29. апр. 2019, 12:07 / Анализе

РТ: Глобални војни расходи највећи за три деценије, највећи потрошач САД

фото: © REUTERS/Carlos Barria / RT

Извор: Восток / РТ

Земље света су потрошиле 1,8 билиона долара на војску 2018. године. САД воде у тој потрошњи, док неки од савезника НАТО-а такође пробијају своје ратне буџете наводећи руску "претњу", упркос томе што је Москва смањила своје војне издатке.

Протекла година је била изузетно успешна за војну индустрију, према подацима Стокхолмског међународног института за истраживање мира (СИПРИ). Према најновијем извештају објављеном у понедељак, глобални војни трошкови порасли су за 2,6 одсто да би достигли највиши ниво од 1988. године, када су истраживачи почели да прате податке.

The five largest military spenders in 2018 were:

1) USA
2) China
3) Saudi Arabia
4) India
5) France

Together, they accounted for 60% of global military spending. New SIPRI military expenditure data available now: https://t.co/gY0BuUP01h #MILEX #GDAMS pic.twitter.com/T4cD5IrYCF
— SIPRI (@SIPRIorg) April 29, 2019

Амерички војни издаци су прошле године износили 649 милијарди долара, што износи 36 посто од укупних трошкова у свету. Вашингтон води испред свог најближег ривала - Кине, за скоро 200 процената више. Такође, Вашингтон је потрошио скоро исто колико и наредних осам земаља заједно.

Раст војне потрошње подстакнут је појачаним ривалством између САД-а и Кине, као и затегнутом ситуацијом у Азији где је Индија повећала потрошњу за 3,1 посто, а Пакистан за 11 посто.

"Тензије између земаља у Азији, као и између Кине и САД су главни покретачи наставка раста војних трошкова у региону", рекао је Петер Визман, виши истраживач у СИПРИ програму за наоружање и војне трошкове (АМЕКС).

Вашингтон је годинама био неоспорни лидер на листи, а прошле године је још више повећао своју предност, повећавајући своју војну потрошњу по први пут од 2010. године. Пораст америчке потрошње у сектору одбране представља директан одраз политике Трампове администрације, наводи се у извештају СИПРИ.

"Повећање америчке потрошње потакнуто је имплементацијом нових програма набавке наоружања у 2017. години под управом Трампа", истакао је др Ауд Флорант, директор СИПРИ АМЕКС.

Држећи се тренда за последње 24 године, Кина је повећала своју потрошњу за пет посто. Међутим, темпо њеног војног раста успорен је до најнижег нивоа од 1994. године. Пекинг је укупно издвојио 250 милијарди долара за војне потребе.

Упркос смањењу војне потрошње за рекордних шест посто, Саудијска Арабија је задржала треће место, потрошивши 67,6 милијарди долара. Индија је пала на четврто место са 66,5 милијарди долара, а следи је Француска са 63,8 милијарди долара.

Русија је пала за два места и освојила је шесто место потрошивши око 61,4 милијарде долара на војску 2018. године, односно 3,5 посто мање него у 2017. години.

Иако бројке указују на то да Москва није земља која покреће нову трку у наоружању, СИПРИ је навео да је огроман пораст војне потрошње од стране Пољске (раст од 8,9 одсто), балтичких земаља, Бугарске и Румуније и још неколико других земаља, узокован наводном руском претњом.

"Повећање у централној и источној Европи је у великој мери последица све веће перцепције руске претње", рекао је Визман.

Док Трамп стоји иза драстичног повећања буџета Пентагона и НАТО-а, амерички председник је недавно изразио жаљење да би новац био боље потрошен негде другде, позивајући Кину и Русију да "удруже снаге" и престану да "стварају ново оружје".

Ако би свет потрошио тај новац на нешто друго, тај износ би чинио 2,1 посто глобалног бруто домаћег производа (БДП) или 239 долара по особи, наводи се у извештају СИПРИ.

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://www.vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=119232

Пратите ВОСТОК на: