17. мар. 2020, 08:10 / Анализе

РТ: Чак и „мали“ нуклеарни рат између Индије и Пакистана би уништио глобално снабдевање храном - студија

фото: © Reuters / Indian Defence Research and Development Organisation Handout; Reuters / Jitendra Prakash / RT

Према новом истраживању, "мали" нуклеарни сукоб, односно нуклеарни сукоб ниског интезитета између Индије и Пакистана, могао би да уништи огроман део светског снабдевања храном, створивши катаклизмичне пожаре који би засенили Сунце током деценијеске нуклеарне зиме.

Процењује се да постоји око 150 бојевих нуклеарних глава заједничког арсенала Индије и Пакистана, што чини само делић светског арсенала, а који тренутно износи 14.000 нмуклеарних глава, али чак и „ограничени“ нуклеарни рат између регионалних ривала могао би да има озбиљне последице за остатак планете, тврди се у студији објављеној у часопису "Proceedings of the National Academy of Sciences".

"Чак би и овај регионални, ограничени рат имао разарајуће индиректне импликације широм света", рекао је Џонас Џегермајер, водећи аутор студије и истраживач на НАСА-ином Годард Институту за космичке студије.

"То би надмашило највећу глад у документованој историји."

"Не кажемо да је нуклеарни сукоб одмах иза угла. Али важно је схватити шта се може догодити."

Полазећи од своје симулације за 2025. годину, када тензије у спорном региону Кашмира прерасту у хипотетички рат, студија проучава шта би могло уследити ако обе стране испале укупно 100 нуклеарних бомби, онаквих какве су бачене на Хирошиму, а које су много слабије од многих модерних термонуклеарних глава.

Поред непосредних страдања и уништења од самих експлозија, спектар нуспојава вероватно би годинама значајно нарушио светску климу, наводи се у студији, при чему би експлозије изазвале пожаре на огромним пространствима, који би избацили око пет милиона тона чађи према стратосфери, превазилазећи ефекте "проузроковане утицаје историјским сушама и ерупцијама вулкана".

Под густим покривачем дима и чађи, глобалне температуре се спуштају, шаљући приносе усева, посебно кукуруза, најчешће житарице, у спиралу на доле. Иако истраживачи верују да би пољопривреда била најгоре погођена у регионима са житарицама у северној хемисфери, на пример, широм САД-а, Европе, Русије и Кине, помало парадоксално, они сматрају да би глад била најгора на глобалном југу, где се становништво ослања на огромне вишкове хране произведених у развијеним земљама на северу.

До 70 сиромашнијих земаља са 1.3 милијарде становништва вероватно би осетило да би залихе хране пале за више од 20 процената у року од пет година, наводи се у студији. Производња кукуруза у САД-у могла би се смањити за чак 20 посто, док би Русија могла осетити смањење производње кукуруза за пола. Усеви пшенице и соје вероватно би претрпели сличну судбину.

Иако би некин регионима у Јужној Америци и Африци боље погодовала хладнија клима, то никако не би било довољно да надокнади губитке негде другде.

„Колико год да су грозни ефекти нуклеарног оружја, много више људи би могло умрети ван циљних подручја због глади“, наводи коаутор студије Алан Роболк, додавши да би се такво оружје „могло користити са трагичним последицама по свет“.

Извор: Восток / РТ

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://www.vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=124145

Пратите ВОСТОК на: