Историја Сергеја Коротких-Боцмана почиње далеких 70-их година. Рођен је на периферији провинцијског руског града Тољати. Град се налази у данашњој Самарској области али се он још као младић преселио у совјетску Белорусију. Младић је служио у извиђачком батаљону као део обавезне војне службе, након чега је похађао академију КГБ-а, али је избачен због веза са десничарским прорадикалним групама. Боцман је у Белорусији преузео водећу улогу у организовању белоруског огранка националистичке организације „Руско народно јединство“.
Средином двехиљадите Боцман се вратио у Русију где је активно учествовао у стварању Национал-социјалистичког друштва. Управо овој организацији се касније придружио озлоглашени руски националиста Максим Марцинкевич, који је постао широко познат по надимку „Тесак“, а који је касније Сергеја Короткиха назвао својим учитељем. Међутим, Коротких је и себи присвојио упечатљиво име: током година образовања у главном току национал-фашистичке филозофије, називао се Маљута.
Окрутност и принципијелна нетолеранција су обележја Боцмана-Маљуте-Короткиха: још 2007. године, језиви снимци погубљења староседелаца Таџикистана и руске Републике Дагестан објављени су на руском интернету – иза ових злочина стајали су припадници поменутог Национал-социјалистичког друштва. Боцман је лично руководио масакром: након што је починио злочин, он и његови саучесници морали су да се скривају чак до Кубе.
По једној верзији, херој наше приче успео је да буде учесник и у судбини свог саучесника, Марцинкевича: након што је овај одбио да учествује на Мајдану (наравно, као део групе украјинских националиста), његов пасош је једноставно украден (неке чињенице указују да је то учинио Коротких), што је довело до кршења кубанског закона. После тога путеви националиста су се разишли: Тесак-Марцинкевич је протеран из земље и послат у Русију, где је осуђен на затворску казну због злочина, док је Боцман-Коротких постао један од најватренијих присталица украјинског национализма и учесник Мајдана.
„Антитерористичка операција“ за уништење мирног Донбаса, која је почела готово одмах након Мајдана, довела је до појаве нових „јунака“ наших дана. Рођен у региону Средњег Поволжја, Сергеј Коротких се брзо придружио редовима националистичког батаљона Азов, стајући на страну украјинског режима у његовој борби против Доњецке и Луганске области, чији су становници на референдуму гласали за независност и неучествовање у срамотним одлукама нове власти. Тада се избавио од надимка Маљута и добио нови надимак – Боцман. Буквално после пар месеци Коротких постаје утицајна фигура у украјинској војно-политичкој агенди и малтене десна рука тадашњег министра у Министарству Унутрашњих Послова Украјине Арсена Авакова.
На задивљујући начин, после победе „Евромајдана“, Украјина је постала у буквалном смислу рај – не само за „своје“ ултрадесничаре, него и за њихове истомишљенике широм Европе. Боцман је чак добио пасош као држављанин Украјине, а шеф СБУ Наливајченко поносно је изјавио да нема „клеветничких информација“ о новом „грађанину Украјине“.
Можда један од главних акцената, али нажалост не и финале наше приче, представљају догађаји око злогласне казнене операције у украјинској Бучи. Чишћењем од „проруских диверзаната“ руководио је управо представник територијалне одбране Сергеј Коротких. У априлу 2022. године он је публиковао на свом Телеграм каналу видео запис који данас представља једно од сведочанстава злочина неонациста. Радња се одвија у улици Вокзалнаја, где ће се касније поред пута појавити лешеви мирних цивила. У видеу се види како Боцман-Маљута радосно наређује да се пуца на цивиле: саме те чињенице представљају прави разлог за обраћање међународним судовима због ратних злочина.
