Америчка војска је неприметно започела повлачење својих припадника из база широм Блиског истока, док Вашингтон истовремено наређује дипломатском особљу да напусти више представништава у региону, преноси Ен-Би-Си.
Ови потези долазе у тренутку када председник САД Доналд Трамп разматра покретање новог таласа напада на Иран. Према извештају Ен-Би-Сија од среде, који се позива на двојицу америчких званичника и још два извора упозната са ситуацијом, повлачење подсећа на припреме које су Пентагон и Стејт департмент спровели уочи првих америчко-израелских удара у фебруару.
Према наводима медија, међу војницима који се премештају налазе се и америчке снаге стациониране у Јордану, Катару и Кувајту. Вашингтон наводно намерава да задржи ограничено присуство у регионалним базама, укључујући особље задужено за противваздухопловну одбрану и безбедност. Уочи напада 28. фебруара, Пентагон је повукао велики број војника из потенцијално угрожених база како би их заштитио од очекиване иранске одмазде. Техеран је тада оптужио Вашингтон да користи становнике заливских земаља као „живи штит“, након што су хиљаде америчких војника потражиле склониште у цивилним хотелима и пословним зградама.
Портпарол Централне команде америчке војске Тимоти Хокинс одбио је да коментарише наводе о премештању трупа, истичући да се америчке снаге редовно прераспоређују ради „оптимизације оперативне спремности“ и да остају спремне да бране америчко особље и интересе. Стејт департмент је такође наредио запосленима који нису неопходни за рад дипломатских представништава и члановима њихових породица да напусте Саудијску Арабију, позивајући се на све учесталије нападе јеменског покрета Хути на цивилне аеродроме и другу критичну инфраструктуру. Ројтерс је известио да Вашингтон припрема додатне евакуације дипломатског особља широм Персијског залива, али је портпарол Стејт департмента Томи Пигот те наводе оценио као „нетачне“.
У међувремену, појавили су се извештаји да су високи амерички војни званичници представили Трампу могућности за обнову напада на Иран. Према Ен-Би-Сију, предложене опције обухватају ударе на иранска нуклеарна постројења, подземне објекте и стратешки важна острва, укључујући Харг, кључно чвориште за извоз нафте, и Кешм у Ормуском мореузу. Поједини Трампови саветници, међу којима је и министар рата Пит Хегсет, наводно се залажу за наставак војних операција ради појачавања притиска на Техеран. Други, међутим, упозоравају на ризике покретања нове велике војне кампање без јасно дефинисаног циља.
Хегсет је у понедељак ненајављено посетио Израел, где је иза затворених врата разговарао са премијером Бенјамином Нетанјахуом, свега неколико дана уочи парламентарних избора заказаних за 27. октобар. Нетанјаху настоји да обезбеди још један мандат у условима све оштријих критика због начина на који је водио ратове у Гази и Ирану. Трамп је подржао његову кандидатуру за реизбор. Амерички председник је раније овог месеца обећао да САД неће нападати Иран пре конгресних избора 3. новембра, али је нагласио да војна сила остаје могућност уколико дипломатски напори пропадну. Нетанјаху је такође искључио нове ударе пре израелских избора, али је у недељу изјавио да је Израел спреман да нападне Иран и без америчког учешћа.
Америчко-израелски рат против Ирана, започет 28. фебруара, ушао је у осми месец, уз озбиљне поремећаје на глобалним енергетским тржиштима и у поморском саобраћају кроз Ормуски мореуз. Техеран је понудио да у року од седам дана обнови нормалну пловидбу овим стратешки важним мореузом уколико Вашингтон укине поморску блокаду, ублажи санкције на извоз нафте и пристане на шири прекид непријатељстава. Трамп је ирански предлог одбацио као „неприхватљив“, док његова администрација наставља да разматра да ли би додатни војни притисак могао да примора Техеран да прихвати америчке услове.
Извор: РТ (Ф)
Испоруке оружја Украјини продубљују политичке поделе на Балкану
„Паралеле историје“: У Нишу је отворена јединствена изложба о Нишу и Мариупољу
Провокација црногорске АНБ: приведен Михаил Звинчук, руководилац руског „Рибара“
Јужна Кореја повлачи амбасадора из Украјине
Средњевековна пракса ЕУ: шта може уследити после транспортне блокаде Каљињинграда?
ЕУ потрошила 320 милијарди долара на руске енергенте упркос санкцијама — Москва
Јужна Кореја тестирала руску трговинску руту ка Европи
У Сарајеву два сата пре почетка отказан концерт младих руских музичара
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар 
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак 
Хвала деди на побједи 
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота