Циљ сонде је да спроведе научна истраживања у јужном поларном региону Месеца. Луна-25 је опремљена инструментима за анализу лунарног тла, плазме и компоненти прашине на присуство ретких минерала. Одређено место за слетање је у близини кратера Богуславски и предвиђено је да мисија траје годину дана.
Према Роскосмосу, кључна прва фаза мисије трајаће девет минута, од полетања до трећег одвајања модула Фрегат који носи сонду. Модул би требало да два пута покрене главни мотор како би Луна-25 поставила на путању лета до Месеца.
Сам лет би требало да траје пет дана, уз две корекције путање. Последња фаза ће трајати око три дана и сонду ће поставити на циркумполарну орбиту на висини од око 100 километара. У четвртој фази Луна-25 ће прећи на елиптичну орбиту за слетање са минималном висином од 18 километара и извршити меко слетање у јужној поларној области.
Индија се надала да ће прва слетети у поларне планине, у септембру 2019, али Викрам лендер сонде Чандрајан-1 изгубио је везу и срушио се. Мисија Чандрајан-3, лансирана у јулу, већ је у лунарној орбити и има за циљ поларно слетање до 23. августа.
Свемирски програм Совјетског Савеза забележио је низ историјских првина са сондама Луна. Луна-1 је била прва свемирска летелица која је напустила систем Земља-Месец, јануара 1959. У септембру те године, Луна-2 је постала први објекат који је човек направио који је стигао до Месеца. Луна-9 је извршила меко слетање у фебруару 1966, а Луна-10 је тог марта постала први Месечев вештачки сателит.