Оружане снаге Русије ће детаљно размотрити недавне пробе крстарећих ракета које су извеле САД, након што су одустале од важног Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета те ће размотрити реципрочне мере. Међутим, Москва наводи да нема за циљ трку у наоружању.
Председник Владимир Путин наредио је Министарству одбране и другим телима да „проуче ниво претње који представљају ове акције САД-а и предузму исцрпне мере како би припремили симетричан одговор“.
Путин је ово саопштио само неколико дана, након што је америчка војска тестирала испаљивање крстарећих ракета "томахавк" копненог базирања чији је домет премашио 500 км.
Оружје испаљено са универзалног система лансирања "Мк-41" у Калифорнији, забрањено је Споразумом о ликвидацији ракета средњег и кратког домета из 1987. године из којег су се САД једнострано формално повукле 2. августа.
Вашингтон је "оштро негирао могућност да се ракете `Томахавк` морског базирања испаљују са копна помоћу `Мк-41`", рекао је Путин.
"Сада, не могу негирати кршење већ непостојећег Споразума", додао је председник.
Последњих година Русија је упорно изражавала забринутост због америчких ракетних система стационираних у земљама попут Румуније или потенцијално смештених у земљама као што је Пољска, а који се користе у офанзивне сврхе. Москва је све више постајала забринута због ових система, али је Вашингтон увек затварао очи на ове проблеме.
Украјина погођена „Орешником“ као одмазда за покушај удара на Путинову резиденцију – Русија
80 људи погинуло у америчком нападу на Венецуелу – „Њујорк тајмс“
Удар „Орешником“ онеспособио украјински погон за војне авионе — Москва
Украјина жртвује трупе у неуспешном одбрамбеном напору – врховни руски командант
Градоначелник Кијева позвао становнике на евакуацију
Време је да ЕУ разговара са Русијом – Мелони
САД заплениле руски танкер за нафту
Западне снаге у Украјини „корак ка рату“ – мађарски министар спољних послова
.jpg)
Најгоре поколење — Милош Ковић 
Како је Украјина постала главни европски центар за наркотике? 
Судбоносна прекретница — Милош Ковић 
«Мотор Сич»: историја једне афере