Гускова: Србија је направила лошу рачуницу

Објављено: 29.04.2013.год.

Јелена Гускова, директорка центра за проучавање балканске кризе на Институту за славистику Руске академије наука, говори о ситуацији на Косову која се развила током најновијих преговора Београда и Приштине.

У интервјуу емитованом 9. априла Гускова говори о природи уступака на које је Србија била спремна, пребацивању покровитељства над преговорима са СБ УН (где Србија има подршку) на ЕУ (где Србија нема никакву подршку), улози европске војне базе САД коју нико не контролише („Бондстил“) и реализацији маште Албанаца да створе државу какву су имали од 1941. до 1945.

Р: Госпођо Гускова, добар дан! Може ли се говорити о томе да су преговори између Београда и Приштине сасвим пропали и да се чланство Србије у ЕУ данас налази под великим знаком питања или да је чак потпуно искључено, или ипак још није све изгубљено?

ЈГ: Зависи за кога није све изгубљено. За Европу, за Албанце или за Србе - за сваку страну ситуација је сасвим другачија. Ради се о томе да је садашња власт у Србији дошла на чело државе тек у мају месецу прошле године и да су у питању сасвим нове структуре власти. Претходна власт се у суштини на сваки начин одрекла Косова, али при томе није потписала ниједан споразум. Они су се о свему договорили, али написмено ништа нису потврдили. Нова власт је имала прилику да, када је преговарачки процес поново започео, не потпише те документе и да не пристане на уступке. Србија је уступке чинила у тој мери да су Албанци већ почели да јој се подсмевају. Учесник преговарачког процеса са албанске стране Хашим Тачи је говорио: "Србима је потребан датум уласка у ЕУ, па нека они и попусте.". Албанска страна није ни за један педаљ одустала од својих захтева. Тврдили су да се ослањају на свој "Устав", устав непризбате државе. Србија је, с друге стране, била спремна да промени свој Устав, па чак и да разматра место Косова у Генералној скупштини УН. То значи да је чинила тако велике уступке да је у читавој земљи изазвала негодовање. Било је потребно учинити последњи корак: сести за сто и потписати све о чему су се договорили, при чему су услове поставили Албанци и ЕУ. И руководство државе и читав преговарачки тим нашли су се пред веома тешким проблемом: веома су желели улазак у Европу, али нису желели да се понизе пред Албанцима, јер фактички се радило о понижењу и пред Албанцима и пред Европом. Чини ми се да су Срби, када су рекли "не", иза њега поставили запету, јер је после тог озбиљног "не", о којем данас сви говоре, уследио текст у којем се предлаже да се преговарачки процес настави. То значи да су уступци могући, да се ради о формулацији и о томе на који начин се овај пораз може приказати у јавности. Они не желе у потпуности да се одрекну европског пута. Требало је, међутим, раније да се позабаве анализом онога што се тиме губи и добија.

Р: Значи ли то да је у суштини "зелено светло" за улазак Србије у ЕУ привремено угашено, и да тренутно гледамо у "жуто трепћуће светло"?

ЈГ: Најважније је рећи да није ни било никаквог "зеленог светла". Ради се само о почетку преговора, а тај датум ништа не даје, већ само обећава. И аналитичари који се баве овим процесима, као и економским процесима европске заједнице, увек су говорили да пре 2021. године Србија по овом питаљу не треба да очекује никакав помак. То  значи да су уступци чињени без икакве сврхе.

Р: Да ли то значи да је овим одлучним "не" Србија успела да сачува свој образ?

ЈГ: За сада је успела, у случају да не попусти. Међутим, најанимљивије је, чини ми се, да Срби још нису размотрили једно питање: Да ли у овој ситуацији још имају на кога да се ослоне? Они су потпуно пропустили прилику да се ослоне на УН и резолуцију 1244. Питање је прешло у сферу надлежности Европе, а тамо немају на кога де се ослоне, док би у Савету безбедности УН, наравно, помоћ могле да им пруже, и Русија, и Кина, које подржавају позицију Београда и не подржавају независност Косова. У питању је веома лоша процена последица корака које је руководство Србије предузело у читавом преговарачком процесу.

Р: Задржимо се мало на питању шта жели Београд, а шта Приштина. Главни услов Београда је аутономија српског дела са широким овлашћењима за српске општине, са сопственим органима управе, полицијом и судством. Реците нам у чему је, по Вашем мишљењу, проблем? Због чега Албанци не могу на то да пристану?

