Фото-монтажа или не, али овај неустрашив подухват је стварно изведен!
Врелог летњег дана, 4. јуна 1965. године, градска плажа у Новосибирску је била препуна људи, као и кеј уз реку Об. Брујање авиона је постајало све јаче, пише Russia beyond.
Изненада се на небу појавио војни авион, спустио се близу воде и у бришућем лету се устремио према Октобарском мосту на реци Об. Сви присутни су занемели, чинило се да је катастрофалан судар неизбежан...
Самоубилачки подухват
Комунални (Октобарски) мост, први мост за аутомобиле, трамваје и пешаке преко реке Об у Новосибирску. Archive photo
Када је Валентин Привалов имао само шест година нацистичка Немачка је напала Совјетски Савез. Дечак је живео близу Москве и својим очима је видео како су непријатељске трупе марширале његовом земљом. Управо тада је видео и први војни авион на делу.
„Једном су два авиона И-16 ’Поликарпов’ пролетела изнад моје главе, скоро изнад самих кровова. Пре тога нисам видео чак ни воз. Био је то почетак мога животног сна“, рекао је Привалов много година касније, после инцидента на мосту који му је донео фамозну репутацију лудо храброг пилота совјетске авијације.
Привалов није одустао од дечачког сна и са 20 година је постао поручник морнаричке авијације. Служио је на Балтику, где је навикао да лети изнад водене површине. Многи пилоти сматрају да то није лако, али за њега је то била рутина.
Комунални (Октобарски) мост.
Комунални (Октобарски) мост.
Archive photo
Неколико година касније Привалов је пребачен у Сибир. Тамо је, између осталог, полетао и са Новосибрског аеродрома. Он је са својим друговима, такође пилотима, често проводио слободно време управо на овој градској плажи, где су касније житељи Новосибирска посматрали самоубиствени Приваловљев потез.
„Одавно сам имао жељу да пролетим испод моста али сам знао да ће ми бити забрањено да летим уколико то учиним“, објаснио је Привалов.
Поклон судбине
Привалов и још три пилота су 4. јуна 1965. добили наређење да лете одређеном маршрутом са временским размаком од 30 минута између два полетања. Било је облачно када је Привалов у свом авиону МиГ-17 полетео са аееродрома. Све време је летео кроз облаке.
„Кад сам добио наређење да слетим почео сам да се спуштам. Чим сам изашао из облака угледао сам тај мост. И то је био крај. Више нисам могао да се обуздам. Као да ми је сама судбина поклонила тај случај“, рекао је Привалов.
Захваљујући војно-поморској обуци он је био уверен да може добро да оцени безбедно растојање од површине реке, па је дао пун гас. Летећи метар изнад воде Привалов је достигао брзину од 700 км/ч тако да је авион постао крајње осетљив на управљање.
Лук моста који је пилот изабрао као „капију“ био је висок 30 и широк 120 метара.
Legion Media
„Најзанимљивије је то што кад се приближавате мосту очекујете да ће тај простор бити шири, што је логично, а мени је све изгледало супротно, тј. као да се прозор [арки] све више сужавао. Али ја сам био веома миран и прибран. [...] Чим сам осетио да је мост остао иза мене, повукао сам ручицу управљача према себи и подигао се у облаке“, рекао је Привалов.
Казна или награда
Привалов је био толико узбуђен да је једва приметио шокиране гледаоце и наивно је претпоставио да његов „изгред“ нико није ни приметио.
Убрзо су ухапшена сва четири пилота која су учествовала у овом вежбовном лету. Формирана је комисија за истрагу инцидента. Одмах је установљен починилац.
Привалов је спроведен до Јевгенија Савицког, бившег пилота ловачког авиона а тада маршала авијације СССР-а. Савицки је био у посети фабрици авиона у граду где се догодио инцидент.
„Он ме је, наравно, добро изрибао“, причао је Привалов. Да иронија буде већа, фабрика у којој је обављен тај дисциплински разговор носила је име Валерија Чкалова, легендарног совјетског пилота познатог по својим „несташлуцима“ у ваздуху.
Archive photo
Маршал је био у пратњи двојице ађутаната који су у поверењу рекли Привалову да се не брине јер је врховна команда одлучила да овај инцидент окрене у његову корист.
Недељу дана касније у Приваловљеву јединицу је стигло наређење министра одбране СССР-а Родиона Малиновског: „Више не кажњавати Привалова. Дисциплинске мере [које су већ предузете у фабрици] су довољне. Ако није имао одсуство, дајте му 10 дана одсуства. Ако је имао, дајте му 10 дана одмора у јединици“.
Привалов, који је ускоро поново почео да лети, могао је само претпоставити да се његова храброст и одважност допала маршалу Малиновском, који је такође волео храбре и ризичне подухвате.
Што се тиче чувене фотографије која је много година касније постала популарна на интернету, свакако је у питању фото-монтажа, јер пропорције авиона не одговарају пропорцијама моста, а угао под којим авион лети сувише је велики за тако малу висину.
Према једној верзији, фото-монтажу је направио дизајнер Јевгениј Социховски за потребе новосибирског музеја. „Пропорције су намерно подешене погрешно да нико при здравој памети не би помислио да је то сварно“, каже радник музеја Константин Голодјајев који се бави проучавањем историје свога краја.
Према другој верзији, фото-монтажу је наручио локални лист да њоме илуструје чланак о сулудом подухвату Валентина Привалова.
Иван Младеновић из Шида први је и једини Србин који је препешачио Бајкалско језеро. Након пуних двадесет дана пешачења, пређених 650 километара, у просеку преко 30 километара дневног хода по леду, снегу и екстремно ниским температурама испунио је свој циљ
Буери су чамци са једром и клизаљкама. По залеђеном Ладошком језеру су коришћени за извиђање, али и за допремање намирница у опкољени град и за евакуацију цивила исцрпљених од глади.
Пре тачно 55 година одиграо се несвакидашњи догађај који је ушао у анале совјетског ратног ваздухопловства. Наиме, „ганц“ нова модификација ловачког авиона МиГ-21ПФМ је грешком пилота који је управљао овом летелицом, слетела на ваздухопловну базу НАТО у Западном Берлину. Оно што је потом уследило, ушло је историју која се и даље препричава.
Замислите, неколико десетина туриста лежи на залеђеној површини највећег језера на свету и нешто пажљиво из њега пије. Не, то није вода. И да, за то постоји разумно објашњење.
Ове космичке звуке најдубљег језера на планети тешко је уловити микрофоном и снимити, али понеком је то пошло за руком. Овај звук подсећа на међугалактичку паљбу из „Ратова звезда“!
Највећа земља на свету веома је шаролика у етничком смислу. Чак ни грађани Русије не могу лако да одговоре на питање колико народа живи у њиховој земљи.
Козаци су у Руској Империји били посебан друштвени сталеж. Одликовала их је храброст и бранили су границе Руске Империје. Ко су, међутим, данашњи козаци?
Уралске планине одвајају европски део Русије од њеног источног дела. Овај планински венац пружа се од јужне границе земље све до северних мора. Истраживач Олег Чегодајев прешао је овај пут пешице како би људима приближио планину коју толико воли.
Немачка војска лако је прошла совјетску границу скоро на читавој њеној дужини и за само неколико недеља продрла у дубину совјетске територије. Само на крајњем северу земље све до краја рата није успела да пробије одбрану Црвене армије.
RSS
