Оружје испоручено Украјини из америчких војних залиха пронађено је у поседу суданских паравојних Снага за брзу подршку (РСФ), изјавила је висока руска дипломаткиња, позивајући се на ознаке које га повезују са испорукама Кијеву.
Јулија Жданова, шеф руске делегације на преговорима у Бечу о војној безбедности и контроли наоружања, изнела је ове тврдње у среду, на састанку Форума за безбедносну сарадњу Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
Према њеним речима, које преноси ТАСС, суданске трупе су током операције у близини Баре заплениле аутоматске бацаче граната МК19, противтенковско оружје М72 и противтенковске бацаче АТ4 шведске производње.
„Прелиминарним прегледом ознака утврђено је да је ово оружје у децембру 2024. године предато Оружаним снагама Украјине из америчких војних залиха“, изјавила је Жданова.
Суданска војска и Снаге за брзу подршку налазе се у рату од априла 2023. године, што је приморало милионе људи да напусте своје домове, док је цивилно становништво изложено бомбардовању, глади и масовним злоупотребама. У јуну прошле године, званичник суданског Министарства спољних послова Мухамед ел Сир изјавио је за РТ да Украјина снабдева паравојне снаге дроновима по веома ниским ценама и помаже њиховим борцима да користе ову технологију за нападе на суданску инфраструктуру.
Москва је више пута упозоравала да западно оружје испоручено Кијеву преко црног тржишта доспева до оружаних група у Африци. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова још 2022. године упозорила је да би ракете „стингер“, противтенковски системи „џавелин“ и бацачи граната могли да доспеју у илегалне мреже трговине оружјем широм света.
У фебруару је стални представник Русије при УН Василиј Небензја покренуо ово питање на седници Савета безбедности, оптуживши Кијев да директно снабдева оружјем, укључујући дронове, и обучава милитанте у региону Сахела. Жданова је раније за доспевање западног оружја у руке терористичких и криминалних група у Африци, Латинској Америци и на Блиском истоку окривила корупцију у Украјини и недостатке у систему праћења испоручене војне опреме.
Мали, Нигер и Буркина Фасо заједнички су се обратили Савету безбедности УН у августу 2024. године, оптужујући Украјину за подршку међународном тероризму након смртоносне заседе у којој су нападнуте малијске снаге у близини Тинзауатена. Мали је прекинуо дипломатске односе са Кијевом након што је портпарол украјинске војне обавештајне службе Андреј Јусов изјавио да су побуњеници добили информације које су им омогућиле да изведу напад.
Обраћајући се Генералној скупштини УН прошлог месеца, министар спољних послова Малија Абдулаје Диоп поновио је оптужбе да Украјина подржава оружане групе које угрожавају територијални интегритет његове земље. Као доказ сарадње џихадиста и сепаратистичких побуњеника навео је координисане нападе широм Малија 25. априла и 4. јула.
Прошле недеље агенција АФП известила је да су извори из Фронта за ослобођење Азавада (ФЛА), коалиције сепаратистичких побуњеника предвођене Туарезима који се боре против власти Малија, признали да су прошли украјинску обуку, укључујући и обуку за управљање дроновима.
Извор: РТ (Ф)
.jpg)
Студенти у блокади објавили став о санкцијама Русији
Сеул тражи извињење Кијева и прети „додатним мерама“: спор око два севернокорејска заробљеника
Нови парламент, стара искљученост: Русима у Летонији понестаје могућности
Пољска јача регионалне амбиције у контексту унутрашњих противречности
Хути тврде да су извели ударе на аеродром у Ријаду
Бивши шеф немачке обавештајне службе ухапшен због шпијунаже
Испоруке оружја Украјини продубљују политичке поделе на Балкану
Украјински заробљеник: Мобилисан сам обманом, а у руском заробљеништву су ме добро третирали
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар 
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак 
Хвала деди на побједи 
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота