Како је руски језик вековима одолевао латинизацији

Објављено: 11.01.2018.год.


Тема ћирилице коју потискује латиница спада међу најболније теме српског друштва. Али и руска ћирилица током своје хиљадугодишње историје није увек била безбедна и потпуно заштићена од латинизације и енергичних латинизатора. О покушајима и предлозима да руски језик пређе на латиницу читајте у следећем материјалу Russia Beyond.

Ћирилица је од крштења Русије и појаве писмености у руским земљама постала неодвојиви део руског језика и руског идентитета. До 18. века руска ћирилица није била озбиљно угрожена. Ћирилична азбука, руски и црквенословенски језик били су неодвојиви део културе и живота државе, не само у Старој Русији и касније у многобројним руским кнежевинама и земљама, него и у суседној Великој литванској кнежевини. Златна Хорда, са којом је део средњевековних руских кнежевина био у вазалном односу, практично се није мешала у тај аспект живота руског народа. Хорда се у 15. веку распала и тако је створен простор за доминацију Московске кнежевине на огромним територијама Европе и Азије.

Опасност од латинизације је долазила са Запада, од Пољске која је постајала све јача и агресивно продирала на Исток, а на југу успоставила потпуну контролу над Литванијом и делом западно-руских земаља, да би почетком 17. века читаву деценију контролисала и 
Москву. Међутим, после победе народног устанка, протеривања Пољака 1612. и доласка династије Романов на руски престо 1613., пољски утицај постепено нестаје, као и опасност по руски језик и ћирилицу у земљама Московске царевине, која је са новим монарсима на челу поново почела да јача и да се шири.

Многобројни покушаји латинизације за време династије Романов

До почетка 18. века руске књиге су штампане полууставним црквенословенским писмом, и доста су се разликовале од западоноевропских издања. Затим је Петар I почео да спроводи велике реформе које су задирале у све сфере живота Русије, од армије до свакодневног живота, тако да ни штампање књига није остало по страни. Руска штампарска слова су реформисана 1708-1710. са циљем да руска штампана издања, која су тада изгледала као у средњем веку, што више личе на европска. У Холандији је набављена штампарска машина и друга штампарска опрема, а за рад у Русији и обуку руских стручњака ангажовани су квалификовани штампари.

Било је неопходно поједноставити нацрт руских слова како би се руски текстови могли штампати на машинама направљеним у Западној Европи. Претпоставља се да је Петар I сам правио скице слова нове, грађанске азбуке. По мишљењу многих, нова ћирилица је почела у извесној мери да личи на латиницу захваљујући закривљенијим облицима слова, али су ипак странци, као и западњаци у самој Русији, и даље сматрали да обновљено руско писмо и даље није довољно савршено, јер су само у латиници сагледавали чисто савршенство.

У складу са духом епохе Петра I, у том тренутку се руска азбука, као и многе друге сфере живота, први пут окренула западној традицији.

„Геометриа славенски землемерие“, прва руска књига одштампана словима грађанске азбуке.

У другој половини 18. века, за време Петрове ћерке Јелизавете Петровне, угледни научници и мислиоци тога доба трудили су се да одвоје ново грађанско писмо од латинског. Међу њима су били оснивач Московског државног универзитета Михаил Ломоносов, песник, преводилац и филолог Василиј Тредијаковски и драматург и књижевни критичар Александар Сумароков. 

Од краја 18. века су постали учесталији напади на све оно што је „сувишно“ у руској азбуци и што нема еквиваленте у латиници. На пример, појединци су се изјашњавали против слова „Ъ“ (тврди знак), сматрајући да је оно бескорисно.

Доласком на власт цара Николаја I прокламована је теорија званичног придржавања народних вредности, чија је парола била „Православље, самодржавност, народност“. Међутим, напади на ћирилицу су постали још интензивнији. Тако је 1833. године објављен анонимни рад „Искуство увођења нових руских слова“ (OPЫT WEDENIЯ NOVЫH RUSSKIH LITER). Главна идеја тог рада је било зближавање „варварског“ руског језика са европским. Наводно, мешавина латинице и ћирилице, уз доминацију латинице, даје „лепоту словима“, и када се то уведе онда „странци неће наша слова доживљавати као полуазијска“.

Још даље је отишао Пољак К. М. Кодински, који је 1842. године издао књигу „Поједностављење руске граматике“, где је предлагао да се руска ћирилична азбука потпуно замени латиницом. Чувени руски књижевни критичар Висарион Белински је за ову књигу рекао да она предлаже „отежавање“ руске писмености, мада је и сам, као западњак, предлагао да се „Й“ замени словом „Ј“. 
Занимљиво је да је управо то у Србији пошло за руком Вуку Караџићу, који је био добро познат Белинском.

Учитељ великог руског писца Николаја Гогоља, историчар Иван Куљжински, у раду под насловом „О значају Русије у породици европских народа“ (1840) писао је следеће: „Ако се пође од азбуке, може се стићи до формирања језика, до облика грађанског начина живота, па чак и до богослужења, које Западни Словени врше на латинском језику“. Чувени професор је сматрао да латиница не може адекватно пренети гласове словенског језика: „Погледајте овај низ латинских слова (SZCZ), окупљених само са циљем да у пољском језику изразе један словенски глас: „Щ“.

Са друге стране, познати руски лингвиста, Пољак Јан Бодуен де Куртене, у једном свом чланку је посветио доста простора описивању предности „обле латинице у односу на „угласту ћирилицу, тврдећи да „постоје људи којима је време драгоцено и <...> који теже свеобухватном увођењу истог календарског система, истих мера за тежину и других мера, исте валуте, итд., итд.“ Он је уједно сматрао да не постоји никаква опасност по национални идентитет, с обзиром да се „и за изражавање математичких вредности свуда користе латинска и грчка слова у споју са арапским цифрама.

На крају је латиница заузела одређено мести само у сфери научноистраживачких текстова. На пример, у филологији за обележавање гласова страног порекла. Поред тога, од 18. века се појавио обичај да се на руски језик не преводе називи, имена и цели цитати из западних извора на страном језику.

„Одјек“ латинице се примећује и у руском начину преузимања израза из страних језика, као што су удвојени сугласници у руској позајмљеници уколико они постоје у изворној речи, на пример „оккупация“, „иллюстрация“ и др. Велики руски лексикограф и етнограф Владимир Даљ је 1852. године у раду „О дијалектима руског језика“, написао да је то „супротно нашем језику“.

Покушаји латинизације за време бољшевика 

Народни комесар за просвету Анатолиј Луначарски и Владимир Лењин.

Са успостављањем нове власти у Русији питање увођења латинице је 1919. године поново покренуо народни комесар за просвету Анатолиј Луначарски. Он је предложио да сви језици нове државе пређу на латинско писмо. Лењин није био против те идеје, али се ипак уздржао од њене реализације. У Совјетском Савезу, формираном 1924. године, језици многих других народа СССР-а су прешли на латиницу.

Од 1928. године је у СССР-у постојала чак и комисија за латинизацију руске азбуке. Међутим, већ 25. јануара 1930. године Политбиро Централног комитета Свесавезне комунистичке партије бољшевика којим је председавао Стаљин наложио је Главној управи научних, научно-уметничких и музејских институција да обустави рад на том питању. Од средине 1930-их под Стаљиновим руководством се одиграва својеврсни „проруски заокрет“ у националној политици, па и азбуке малих народа за које је већ била осмишљена латиница прелазе на ћирилицу. Детаљније о томе како је Стаљин успео да одоли „латинизаторима“ читајте у нашем 
чланку. У Совјетском Савезу то питање више није покретано.

После 1991. године

После распада СССР-а 1991. године поједине бивше совјетске републике су поново прешле на латиницу (Молдавија и Азербејџан), док су друге засада остале верне ћирилици (Белорусија, Украјина, Таџикистан, Казахстан и Киргизија).

Треба истаћи да су Руси крајем 1990-их и почетком 2000-их доста користили латиницу на интернету и у телефонима, јер тадашњи софтвер није у довољној мери подржавао руска слова, али је та појава практично нестала током 2010-их, када је питање подршке руских слова у софтверу у потпуности решено.

Овако изгледа руски језик у филму „Борнов идентитет“.

Додуше, у Руској Федерацији ипак постоје и присталице латинизације азбуке. У више наврата је свој став по том питању износио опскурни руски етнолог и доктор историјских наука Сергеј Арутјунов. Њему припадају поједине публикације на ту тему, на пример „Ко се плаши латинице?“ („Кому страшна латиница?“, 2005). Он сматра да ће сви језици света неизбежно једнога дана прећи на „ошишану латиницу“. Међутим, његово мишљење у овом тренутку је у Русији потпуно маргинално.

У протеклих неколико година ћирилица и у дигиталном свету полако заузима место које јој припада. На интернету је руски језик у овом тренутку (децембар 2017. године) на другом месту по популарности. Још 2010. године се у свету појавио први домен на ћирилици – „.рф“. Затим су уведени домени „.срб“ (2011), „.бг“ (2014), „.укр“ (2014), и „.бел“ (2015) за Србију, Бугарску, Украјину и Белорусију. Поред тога, постоје и ћирилични домени „.каз“ и „.мон“ за Казахстан и Монголију.

