, а свих осталих укупно има 19,9%.
И поред тога, скоро две стотине народа доживљава Русију као своју отаџбину. Наводимо 10 најбројнијих етноса у Руској Федерацији.
Заједнички живот у истој држави
Многе етничке заједнице имају одређену аутономију јер су приликом формирања Совјетског Савеза републике и региони дефинисани по етничкој припадности. Захваљујући томе поједини етноси нису имали проблема са очувањем културе, обичаја и језика. Данас се насеља на територијама таквих етноса знатно разликују од свих осталих места у Русији.
На пример, ових пет градова Русије не личе на друге руске градове. Постоје места где је алкохол потпуно забрањен, као и места са древним будистичким храмовима и читави градови и региони где се у свакодневном животу говори на неком другом језику.
Прочитајте више о томе: Како се догодило да су неки становници Русије Азијати?
Свему томе је својевремено допринела бољшевичка национална политика, јер су бољшевици спонзорисали и подржавали етносе, објашњава етнолог и академик Руске академије наука Валериј Тишков.
„Појам националност је први пут уведен 1926. године за време првог совјетског пописа становништва. Две прве декларације совјетске власти биле су декларација о правима радника и декларација о правима народа са паролом ’једнакост народа, народности и етнографских заједница’“, каже Тишков. Тада су уведени и појмови „угњетаване нације“ и „доминантна нација“. Ова последња су били Руси. Та прокламована једнакост је, по Тишковљевом мишљењу, у одређеној мери обезбедила бољшевицима подршку, нарочито на етничкој периферији.
Са друге стране, пар деценија касније совјетска власт је сагледала опасност управо у етничким аутономијама. Овде сазнајте више о томе зашто је Стаљин насилно преселио читаве народе у врло суровим условима.
Неки су имали мање среће
На „празнику прве рибе“ који обележавају аутохтони народи Камчатке – Евени, Корјаци, Ителмени и Алеути.
Александар Архипов/TASSУ овом тренутку 47 етноса има званичан статус аутохтоног народа са малим бројем становника. То су Кети, Алеути, Ителмени, Ненци и други. Само те етничке групе су заштићене законом јер одговарају следећим критеријумима: остало их је мање од 50.000, живе у свом историјском завичају, чувају обичаје и доживљавају себе као посебан етнос.
Поједине заједнице још увек чекају да буду увршћене у тај списак, док су друге скинуте са њега због велике бројности, на пример Јакути, Бурјати, Коми и Хакаси (сви они имају регионалну аутономију али не могу да претендују на посебне олакшице и заштиту државе).
Јекатерина Синељшчикова, Russia beyond
Вован и Лексус изиграли Кристијана Шмита: Жалио се на Додика, мислио да прича са Зеленским
Лукашенко: НАТО има лице звери, то сам видео у Београду 1999.
Москва упозорава на опасне последице политичког прогона председника Републике Српске
Вучић је себе сахранио. И послао Србима „поздрав“ из пакла — Пшеничников
Без подршке САД, безбедност ЕУ би могла да се уруши – Политико
„Ћути мали“ – Маск одговорио пољском министру спољних послова
Маск и Рубио у жестокој расправи – Њујорк тајмс
Контранапад у Курској области: значајни успеси Оружаних снага Русије код Суџе и државне границе
Шанса за Републику Српску: Шта радити након затварања УСАИД-а? 
Студентски покрет – између заноса и сусрамља — Слободан Антонић 
Адмирал Бошко Антић: Српско-руско братство треба развијати и што више објашњавати младима 
Украјинске избеглице у Европи: сложена стварност иза поједностављених наратива