ЈГ: Као прво, већ веома дуго, од 1945. године Албанци покушавају да створе етнички чисту покрајину, а данас већ етнички чисту државу. Шта све нису радили да би се број Срба на Косову смањио и данас их тамо и заиста веома мало. Као друго, Срби живе компактно на северу, али осим тога живе и у великом броју енклава расутих по читавом Косову, што је веома важан фактор. Осим тога, Албанци се боје да ће се поновити ситуација са Косовом у саставу Србије. Ако буде формирана унутрашња  аутономна област у саставу Косова, она ће затим тражити да се отцепи као и Косово. А ко ће смети да каже да то не треба учинити (с обзиром да већ постоји прецедент)? У том случају та територија би се могла прикључити Србији. Они се тога плаше. Хашим Тачи је за време читавог преговарачког процеса изјављивао:"Ни по коју цену нећемо дозволити Србима да стекну било какав облик аутономије да се не би поновио случај Републике Српске у Босни и Херцеговини".

Р: Тим пре неће дозволити Србима да имају своју регуларну војску или било какве оружане јединице...

ЈГ: Ни полицију, ни органе управе. А они данас постоје. Фактички Београд има двоструку позицију: са једне стране тврди да је то покрајина у саставу Србије, "наша територија", са друге стране.., а Косово себе сматра независним. Како у таквој ситуацији пронаћи оптимално решење за Србе који тамо остају? Дубоко сам убеђена да ће ако предају Косово сви Срби бити приморани да га напусте, јер данас постоји снажан притисак на сво неалбанско становништво које је изложено страдњу и прогонима. Светска заједница, међутим, на то не обраћа никакву пажњу. Када се, са друге стране, ради о Албанцима, сви помињу права националних мањина. Док када се ради о Србима на албанској територији, о томе нико не говори нити хоће.

Р: Некадашњи конститутивни народ...

ЈГ: Да, Срби су конститутивни народ, а са друге стране Албанци су конститутивни народ у Албанији.

Р: Размотримо укратко улогу НАТО-а у овој кризи. Нема сумње да је интервенција НАТО-а довела до формирања независног Косова. Какву улогу НАТО игра данас?

ЈГ: НАТО је покушао да уђе у систем међународних односа 1992, када је после распуштања Варшавског пакта требало да пронађе своје ново место на светској сцени. Покушао је да у систем међународних односа уђе преко Балкана, када је тамо почела криза, и да преко УН учествује у регулисању сукоба. Међутим већ од 1994. године почело је  бомбардовање српских позиција и наставило се 1995. и 1999. године. То значи да је НАТО у читавом вишенационалном балканском конфликту сасвим јасно стао на једну страну. Постоји мноштво разлога због којих НАТО толико жели да се стационира на Балкану. То није самостална организација, већ инструмент у нечијим рукама. НАТО је заинтересован за војну базу "Боундстил" на Косову и Метохији. То је огромна војна база која располаже не само великом територијом, него и великим могућностима. Најважније је да ову базу нико на свету не контролише, ниједна европска организација, иако се ради о бази у центру Европе, ниједна светска организација, нити УН. Тамо се налазе тенковски полигони, скривени затвори, скривене болнице, у којима се, можда, врши трансплантација органа, о чему се много говори. Тамо то ники не проверава. Наравно, ако се та територија налази унутар Србије, значи да ће се за оно што се тамо ради одговарати пред Београдом. А ако је Косово независно, база ће заувек бити "натовска". НАТО је за ову територију заинтересован зато што је то главни центар трговине наркотицима. Сви путеви трговине наркотицима пролазе преко Косова и настављају даље у Европу у друге земљ света. Значи да неко од оних који су бомбардовали и који данас чувају ту територију, мислим на "натовце" и на оне који су изнад њих, очигледно добија велики новац од те трговине.

Р: А какви су данас односи између Срба и Албанаца на Косову? Колико је напета ситуација на северу Косова?

ЈГ: На северу Косова ситуација није посебно напета, јер тамо нема Албанаца. Међутим у другим областима, где се не налазе енклаве, ситуација је веома опасна. Будућност Косова зависи од ове одлуке. Али, најгоре је то што Београд при томе Србе на Косову ни за шта не пита, већ решава њихову судбину уместо њих. У случају да се данас настави ова конфузија и процес отцепљења стопира кроз одбијање упућено Бриселу, постоји шанса да се и Срби са Косова на неки начин укључе у решавање сопственог проблема. Ако не буду добили аутономију, они ће једноставно бити елиминисани са Косова. Тај процес траје веома дуго, још од 1945. године. Проблем на Косову није од јуче, као ни остали проблеми на просторима где постоји албанско становништво. То се односи на Македонију, Црну Гору и Грчку.

Р: Осим тога, у питању су последице политике коју је водио Мусолини, стварајући албанску државу на Балкану...