Рина Бикова,
Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

Бошку Козарском у Москви уручен “Кристални компас”

Серијалу „КУЛТУРИСТА У РУСИЈИ“ српског телевизијског водитеља Бошка Козарског додељена престижна руска награда „Кристални Компас“

У Малију је отворена конференција посвећена руско-малијском образовању
У Малију је отворена конференција посвећена руско-малијском образовању

У Малију је званично почела међународна конференција „Руско-малијско образовање: улазница у будућност“. Ово је у среду, 29. маја, известио Ридус, који је медијски партнер форума.

2024-05-30 18:36:42

Проглашени победници 11. НИС олимпијаде из руског језика
Проглашени победници 11. НИС олимпијаде из руског језика

Такмичење окупило 110 ученика из Србије и региона

2024-05-26 14:02:51

Млади Србије и света у Златном прстену Русије – Братство
Млади Србије и света у Златном прстену Русије – Братство

Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...

2024-04-03 13:25:37

Кустурица: Први смо, на челу са Милошевићем, пружили отпор глобалистима – РТ
Кустурица: Први смо, на челу са Милошевићем, пружили отпор глобалистима – РТ

Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ

2024-03-22 14:48:04

Сећање на Лимонова – Братство
Сећање на Лимонова – Братство

Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.

2024-03-18 16:11:51

Швидкој: Форум словенских култура ове године у Србији – Братство
Швидкој: Форум словенских култура ове године у Србији – Братство

Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.

2024-03-13 14:22:02

Представљање монографије „Свети Гргур, острво ужаса“
Представљање монографије „Свети Гргур, острво ужаса“

Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова

2024-02-27 23:14:26

Лукашенко уручио специјалну награду Ивани Жигон - Братство
Лукашенко уручио специјалну награду Ивани Жигон - Братство

На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.

2024-01-10 08:52:26

«У славу љубави» – концерт хора «Лучинушка» одржан у Сали хероја
«У славу љубави» – концерт хора «Лучинушка» одржан у Сали хероја

Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...

2023-12-22 21:29:10

За Нови свет нас везује братство са Русијом: промоција Кршљанинове књиге «Нови свет»
За Нови свет нас везује братство са Русијом: промоција Кршљанинове књиге «Нови свет»

  Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...

2023-12-08 19:19:11

У сусрет 21. Београдском фестивалу игре
У сусрет 21. Београдском фестивалу игре

Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а

2023-12-05 00:06:29

Ђорђе Перић наступио са симфонијским оркестром у Москви
Ђорђе Перић наступио са симфонијским оркестром у Москви

Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.

2023-11-27 18:32:43

„Златни витез“ за представу „Идиот“ Иване Жигон и песника Селимира Радуловића
„Златни витез“ за представу „Идиот“ Иване Жигон и песника Селимира Радуловића

Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.

2023-11-27 18:21:42

Рођендан Достојевског у Новгороду са Иваном Жигон и представом «Идиот»
Рођендан Достојевског у Новгороду са Иваном Жигон и представом «Идиот»

Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.

2023-11-12 14:00:18

Нови кабинет у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Марадику, уз подршку НИС-а
Нови кабинет у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Марадику, уз подршку НИС-а

Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.

2023-11-10 19:51:02

Шта се крије иза зидина Кремља?
Шта се крије иза зидина Кремља?

Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.

2023-11-03 15:34:39

У Србији отворени Дани Ермитажа
У Србији отворени Дани Ермитажа

У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција

2023-10-25 15:04:21

РТ: Памтиће се Достојевски, заборавиће се русофоби – заменик премијера
РТ: Памтиће се Достојевски, заборавиће се русофоби – заменик премијера

Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова

2023-10-22 21:43:52

НИС подржао опремање кабинета за руски језик у Основној школи у Лаћарку
НИС подржао опремање кабинета за руски језик у Основној школи у Лаћарку

У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.

2023-09-07 16:32:52

РАЈЕВСКИ ЈЕ ДРУГИ ТОМ „КАРЕЊИНЕ“: Павел Бушујев, поводом годишњице смрти руског хероја који је инспирисао Толстоја
РАЈЕВСКИ ЈЕ ДРУГИ ТОМ „КАРЕЊИНЕ“: Павел Бушујев, поводом годишњице смрти руског хероја који је инспирисао Толстоја

Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности

2023-08-31 19:37:00

РТ:  Русија очима Срба: у Руском дому представљена нова сезона чувене ТВ емисије
РТ: Русија очима Срба: у Руском дому представљена нова сезона чувене ТВ емисије

У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.

2023-08-31 17:31:42

Путин и Русија у рату за мир (приредио Владимир Кршљанин) – купите књигу
Путин и Русија у рату за мир (приредио Владимир Кршљанин) – купите књигу

Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342

2023-08-18 21:48:14

Књига Милане Бабић са успехом промовисана и у Савезу писаца Русије
Књига Милане Бабић са успехом промовисана и у Савезу писаца Русије

У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.

2023-07-28 21:25:24

Проглашени победници десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика
Проглашени победници десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика

У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.

2023-05-29 17:27:17

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: