Хоће ли становници Доњецке и Луганске Народне Републике доживети трагичну судбину Српске Крајине, питање је које се увек наметне кад светске агенције јаве да је реализација Минских мировних договора ушла у ћорсокак, а да истовремено НАТО намерава да повећа војну помоћ свом новом савезнику - Украјини. Ових дана из Брисела је поново стигла вест да ће НАТО на самиту у Варшави донети одлуку о "новом пакету помоћи" Кијеву.
Иако декларативно Запад тражи од Кијева да се реализују Мински договори по којима би Донбас добио одређену аутономију, неоспорно је да главни савезници украјинског руководства, који седе у Вашингтону, подржавају жељу Петра Порошенка да "блицкригом потуче снаге Доњецке и Луганске народне републике и дође на границу с Русијом".
На питање са почетка текста, дописник "Новости" из Москве имао је прилику да му одговори лидер Доњецке Народне Републике Александар Владимирович Захарченко (40), који је дошао у Москву на промоцију књиге познатог руског писца Захара Прилепина "Све што треба да се реши", иначе публицистичко дело где је главни јунак управо Захарченко.
- У Кијеву и на Западу понављају да из Донбаса треба да оду регуларне јединице руске армије. Али њих у Доњецкој и Луганској Народној Републици нема. Да је код нас руска армија ми бисмо одавно стигли у Кијев. Ми смо за мирне преговоре, али ако затреба опет ћемо ратовати да сачувамо своју земљу где смо рођени. Не плашимо се да ће Донбас доживети судбину Српске Крајине, јер је иза нас цела Русија - говори нам Захарченко.
Наш саговорник истиче да су са обе стране у сукобу у Украјини исти људи, па, како каже, не говори о победи над својим народом, него "над националистичком хунтом у Кијеву". Повратак у нормалан живот, по Захарченку, мора да следи након промене система вредности. Руководство у Кијеву је понижено, јер, како истиче, "њихових 40 милиона становника није могло да победи нас којих је било два милиона".
НЕ БОЈИ СЕ ЛИКВИДАЦИЈЕ
Власти у Кијеву не скривају жељу да ликвидирају Захарченка, чак му јавно прете генерали из Кијева. Али се он не боји, јер како каже, верује у свој народ, а "узда се у Бога и Русију".
Наш саговорник открива да је међу плаћеницима који су ратовали на страни Кијева било највише Пољака, а њих је у Донбасу настрадало око педесетак. Из прибалтичких република страдало је око 30 плаћеника, а многи од њих су били снајперисти. Међу плаћеницима је било и Чеха, па чак и црнаца. На другој страни, међу добровољцима у Донбасу је било највише Срба.
- Кад сте ви били у невољи, док се ратовало на Балкану, као добровољци су долазили Руси. Сада су браћа Срби прискочила нама у помоћ и ми смо им захвални - каже Захарченко и моли да преко страница "Новости" пренесемо "његову захвалност у име становника Донбаса српском народу".
ОД РУДНИКА ДО ПОЛИТИЧАРА
Захарченко је каријеру започео у руднику. Завршио је електротехничку школу у Доњецку, затим је студирао, али није завршио правни факултет при Министарству унутрашњих послова у Доњецку. До рата се бавио трговином, имао је своју фирму.
А у пролеће 2014. био је један од седморице наоружаних људи који су заузели зграду доњецке градске администрације. Већ у мају 2014. био је командант Доњецка. Од августа 2014. лидер је Доњецке Народне Републике. Ожењен је Наталијом са којом има четири сина.
Б.Влаховић,
Новости
Читајте више на Украјина и Новорусија из минута у минут
ЕУ је можда „закаснила“ да заустави миграциону „инвазију“ — Хегсет
РТ Балкан је од данас доступан гледаоцима у Републици Српској
Трамп запретио Нетанјахуу повлачењем подршке — Axios
Тужилац који је издао налог за хапшење Путина суспендован због оптужби за сексуално узнемиравање
Захарова: НАТО тежи да потчини цео Балкан и Србију откине од Русије без обзира на последице
САД објавиле документа о „опасним“ украјинским биолабораторијама
Ватикан и ‘јеврејски лоби’ преварили Путина — Лукашенко
„Дурбин“ – први српски интернет претраживач посвећен очувању ћирилице