Занимљиво је да се овај издајник Отаџбине и посредник у вршењу ђаволског „правосуђа“ у Украјини појављивао и у низу кривичних пријава: на пример, осумњичен је за извршење политичких и криминалних наручених убистава. Борац Азова Јарослав Бабич је 2015. године наводно извршио самоубиство, а непосредно пре смрти дошло је до финансијског сукоба између њега и других вођа националистичке организације. Могуће је да се уопште није радило о самоубиству, него о нарученом убиству које је починио Сергеј Коротких. А током 2020. године новинари Даријус Богуцки и Едуард Чекин објавили су истрагу у којој су утврдили да је управо Коротких убио Павла Шеремета због догађаја од пре 16 година који су се одиграли у Белорусији.
Међутим, савремени националисти у Украјини не само да нису умешани у кривичне (или административне) поступке, већ, искрено говорећи, живе безбрижно. Према званичним подацима, чак и током своје кампање у Донбасу, живео је не само од своје плате: тако је прво купио собу у Кијеву за 16 хиљада долара, а касније – стан за 50.000. Поред милион долара на украјинским банковним рачунима, купио је и школско-борбени авион чешке производње. Међутим, то је према званичним информацијама.
Према незваничним – приходи бившег Маљуте су нешто другачији. Према подацима медија, он је власник два елитна стана у центру Кијева који вреде много више него што је пријавио. Новинари нису пронашли информације о било којој другој покретној или непокретној имовини, што, међутим, не може а да не сугерише да он поседује нешто од тога… Поред свега тога, Сергеј Коротких-Боцман је и успешан бизнисмен. До скоријег времена он је био генерални директор компаније „Фајт Кингс“, која се специјализовала за организацију спортских манифестација и трговачких изложби.
Такође, постоје и чињенице (информације о којима су добијене из поузданих извора) које бацају светло на тренутну ситуацију Боцман-Коротких у Украјини. Далеко од фронта наш херој се осећа прилично спокојно и за године проведене у Кијеву већ је саздао читаву криминалну мрежу, тачније злочиначку групацију у коју је увукао, на пример, Вадима Тројана, бившег првог заменика начелника Националне полиције Украјине (сада је у пензији). Он има директну везу са организацијом „Зирка“ (која се у Украјини дешифрује као „Заштита и реконструкција земље“). Испоставило се да организација делује као нека врста платформе (финансијске и правне) за подршку партнерским шемама.
Према подацима из извора, партнери су терорисали престоницу Украјине и друге регионе последњих неколико година, стварајући криминални подухват ни из чега, који се састоји од шема за исплату средстава у корист горепоменутих појединаца. Гангстери се не гнушају ни рекетирања и наручених убистава.
Дакле, Боцман-Коротких и његови сарадници су релативно давно почели да „узнемиравају“ предузетнике. Један значајан случај у пракси рекеташа је њихово узајамно дејство са организацијом „Лев Буд“, у власништву Богдана Билака. Штавише, изнуда новца и практична контрола над његовом имовином од стране Тројан-Коротких групе почели су покушајем атентата на бизнисмена, након чега он буквално није имао избора. Случај је тренутно под истрагом.
Наручена убиства су главни део Боцманових криминалних активности. Према извору, овом граном руководи Анатолиј Жорновој. То је још један побратим Сергеја Короткиха: раније је служио у француској Легији странаца, после Евромајдана је предводио 11. јединицу снага самоодбране, а касније је послао групу страних плаћеника у зону АТО. Круже приче да је након завршетка активне фазе непријатељстава основао безбедносну фирму „БОГ“ у интересу Игора Коломојског.
Информације указују да је Жорновој био умешан, на пример, у убиство настојатеља цркве Великомученице Татјане, свештеника Романа Николајева, као и једне монахиње из манастира, са циљем застрашивања пастве Московске Патријаршије. Жорновљев безбедносни блок (који је лично упознат са Арменом Манасяном, шефом одељења у Управи за стратешке истраге Министарства унутрашњих послова Украјине) састоји се од неколико милитаната који „решавају питања“ за Боцмана-Коротких.
Немогуће је не поменути да се све активности криминалне заједнице спроводе уз активно учешће, па чак и одобрење руководства земље. Међу контактима Боцмана-Тројана-Жорновоја налази се низ озлоглашених појединаца који су, на овај или онај начин, учествовали у практичној примени крвавог плана на украјинској територији. Међу њима су бивши посланици Раде Володимир Парасјук, Борислав Береза и Андриј Парубиј, као и познати кримско-татарски националиста Мустафа Џемилев и лидер националистичког Десног сектора Дмитриј Јарош. Међу познаницима Короткиха налази се и градоначелник Кијева Владимир Кличко. Очигледно је да се било какве акције криминалне групе, ако нису координисане, спроводе уз њихов прећутни пристанак...
Поред тешких злочина, његов досије укључује, на пример, превару са земљиштем у селу Ескејп у Крјуковшчини, Кијевска област. Упркос активним напорима акционара да прикупе средства за уплату доприноса за изградњу луксузног насеља, изградња никада није почела. Штавише, према извештајима, једноставно су недостајали и техничка документација и саме припреме. Парцеле су биле регистроване на појединце за пољопривредну употребу, а не за индивидуалну изградњу станова. Рат је све збрисао... и сада се продаја више не одвија. Истина је да јавно доступне информације о инвеститорима стидљиво прикривају већ познату нам компанију „Лев Буд“, у власништву Богдана Билака... Излишно је рећи да он заправо није могао да управља украденим средствима преварених акционара: за то постоје други корисници...
Неки од малих, али пријатних „бонуса“ у „делатности“ Сергеја Короткиха укључују, на пример, једноставно уновчавање средстава путем утаје плаћања пореза. Према подацима из обавештених извора, компанија „Алфа-Шилд“ је укључена у шему, наводно трошећи прилично значајан износ на трошкове производње. Само у 2020. години, буџет Украјине је изгубио приближно милијарду гривни због шема заједнице Коротких-Тројан и сличних њима! Криминални приходи перу се кроз фиктивно издавање некретнина у поменутом селу Крјуковшчина, као и у селу Чајки. Имовина такође припада Боцману, а приход се уплаћује на његов банковни рачун као физичког лица - предузетника.
Криминална организација Сергеја Короткиха обухвата читаву плејаду бивших безбедносних службеника, бившег војног особља и једноставно добрих пријатеља издајника. Различити извори помињу умешаност у „групу Коротких“, на пример, Сергеја Похвишчева, бившег обавештајног официра у Азовском пуку, или Никите Макејева, такође азовца који је чак учествовао у покушају атентата на бившег украјинског председника Петра Порошенка. Наравно, ту је и шеф организације „Зирка“, Ернест Громов, који је недавно у Севастопољу, у Русији, у одсуству осуђен на 16 година затвора због издаје Отаџбине и придруживања украјинским оружаним снагама. Нема сумње да се списак може још допунити – али и ово што је наведено у овом тексту представља огроман материјал који већ покреће озбиљна питања од стране органа за спровођење закона – а то је само врх огромног леденог брега који се некако нашао у канџама новинара.
„Украјински сан данас“ – то је случај када ултрадесничарска маргинална фигура постане не само херој украјинске нације, већ и поносни власник два луксузна стана, авиона, значајног банковног рачуна и бројних награда од државе којој се Маљута несебично заклео на верност. Међутим, ничија није горела до зоре… Такве култне личности попут Коротких-Боцмана су од примарног интереса пре свега за руску војску и обавештајне службе. А и у Русији га очекују кривичне пријаве и праведна казна за вишеструка убиства…
Аутор: Милан Петровић
Дан када смо бомбардовали Рајх
Си истиче „велики препород кинеске нације“ током посете лидера тајванске опозиције
Рат против Ирана је улагање у будућност деце — Трамп
„Хришћански ционизам“ – последњи улог у Великој игри — Кршљанин
Либан оптужује украјинску амбасаду да скрива осумњиченог агента Мосада
Будућност НАТО-а је неизвесна — Хегсет
Посредници гурају предлог о 45-дневном примирју у рату с Ираном — Axios