ЈГ: Сасвим тачно. И Албанци маштају о томе да створе државу какву су имали од 1941. до 1945. године.

Р: На територији Косова све до данас траје подела имовине. И поставља се питање о приватизацији српске имовине од стране Албанаца. Какви се кораци преузимају у том правцу? Знам да су Американци спремни да у тај посао укључе Американце, нудећи им контролни пакет акција у рудницима на Косову, што значи да се ради о једном економском питању...

ЈГ: Ствар је у томе да тзамо заиста постоје извесни природни ресурси, али не бих рекла да су у питању значајна богатства.

Р: Значи да то није пресудно?

ЈГ: Не није то простор који природним богатствима може да прехрани Европу или Америку или Русију. Важније је уопште ко ће владати том терироријом. Буде ли она независна албанска држава, тада ће се одмах подићи и Македонија. Албанци у Македонији су већ спремни на оружје. Одмах ће се подићи и југ Србије, где у три општине и у неким другим регионима постоји већина албанског муслиманског становништва. То значи да ће бити створена једна албанска територија. У почетку ће то бити 3-4 мале државе, које ће имати подршку Америке, а затим ће настати Велика Албанија, чију мапу данас можете купити на свакој бензинској пумпи на Косову и Метохији.

Р: Госпођо Гускова, хвала Вам на разговору.


Кључне речи:

Коментари (0) Додај коментар

Остале вести из рубрике

РТ: Венецуела затвара границу са Бразилом, могуће и са Колумбијом - Мадуро

2019-02-21 18:37:36

Извор: Восток / РТ Почевши од четвртка вече, Венецуела затвара своју границу с Бразилом, најавио је председник Николас Мадуро. Он је додао да се иста мера може применити и на...

Лавров прокоментарисао проблеме у односима између Русије и САД

2019-02-21 18:23:43

Корен анимозитета у односима између Руске Федерације и Сједињених Америчких Држава је у самој Америци. Они нису задовољни оним што се догађа у Москви, изјавио је...

Украјина намерава да поднесе Међународном кривичном суду тужбу против Русије због изградње Кримског моста

2019-02-21 18:15:42

Украјинско тужилаштво намерава да поднесе тужбу против Руске Федерације због изградње моста преко Керчског моруза Међународном кривичном суду, чија надлежност се не односи на Русију и...

Луганск спреман на директни дијалог са Кијевом ради постизања мира у Донбасу

2019-02-21 17:58:28

Председник Луганске Народне Републике, Леонид Пасечник, саопштио је о спремности за директан дијалог с Кијевом ради постизања мира у Донбасу. "Ситуација се свакодневно загрева. Сви...

Кијев: Неће бити никаквог дијалога с псеудо-републикама у окупираном Донбасу од стране Русије

2019-02-21 17:51:13

Први потпредседник Врхoвнe радe Украјине и представник Кијева у хуманитарној подгрупи за Донбас, Ирина Герашченко, рекла је да је директан дијалог са Доњецком и Луганском Народном...

ОЕБС не може да гарантује безбедност руским посматрачима на изборима у Украјини

2019-02-21 17:29:41

Парламентарна скупштина ОЕБС-а не може да гарантује безбедност руским посматрачима на изборима за председника Украјине, изјавио је представник те организације Георгиј Церетели. Зимска сесија Парламентарне скупштине ОЕБС-а...

Лавров: Циљ демонизације Русије стварање паравана за решавање геополитичких задатака

2019-02-21 17:21:54

Демонизација Русије има за циљ стварање паравана за решавање геополитичких задатака, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров. "Видимо да је демонизација Русије у очима шире...

Русија против забране посматрања избора представницима других држава

2019-02-21 13:34:53

Делегација Русије у Парламентарној скупштини ОЕБС-а није дозволила да се усвоји препорука да земље могу да забране посматрање својих избора представницима других држава-чланица те међународне организације...

Клинцевич: Изјаве Порошенка о „руским“ трупама на граници медијска припрема пред изборе

2019-02-21 13:25:23

Изјаве председника Украјине Петра Порошенка о концентрацији "руских трупа на граници" могу бити медијска припрема о драмама или провокацијама, рекао је руски сенатор Франц Клинцевич. Јуче је...

Порошенко са Гутерешом разговарао о изгледима за размештање мировне мисије УН-а у Донбасу

2019-02-21 13:20:59

Председник Украјине Петро Порошенко на састанку са генералним секретаром УН-а Антониом Гутерешом је разговарао о изгледима за размештање мировне мисије УН-а у Донбасу, саопштила је прес...

proba
форум
мислјенја свуда

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: