Ако на Гулгу укуцате моје име и презиме и додате СББ или РЕМ изаћи ће вам више десетина текстова у којима тада, много година раније, најављујем исход "ратовања" Телекома и СББ.
Одавно ми је било јасно да се закони могу кршити, али не стално и не заувек. Било је очигледно да ће оног тренутка када се Телеком пробуди из дугогодишњег сна (а то се десило доласком Владимира Лучића на место генералног директора) Јунајтед група преко својих медија кренути у незапамћену кампању о угрожавању независних медија, њиховом гашењу и стављању под контролу од стране државе, а све преко државног оператора - Телекома, главног конкурента на српском тржишту.
То што је СББ деценијама неприкосновено држао више од 54 одсто тржишта кабловске телевизије, што је отварао нове канале, куповао најскупље домаће серије, што је имао уносне послове у домену кабловског и бежичног интернета, фиксне телефоније, сателитске телевизије, посебно нелегалне продаје огласног простора на прекограничним каналима, то што је СББ своју мрежу градио на туђој инфраструктури, што је годинама кршио све домаће законе и своје канале представљао као прекограничне, иако програме без дозволе регулатора емитује из студија у Београду, ништа од тога не спомиње када јадикује и тражи да га зашите ЕУ, ОЕБС, стране амбасаде...
СББ у тој врсти притисака има искуства и рачуна да ће бити слично као 2014. године када је у Бриселу излобирао да се промени предложени закон о електронским медијима и да оператори могу да буду емитери.
Иако је ЕУ била изричита и од Србије тражила да онај ко производи програм не може да буде оператор, па је тако РТС био принуђен да из свог састава издвоји и формира посебно предузеће (Емисиона техника и везе), СББ је успео у својој намери и брзо постао неприкосновени лидер и господар медијске сцене у Србији.
Медији, посебно локалне телевизије, који су, уз Телеком, због овога били највећи губитници, морали су да ћуте јер су и "нож и погача" били у рукама СББ-а. Ако би се неко побунио, одмах је био избачен из СББ-ове мреже, а то је значило да је крај за ту телевизију.
Први сам то осетио на својој кожи. После првог текста у новинама где сам указао на погубне последице за домаће телевизије због тога што о судбини емитера одлучује оператор, СББ је прво СОС канал избацио са Тотал ТВ, а затим из аналогне мреже чак и не образлажући због чега је то учинио.
Телевизије у власништу Јунајтед групе годинама су покушавале да граде имиџ независниих, професионалних медија, али сада су открили своје правао лице јер су у други план ставили професионално извештавање заступајући интересе компаније у чијем су власништву.
Не бих волео да будем адвокат директора Телекома који је, како пишу медији, рекао да треба "уништити", односно "ставити тачку на пословање СББ".
Можда ће неко речи да је та изјава милитаристичка и да је то Лучић могао да каже на прикладнији начин, али не видим ништа што је до те мере увредило и разбеснело конкуренте да је "независни" новинар са Н1 и од председника државе тражио објашњење за изговорену реченицу.
Ако пред дерби Звезда-Партизан тренер једне екипе каже "разбићемо их или уништићемо њихову одбрану тактиком коју сам припемио", он није мислио да ће се противнички клуб угасити, већ да ће их победити, да ће бити бољи, да ће бити испред њих на табели и да ће освојити титулу.
Ја сам тако схватио и изјаву директора Телекома, а сентенцу "ставити тачку на пословање СББ" разумео сам да ће СББ коначно почети да послује по закону, да му више РЕМ неће гледати кроз прсте, да ће ти ТВ канали коначно добити дозволу регулатора и почети, као све домаће телевизије, да плаћа надокнаде РЕМ, ОФПС, СОКОЈ, да ће на све огласе плаћати порез...
Српски народ и све његове државе, уз такав лажни наратив, не могу опстати. Ако „инвестиције“ долазе из оних земаља, које су нас бомбардовале, или су признале независност Космета, онда то и нису инвестиције, већ су непријатељска преузимања. То је постепена и трајна окупација. Тиме је државна безбедност разбијена. Што се више наших грађана, запошљава у њиховим компанијама, било у Србији, било изван ње, то се петоколонашки потенцијал увећава.
БИЛД
Главни уредник г. Јулиан РАЈХЕЛТ
Axel-Springer-Straße 65
10969 Берлин
НЕМАЧКА
Поштовани г. главни уредниче Рајхелт,
Заборавио сам како се зову новине...
Још увијек се чека објашњење због чега Срби немају права да именују геноцид почињен над њима у току Другог свјетског рата, као што су то урадили у наслову поменути народи терминима Холокауст, Порајмос, Хајот Цеганспанутин? Већ трећи пут пишем на ову тему и сваки пут је то одговор на увреде и очајничка подметања противника онога што смо одавно требали урадити. И што ћемо урадити. С њима, или без њих.
Опет пишем са осјећајем националне срамоте, коју они очигледно не осјећају и одбијају саборност. Више пута сам јасно истакао: Противници иницијативе за именовање геноцида који је током Другог свјетског рата почињен над Србима, чине општенародну штету и срамоту.
Не само што на прво мјесто стављају себе, своје потребе, лобисте и виђења, па тек онда сјећање на српско страдање; већ због некултурног и опадачког дискурса, који ће читаву културу сјећања огадити неупућеном српству.
RSS
