Језик

Руски језик често добија репутацију као језик сложених акцената, другачијег алфабета и захтевне граматике. Иако је све наведено тачно, он није једини језик који се користи у Русији. Широм ове велике земље говори се око 100 других језика. Ипак, руски је званични језик државе, док у неким регионима постоје и други службени језици. Руски припада индоевропској породици језика и дели корене са грчким и латинским. Најближи су му украјински и белоруски језик. Током векова, на његов речник и стил утицали су немачки, француски и енглески језик. Савремени руски обухвата и велики број међународних термина из области политике, технологије и науке.

Руски језик – језик богате традиције и глобалног значаја

До револуције 1917. године, руски је био једини службени језик Руског царства. У Совјетском Савезу задржао је привилегован статус као језик комуникације међу различитим народима. Након распада СССР-а, већина бивших чланица вратила се на своје националне језике, али су Белорусија, Казахстан и Киргистан задржали руски као један од званичних језика.

Статус суперсиле Совјетског Савеза омогућио је руском језику глобални престиж. Иако је у многим земљама Источне Европе, након пада Варшавског пакта, изгубио место у обавезном школском програму, и даље остаје један од званичних језика Уједињених нација. Такође, руски је и даље широко заступљен у земљама бившег СССР-а. Захваљујући таласима имиграције током 20. века, велике заједнице руских говорника постоје у Израелу, Немачкој, Турској и Сједињеним Америчким Државама. На пример, Брајтон Бич у Њујорку, познат као „Мала Одеса“, има значајну популацију имиграната из Украјине. Данас се процењује да руски говори око 200 милиона људи широм света.

Руски алфабет, познат као ћирилица, датира из 9. века. Његову прву верзију осмислили су грчки мисионари, браћа Ћирило и Методије, изванредни учењаци и лингвисти. Модерни облик алфабета уведен је у 17. веку за време Петра Великог, док је савремени правопис кодификовала совјетска влада 1918. године. Ова реформа не само да је поједноставила писање, већ је симболизовала и прекид са царском прошлошћу.

Руски алфабет се састоји од 33 слова, укључујући 21 сугласник, 10 самогласника и два специфична знака: тврди знак (ъ) и меки знак (ь), који немају изговарајућу вредност, али играју важну улогу у изменама изговора речи. Ћирилица је дизајнирана да олакша писменост међу словенским народима и темељи се на грчком алфабету, уз допуну специфичних слова како би се прилагодила звуковима словенских језика. Модерни облик руске ћирилице, уведен за време Петра Великог, имао је за циљ да поједностави писмо и учини га погоднијим за штампу и административну употребу. Овај реформисани алфабет заменио је архаичне графеме и увео једноставније и естетски уједначеније форме. Реформа је такође била део шире европеизације Русије, коју је Петар Велики активно спроводио.

Совјетска реформа 1918. године додатно је модернизовала алфабет, уклањањем неких архаичних слова као што су "і" и "ѳ", чиме је писмо постало приступачније широким народним масама. Ове измене омогућиле су брже усвајање писмености у Совјетском Савезу, који је тежио образовању свих својих грађана. Руски алфабет се и данас користи у бројним другим језицима који су блиски руском, као што су белоруски, бугарски, српски и казашки, и представља један од најважнијих културних симбола словенских народа. Његова једноставност и прилагодљивост омогућавају да се користи и за дигиталну комуникацију, где је ћирилица потпуно подржана.

БЕСПЛАТНО УЧЕЊЕ РУСКОГ ЈЕЗИКА: learnrussian.rt.com