14. дец. 2018, 21:38 / Анализе

РТ: Косовска војска под покровитељством САД: Захтев за државност и освета према ЕУ

фото: © Reuters / Laura Hasani / RT

Извор: Восток / РТ

Косово је узнемирило скоро све (осим САД-а) стварањем своје војске, у потезу који аналитичари виде као освету против Србије и ЕУ и покушаја бољег учешћа у потрази за суверенитетом сепаратног региона.

Данас је парламент сепаратног региона Србије - Косова, гласао за стварање војске од 5000 људи. Београд је осудио потез, назвавши га "најдиректнијом претњом миру и стабилности у региону". Али чак и ЕУ, упркос подршци независности Косова, није била сасвим сретна, а НАТО је приговорио, називајући одлуку "преурањеном". У међувремену је заменик портпарола генералног секретара УН-а Фархан Хак рекао за ТАСС да би било који покушај да се блокира присуство постојећих међународних мировних снага кршило Резолуцију 1244 Савета безбедности УН-а. Од великих међународних играча, само су САД поздравиле Приштину.

Три аналитичара која су проучавали историју, политику и конфликте бивше Југославије и Балкана су анализирали зашто је Косово одлучило да се наизглед отуђи од својих регионалних савезника.

Тражење државности

Између КФОР-а од 4.000 и приближно истог броја војника у паравојним Косовским снагама безбедности, стварање званичне војске можда би изгледало као непотребни вишак и да би то потпопило већ ограничени буџетски новац - али то носи важну политичку импликацију.

Поседовање сопствене војске је, пре свега, знак државности - једна од ствари коју има свака стварна, суверена земља (коју Косово тражи или жели да буде). Дакле, стварање војске би могла бити карта на путу ка независности.

"Војска је један од очигледних атрибута суверенитета и државности. Косово се креће ка томе од свог самопроглашења", каже историчар Владимир Путјатин, заменик шефа Одсека за историју јужних и западних Славена на Московском државном универзитету.

Стварне могућности су под знаком питања

Изгледа да руководство на Косову има велике амбиције за реформисање снага. Док су Косовске снаге безбедности биле само лагано наоружане, претварање у војску омогућиће веће наоружање.

"Судећи по ономе што говоре косовски званичници, постоје планови за стварање сопствене артиљерије, снага ПВО, чак и снага за заштиту од биолошког и хемијског рата - верујем да је то могућност", рекао је Путјатин.

Али све ове способности ће бити у потпуности на милост и немилост главног кувара косовске војске - САД-а, тврди Павел Кандел, стручњак за етничке сукобе са Института Европе Руске академије наука.

"Приштина у сваком случају нема новца да подржи војску. Ако САД желе да плате оружје и обуку, онда ће бити војска за десет или више година. Ако не, то ће бити само симболична промена имена. Таква сила није ни потребна, нити је у стању да се суочи са ратом, али је у потпуности погодна за стварање провокација."

Једна од ствари за косовску војску је њено искуство, каже Јелена Гускова, шеф Центра за истраживање модерне балканске кризе у Руској академији наука. Косовске снаге безбедности, основа за нову војску, саме су укорењене у националистичкој албанској паравојној Ослободилачкој војсци Косова. Активне у косовском рату крајем деведесетих година, снаге ће бити довољно способне да се мешају у било коју нерешену кризу везану за Албанце на Балкану.

Позив на устанак Албанаца широм Балкана

Реорганизација бивших побуњеничких милитаната у званичну војску могла би постати само потврда за албанску мањину у другим балканским земљама, како би се уздигли и пратили пример Косова у сецесији, а нови статус милитаната их може само охрабрити за интервеницију.

"Они би могли подржати Албанце у Македонији, у Црној Гори, на југу Србије. То ће бити озбиљна војна сила, сила чији су борци били у војним операцијама крајем деведесетих и имали борбено искуство. Напетост ће расти, јер Албанци у Црној Гори чекају да Косово буде признато, да крену на устанак, као и они у јужној Србији", каже Гускова.

Саопштење Београда о "војној опцији" је само прича

Сва три аналитичара се слажу да је, упркос помињању српског премијера о војном одговору на стварање косовске војске, те да ће Београд започети нови рат због тога, изузетно мало вероватно.

Према речима Путјатина, ова изјава је била само рефлексни и несмотрени одговор на следећи корак ка суверенитету Косова, а чему се Београд једноставно мора супротставити на сваком кораку, ако жели да настави да тражи јурисдикцију над регионом који се одваја.

Још један разлог због ког се то неће догодити јесте да је садашња администрација у Србији усмерена ка дијалогу са Косовом, сматра Кандел. Председник Србије Александар Вучић коначно има за циљ чланство у ЕУ и припрема се да тргује Косовом због шансе за приступање. Међутим, Косово са војском би могло да буде праг који неће бити спреман да пређе.

"Дошао је до црвене линије, подигао стопало како би тестирао воду и схватио да је превише вруће - и сада је заглављен у тој пози."

Опасност за косовске Србе

Београд каже да косовска војска представља претњу за 150.000 Срба у региону, а аналитичари сматрају да је опасност стварна.

Гускова верује да је то корак ка потпуној албанизацији читаве територије Косова, што ће на крају довести до демонтаже самоуправних тела Срба и српског Универзитета у Приштини.

"То ће бити потпуно албанска територија, а Срби ће бити приморани да беже или да се асимилују у албанско становништво."

Путјатин сматра да је војска велики ударац против Срба на Косову, него било који други корак ка косовској државности - они који су се још увек надали да ће остати грађани Србије су управо изгубили још једну нит за коју су се држали.

Војска такође ствара константну претњу од провокација на северу Косова, искључиво насељеном Србима, каже Кандел. То је нешто ради чега је и КФОР забринут, те верује, да су због тога њихова оклопна возила блокирала мост у Митровици, који повезује север и југ, уочи гласања у петак.

Приштина може искористити такву провокацију како би изнудила уступке од својих савезника у Европи, каже Кандел.

Освета против ЕУ

Један од разлога за стварање војске - потез већине међународних играча који су осудили потез као непотребну ескалацију - јесте пркошење према ЕУ због спорог испуњавања обећања, које је дала Приштини. Исто тако, као и недавно уведене царине у висини од 100 одсто на српску робу, а што је "освета против ЕУ", која је повукла своје ноге у одобравању безвизног режима са Косовом, што се неће догодити до најмање 2020. године, каже Кандел.

"Са овом огромном неуморношћу косовски политичари желе да покажу Бриселу да ће одлагање коштати."

Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО-а, назвао је приштински потез "преурањеним", те да је штетно за европску и атлантску интеграцију Косова - али то су само речи, сматра Гускова. У стварности, НАТО је заинтересован за успостављање упоришта у региону - што ће учинити чим се потврди његова независност.

Кандел сматра да оно што НАТО каже, није стварно важно, јер су то одлуке које је донео Вашингтон. Приштина је чекала да Америка да сигнал "напред" и да настави са стварањем војске, тврди он, а за Америку, ово је још једна прилика да стекне утицај у европским пословима.

Сигурне преко Атлантика од турбуленције на југу Европе, Сједињене Америчке Државе могу слободно заговарати сукоб пружањем подршке косовској војсци, а која без њихове подршке вероватно неће остати нешто више од имена. И да ли Вашингтон жели то да учинити, зависи од тога да ли је задовољан начином како се његов однос са ЕУ одвија, каже Кандел.

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://www.vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=115986

Пратите ВОСТОК на: