Вољом Божијом а трагом писменог и усменог предања, на празник Часних верига Св.апостола Петра, 29.01. текућег љета Господњег на лијевој обали увале Валданос, пронађени су остаци православног храма . Предање каже, да је храм био посвећен светом Николају Мирликијском Чудотворцу. Јасно се виде зидине храма, висине, са сјеверне стране и до 2 метра, док је са јужне стране велики нанос земље, тако да зидови вире свега педесетак центиметара. На источној страни се јасно види полукружна апсида олтара, док је са западне стране улаз у храм. По начину обраде камена, начину зидања и саставу малтера, прве анализе упућују на то, да се ради о средњовјековном храму. Храм је зидан на самим морским хридима и његови остаци су свега неколико метера од морске воде и надморске висине 3-4 метра. Храм је димензија 4х2,5 метра.
На овај исти дан, на иницијативу улцињског свештенства, окупили су се православни мјештани да учествују у благословеној радној акцији крчења прилаза и околине ове светиње. Сви су се латили посла. За непуних два сата рада, на лицима свих присутних сијала је радост, која није могла скрити задовољство погледом на васкрслу светињу. Свештеници о. Синиша Смиљић и о. Братољуб Радовић, су одржали молебан за почетак сваког доброг дјела. Мирис тамјана и појање молитава и тропара разлегао се увалом Валданоса. Отац Синиша је на крају , између осталог, обративши се присутнима, рекао: „ Ево данас смо, браћо и сестре, окрчивши растиње корова са ове светиње, окрчили и рашчистили нашу будућност вјере и опстанка на овим просторима. Јер, онај ко обнавља светиње и богомоље, тај обнавља своју душу и обнавља стазе којима потомци треба да иду и не лутају. Ови остаци храма нису само пуки географски оријентири православног живља, они треба да су залог и опомена на свједочење љубави на коју смо призвани као они који слиједе Оног који јесте Љубав. Ова светиња православна треба да нас подсјети да и међу нашим суграђанима других вјероисповијести треба да исповиједамо и свједочимо ту Љубав , а она је мир, слога и праштање”.
Послије молитве и бесједе сви присутни су се окупили око трпезе љубави.
Милорад Мишко Ђаконовић, мјештанин и угледан домаћин, окупљенима је испричао живо предање, које су и други чули, да је храм изградио православни Грк, чији су се синови послије бродолома спасили управо на хридима, на мјесту овог храма. У знак захвалности Светом Николају, познатом заштитнику морнара и морепловаца, њихов богати отац је саградио овај храм.
Петар Јанчић, пуни сада 76 година и рођен је недалеко од мјеста на коме се налазе остаци храма. Не скривајући радост због обретења светиње и он је присутнима причао да су његови стари то мјесто „вазда звали Црквица“, „напасала се стока поред Црквице“, „бачали се парангали поред Црквице“, „као дјеца смо одмарали и сједили на зидић од Црквице“.
Мјештани су причали да су се о великим празницима „чула звона од ове стране“, иако нигдје у близини није било тада храма који је у функцији. Они су то тумачили као неки знак чуда Божијег.
Данило Леки( 71), такође мјештанин , волио је како каже да много чита о историји ових крајева. Он нам је испричао о именима топонима на Валданосу, који су сви словенског-српског поријекла. У близина се налази „Вилина вода“ која има чудотворна љековита својства за нероткиње. „Вилина греда“, „Вучја јама“, „Радоч“, „Бунари“ итд, а сва ова имена су затечена приликом ослобођења Улциња 1878.г. Једино је име брда, изнад Валданоса, „Мандра“ или „Мендра“, грчког поријекла и има значење у ријечи пастир. „Мавријан“, такође брдо сјеверно од Валданоса је име добило по грчкој ријечи за црнце, гусаре, који су у 16. вијеку имали свој логор у Валданосу, док се нису преселили у улцињску тврђаву.
Такође, за само име „Валданос“, постоје два тумачења значења тог имена. Једно је латинског поријекла и неки тумачи тврде да потиче од латинског значења „Val di noci”, што би у преводу значило „Долина ораха“. Пошто се не зна да је у Валданосу икада било ораха и да је ова увала била позната искључиво по маслинама и другим медитеранским културама, остаје да је Словенско значење имена Валданос једино релевантно. Сагледавајући историјске чињенице, да је на овом простору, од 6. до 16. вијека живјело словенско-српско становништво, сасвим је логично и очигледно да „Валданос“ има значење, иначе реалног морског климатског стања у одређеним месецима у години, „Валови да носе“, .
Свештеник Синиша Смиљић, парох улцињски / Митрополија
У селу Сарајеву Ивановске области, десио се диван догађај. Иконе светих Николаја Српског (Велимировића) и Јустина...
Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“
2024-05-30 18:42:36
У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.
2024-05-30 18:36:42
Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона
2024-05-26 14:02:51
Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...
2024-04-03 13:25:37
Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ
2024-03-22 14:48:04
Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.
2024-03-18 16:11:51
Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.
2024-03-13 14:22:02
Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова
2024-02-27 23:14:26
На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.
2024-01-10 08:52:26
Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...
2023-12-22 21:29:10
Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...
2023-12-08 19:19:11
Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а
2023-12-05 00:06:29
Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.
2023-11-27 18:32:43
Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.
2023-11-27 18:21:42
Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.
2023-11-12 14:00:18
Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-11-10 19:51:02
Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.
2023-11-03 15:34:39
У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција
2023-10-25 15:04:21
Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова
2023-10-22 21:43:52
У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.
2023-09-07 16:32:52
Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности
2023-08-31 19:37:00
У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.
2023-08-31 17:31:42
Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342
2023-08-18 21:48:14
RSS
