Русија, као мост између различитих култура и религија, представља једно од најразноврснијих друштава на свету, са чак 160 етничких група. Иако популација броји око 142 милиона становника, густина насељености је изузетно ниска због огромне територије коју земља заузима. Становништво је неравномерно распоређено – већина људи живи у европском делу Русије, у околини Урала и југозападног Сибира.
Око 75% становника живи у урбаним срединама. Највећи градови су Москва, престоница, са више од 10 милиона становника, и Санкт Петербург, са преко 4 милиона становника. Приближно 80% становништва чине етнички Руси, док преосталих 20% обухватају различите етничке групе, међу којима се истичу Татари и Украјинци као највеће националне мањине. Ова етничка и културна разноликост, у комбинацији са богатом историјом и географским специфичностима, чини Русију јединственом и фасцинантном земљом.
Према подацима Сверуског пописа становништва из 2010. године, Русија је дом представницима више од 200 националности и етничких група. Ова изузетна етничка разноликост има значајно место у државном идентитету, што се посебно истиче у преамбули Устава Руске Федерације. Иако више од 80% становника Русије чине етнички Руси, њихова расподела је далеко од равномерне. У појединим регионима, као што је Чеченија, Руси представљају мање од 2% укупног становништва. Ова демографска шароликост и регионалне специфичности доприносе јединственој природи и комплексности руског друштва.
| Националност | Попис 2002. | Попис 2010. |
|---|---|---|
| Руси | 80,64% | 80,90% |
| Татари | 3,87% | 3,87% |
| Украјинци | 2,05% | 1,41% |
| Башкири | 1,16% | 1,15% |
| Чуваши | 1,14% | 1,05% |
| Чечени | 0,95% | 1,04% |
| Јермени | 0,79% | 0,86% |
| Националности | Попис 2002. | Попис 2010. |
|---|---|---|
| Авари | 0,57% | 0,64% |
| Мордвини | 0,59% | 0,54% |
| Казаци | 0,46% | 0,47% |
| Азери | 0,43% | 0,44% |
| Даргинци | 0,35% | 0,43% |
| Удмурти | 0,44% | 0,40% |
| Марјци | 0,42% | 0,40% |
| Националност | Попис 2002. | Попис 2010. |
|---|---|---|
| Руси | 80,64% | 80,90% |
| Татари | 3,87% | 3,87% |
| Украјинци | 2,05% | 1,41% |
| Башкири | 1,16% | 1,15% |
| Чуваши | 1,14% | 1,05% |
| Чечени | 0,95% | 1,04% |
| Јермени | 0,79% | 0,86% |
| Авари | 0,57% | 0,64% |
| Мордвини | 0,59% | 0,54% |
| Казаци | 0,46% | 0,47% |
| Азери | 0,43% | 0,44% |
| Даргинци | 0,35% | 0,43% |
| Удмурти | 0,44% | 0,40% |
| Марјци | 0,42% | 0,40% |
Дан када смо бомбардовали Рајх
Си истиче „велики препород кинеске нације“ током посете лидера тајванске опозиције
Рат против Ирана је улагање у будућност деце — Трамп
„Хришћански ционизам“ – последњи улог у Великој игри — Кршљанин
Посредници гурају предлог о 45-дневном примирју у рату с Ираном — Axios
Немачка „милитаристичка помама“ могла би да се заврши трагедијом — Москва
Хезболах је укључен у примирје —Трамп
110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије – изложба у Руском дому
Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника
Лавров: ЕУ постаје војни блок на челу са нацистичким Кијевом, а Русија и Кина остају уз српски народ
Васкршња посланица СПЦ: Без Срба с Косова и Метохије нема бољег живота ни за нас
Си истиче „велики препород кинеске нације“ током посете лидера тајванске опозиције
Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба