Аутор: Мишел Бичкова, потпредседница Центра за блискоисточне студије у Москви.
Осамнаести самит БРИКС-а у Њу Делхију одржан је у тренутку када група очигледно прераста свој првобитни формат клуба неколико великих економија у развоју и постепено постаје платформа способна да утиче на расправе о глобалној трговини, међународним финансијама и политичкој архитектури светског поретка.
Земље окупљене за истим столом имају веома различите односе са Западом, међусобно се надмећу у бројним областима, али истовремено све више деле интерес за ширење сопствене стратешке аутономије. За Русију је то посебно важно, јер БРИКС Москви пружа могућност да продуби економске везе са највећим незападним силама, развија механизме плаћања који су мање подложни санкцијама и покаже да покушаји политичке изолације земље нису спречили Русију да учествује у дипломатији на највишем нивоу.
Управо у том контексту руски председник Владимир Путин изнео је у Њу Делхију московско виђење промена које се тренутно одвијају у глобалном систему, наводећи да свет пролази кроз „дубоке, фундаменталне промене“, док нови центри економског раста све више потискују старе.
Према речима руског председника, земље БРИКС-а су током протеклих пет година учествовале са више од 40 одсто у расту светског БДП-а, у поређењу са око 29 одсто земаља Г7. Москва у том тренду види доказ да се прерасподела економске моћи већ одвија, без обзира на политичке декларације. Путин је отишао и корак даље, описавши БРИКС као „нову и одрживу платформу глобалног раста“, нагласивши притом да правила таквог система не би требало да његовим учесницима буду наметана споља. За Русију је овај принцип у самом средишту концепта мултиполарног поретка.
Пре само неколико година, расправама о БРИКС-у често су доминирали симболика и општи позиви на реформу светског поретка, док се данашња агенда све више усредсређује на платне системе, националне валуте, транспортне коридоре, технологију, Нову развојну банку и отпорније индустријске ланце снабдевања. За Москву мултиполарност има стратешки смисао само уколико је подржана практичним алтернативама у трговини, финансијама, логистици и инвестицијама.
Најважнији билатерални састанак Владимира Путина у Њу Делхију био је разговор са индијским премијером Нарендром Модијем, током којег су разматрани политика, трговина, одбрана, енергетика, сарадња у свемиру, мобилност радне снаге и шире хуманитарне везе. Две стране поново су потврдиле намеру да прошире билатералну трговину и задржале циљ да до 2030. године достигну трговинску размену од 100 милијарди долара. Прва изложба ИННОПРОМ Индија, одржана у Њу Делхију непосредно пре самита БРИКС-а, представљала је додатни сигнал јачања индустријске димензије односа. Путин и Моди су заједно посетили изложбу, чиме су нагласили интерес обе земље да превазиђу модел сарадње усредсређен пре свега на нафту, оружје и нуклеарну енергију. Стратешки циљ Москве све више је проширење сарадње на производњу, технологију, критичне минерале и заједничке индустријске пројекте.
Сам Путин је посебно нагласио ову агенду током Пословног форума БРИКС-а, наводећи да Русија остаје отворена за сарадњу са ширим светом и да је спремна да са својим партнерима ради на јачању енергетске и прехрамбене безбедности. Такође је указао на значај поузданих транспортних праваца, укључујући Међународни транспортни коридор Север-Југ и Трансарктички транспортни коридор, што открива практичну страну руске стратегије. Москва није заинтересована само за повећање продаје робе Индији, већ и за изградњу транспортне и платне архитектуре у којој ће руско-индијска трговина мање зависити од поморских рута, банака и посредника који могу постати изложени спољном политичком притиску.
Коридор Север-Југ повезује Русију са каспијским регионом, Ираном, Индијским океаном и индијским тржиштем, чиме представља физички израз мултиполарности коју промовишу лидери БРИКС-а. Што више таквих праваца постоји поред традиционалних канала којима доминира Запад, то ће глобална трговина мање зависити од ограниченог броја финансијских и логистичких центара. Све већа усредсређеност Русије на Индију није покушај да једно спољно тржиште замени другим, већ стратегија диверсификације у којој се економски односи распоређују између више великих центара моћи.
Декларација из Њу Делхија подржала је ширу употребу националних валута у трговини и инвестицијама, већу међусобну повезивост платних система и снажнију улогу Нове развојне банке, док је идеја о непосредном стварању јединствене валуте БРИКС-а остала изван главне агенде. Чланице групе имају веома различите економије и монетарне системе, али ипак деле интерес да међународна трговина не зависи од само једног финансијског канала.
За Русију је ово питање постало посебно важно након до сада незабележеног ширења санкција, јер се финансијска аутономија у Москви више не посматра као апстрактна политичка расправа, већ као елемент националне економске безбедности.
Још пре самита, Кремљ је саопштио да се око 90 одсто руских обрачуна са земљама БРИКС-а већ обавља у националним валутама, док је Дмитриј Песков нагласио да Москва не тежи „дедоларизацији“ као циљу самом по себи, већ настоји да обезбеди шири спектар прихватљивих механизама плаћања. Идеја је да приступ међународној трговини не може бити прекинут једном политичком одлуком.
Путин је овај аргумент повезао са ширим проблемом глобалне економске конкуренције, упозоравајући да она све чешће поприма „неприличне облике“ кроз санкције, ограничења и притиске на инфраструктуру. Истовремено је истакао да економска правила унутар БРИКС-а треба да одражавају националне интересе његових чланица и да буду подстакнута технологијом, инвестицијама и приватном иницијативом.
Густина дипломатских контаката Владимира Путина у Њу Делхију била је подједнако значајна, јер је, поред главних седница самита, одржао низ билатералних састанака са лидерима из Азије и Африке. Након разговора са Модијем, Путин се састао са председником Јужне Африке Сирилом Рамафосом и оценио да се односи две земље „успешно развијају“, указујући на континуирани политички дијалог, међупарламентарне везе и сарадњу у области образовања. За Москву, Јужна Африка остаје важан партнер не само као једна од водећих афричких економија, већ и као држава преко које Русија задржава утицај у расправи о улози афричког континента у међународном систему који се обликује.
Путин је одржао и одвојене разговоре са малезијским премијером Анваром Ибрахимом, што је сусрет од јасног стратешког значаја у тренутку када Москва настоји да прошири своје присуство у Југоисточној Азији и повеже билатералне односе са државама АСЕАН-а са ширим оквиром БРИКС-а. Руски председник састао се и са председницом Нове развојне банке Дилмом Русеф, која је учешће Русије описала као важно за јачање и саме банке и Глобалног југа, чиме је Москва добила прилику да разговара о свом положају у оквиру једне од најважнијих финансијских институција групе. Поред тога, Путин се састао са етиопским премијером Абијем Ахмедом, чиме су додатно ојачани напори Русије да продуби политичко и економско присуство широм Африке и показано колико је дипломатска мрежа БРИКС-а постала географски широка.
Ови контакти помажу да се објасни зашто проширење БРИКС-а има вредност за Москву само по себи, иако нове чланице нису обавезне да подржавају руске ставове о сваком међународном питању. Малезија, Индија, Јужна Африка, Етиопија, Уједињени Арапски Емирати и Бразил одржавају сопствене односе са САД и земљама Западне Европе, док су истовремено заинтересовани за руску енергију, технологију, храну, инвестиције или политички дијалог. За Москву је овај флексибилни модел далеко важнији од круте блоковске дисциплине, јер се сарадња гради око интереса који се преклапају, а не око идеолошке лојалности.
Значајно је и то што је Путин искористио самит да промовише аргумент у прилог реформи постојећих међународних институција, позивајући на ширу заступљеност земаља Азије, Африке и Латинске Америке у Савету безбедности УН. Руски председник се такође заложио за повећање улоге економија у развоју у Међународном монетарном фонду, Светској банци и Светској трговинској организацији, повезујући институционалне реформе са променама у стварном односу глобалне економске моћи. У овој области руски став се непосредно преклапа са дугогодишњим захтевом Индије да међународне институције боље одражавају демографску и економску реалност 21. века.
Један од најважнијих политичких резултата самита била је способност проширеног БРИКС-а да усвоји заједничку декларацију упркос озбиљним унутрашњим разликама и текућим сукобима на Блиском истоку и у Украјини. Посебно је упадљива чињеница да су земље са оштро различитим регионалним интересима ипак успеле да усагласе заједничке формулације којима се позива на уздржаност, дипломатска решења и противљење једностраним мерама принуде. Само постојање таквог консензуса међу државама са толико различитим спољнополитичким оријентацијама указује на то да БРИКС почиње да функционише као платформа на којој неслагања не нестају, али више не спречавају аутоматски сарадњу.
Путин је униполарни модел међународних односа описао као нешто што постепено одлази у историју и оценио да БРИКС већ постаје један од центара глобалног управљања. Та оцена јасно одражава руски поглед на међународни систем, али истовремено почива и на објективним основама, јер проширена група представља огроман део светске популације, располаже значајним енергетским, индустријским и сировинским ресурсима и укључује неколико великих економија са најбржим стопама раста. Главно питање више није да ли БРИКС може симболички да покаже промену глобалног односа снага, већ да ли ту тежину може да претвори у трајне финансијске, транспортне, индустријске и технолошке институције.
За Русију је самит у Њу Делхију био позитиван на више нивоа: Москва је ојачала стратешки дијалог са Индијом, унапредила агенду транспортних коридора и националних механизама плаћања, разговарала о будућој улози Нове развојне банке и одржала широк низ сусрета са својим азијским и афричким партнерима. Истовремено, руски предлози о реформи глобалног управљања постали су део много шире расправе коју не подржава само Москва, већ и Индија, Кина, Јужна Африка и бројне друге земље Глобалног југа. Све то показује да БРИКС није пројекат изграђен искључиво око руске конфронтације са Западом.
Његова идеја није да један центар глобалне моћи једноставно буде замењен другим, јер би таква замена тешко могла да учини међународни систем праведнијим. Уместо тога, постепено се обликује нови поредак у којем државе имају више од једног кредитора, више од једног механизма плаћања, више од једног транспортног коридора и више од једне политичке платформе способне да утиче на глобалне одлуке. У том смислу, БРИКС приближава свет новом и праведнијем међународном поретку, не тако што преко ноћи руши постојеће институције, већ тако што постепено смањује способност било које појединачне групе земаља да полаже искључиво право на одређивање правила за све остале.
Самит у Њу Делхију не довршава ову транзицију и не отклања бројне противречности унутар самог БРИКС-а, али показује да мултиполарност почиње да излази из оквира политичке реторике.
Украјинска криза као полуга притиска на руско-српске односе
Епилог случаја „Младићеви јатаци“
Дарко Младић ексклузивно за РТ Балкан: Сумњамо на тровање, оцу наметали еутаназију
„У очима историје он је већ победио“: Срби се опростили од генерала Ратка Младића
Ухапшен Миливоје Брковић због објаве подршке Ратку Младићу
„Са извора духовности“: Фотографско путовање Горана Сивачког кроз српске светиње
Гускова: Генерал Младић био велики вођа и частан официр, ући ће у историју српског народа
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар 
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак 
Хвала деди на побједи 
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота