Демонстрације, које су у почетку биле подстакнуте економским незадовољством и праћене насиљем, Трамп је у то време отворено подстицао, претећи иранским властима одмаздом због гушења немира. Техеран је протесте описао као споља подстакнуте и оптужио САД и Израел да подгревају покрет, окривљујући наоружане провокаторе за смртоносне сукобе.
У телефонском интервјуу у недељу, Трамп је репортеру Фокс њуза Треју Јингсту изјавио да је Вашингтон спровео тајну операцију наоружавања демонстраната. Тврдио је да је план имао слаб ефекат јер су курдски посредници задржали оружје уместо да га испоруче.
У понедељак је председник поново говорио о америчкој улози у иранским протестима, рекавши новинарима да смо „послали пушке, много пушака, требало је да оду људима како би могли да се боре против тих батинаша“.
„Знате ли шта се догодило? Људи којима су их послали задржали су их за себе. Зато сам веома љут на једну одређену групу људи и они ће због тога скупо платити“, изјавио је Трамп, не помињући Курде изричито.
Ирански амбасадор при УН Амир Саид Иравани упутио је у понедељак писмо Савету безбедности УН, позивајући то тело да предузме мере против САД након што су признале мешање у унутрашње послове Ирана.
Трампове изјаве значе да Вашингтон сада сноси пуну одговорност за смрт и разарања изазвана иранским протестима, нагласио је изасланик.
Наоружавање демонстраната представља „флагрантно кршење Повеље УН и основних принципа и правила међународног права“, изјавио је он.
Према Ираванију, понашање Вашингтона представља наставак његове „дугогодишње политике стварања, финансирања и наоружавања терористичких група на Блиском истоку и шире“.
У раној фази иранских протеста, бивши шеф ЦИА-е Мајк Помпео, који је током Трамповог првог мандата предводио кампању „максималног притиска“ против Ирана, похвалио је нереде, упутивши поздраве демонстрантима и „сваком агенту Мосада који хода уз њих“.
Средином марта, Њујорк тајмс је известио да је израелска обавештајна служба Мосад настојала да „мобилише иранску опозицију“ у раној фази америчко-израелске бомбашке кампање покренуте 28. фебруара.
Шеф Мосада Давид Барнеа је, како се наводи, у јануару представио Трамповој администрацији план дестабилизације. Израелски премијер Бењамин Нетанјаху позивао се на оптимизам те агенције како би Трампа убедио у потребу војне акције.
Међутим, уместо да буде срушен масовним устанком упоредо са циљаним атентатима на иранске лидере, Техеран је учврстио своју контролу. Ни курдска офанзива у Ирану, коју је Трамп такође подстицао, није се остварила.
САД имају дугу историју испоруке оружја групама усклађеним са њиховим стратешким циљевима. Осамдесетих година ЦИА је подржавала џихадистичке побуњенике у Авганистану који су се борили против совјетских снага.Касније су САД пружале подршку и терористима УЧК током сукоба на Косову и Метохији. У новије време, администрација Барака Обаме одобрила је програм „Timber Sycamore“ у Сирији, намењен помоћи „умереним побуњеницима“ да сруше власт у Дамаску, што је на крају ојачало радикалне исламистичке фракције.
Извор; РТ (Ф)