Одлука о уклањању канала националних медијских кућа као што су БелТА, ОНТ и СТВ изазвала је оштру реакцију званичног Минска, али је истовремено додатно осветлила однос глобалних технолошких компанија према медијима који делују изван западног круга утицаја, при чему се све чешће поставља питање да ли су правила која те компаније примењују заиста универзална или се прилагођавају политичком контексту.
У саопштењу Министарства спољних послова Белорусије наводи се да је 3. априла 2026. године дошло до произвољног брисања канала ових медија, који представљају, како се истиче, темељ информационог суверенитета земље и имају милионску публику како у самој Белорусији, тако и у дијаспори, што ову одлуку чини још значајнијом у ширем друштвеном и политичком контексту. Оваквим потезом, наглашава се, милионима људи је онемогућен приступ званичним информацијама, што директно задире у основна права на информисање и приступ различитим изворима вести.
Посебно је наглашено да ова одлука представља кршење члана 19 Међународног акта УН о грађанским и политичким правима, као и принципа ОЕБС који се односе на слободу медија, при чему белоруска страна указује да се овде не ради само о појединачном случају, већ о ширем тренду ограничавања медијског простора под изговором регулације садржаја.
Међутим, оно што додатно забрињава јесте, како наводи белоруска страна, запањујућа тишина међународних организација које иначе врло гласно реагују на сваки наводни пример ограничења слободе говора у земљама ван западног оквира, што додатно подстиче сумњу у селективност приступа и неједнаке критеријуме који се примењују у зависности од политичког контекста.
Овај случај многи тумаче као школски пример двоструких стандарда, слобода говора важи само онда када се уклапа у западни политички прихватљив оквир, док у ситуацијама када медији заступају другачије становиште, та слобода постаје релативна и подложна правилима платформе, која се, по свему судећи, примењују селективно, без јасних и транспарентних критеријума.
На ову тему огласила се и портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова, која је блокаду белоруских канала оценила као подлу информациону диверзију и акт политичке цензуре, додајући да је реч о варварству XXI века које се правда нејасним и често недовољно образложеним аргументима, попут борбе против наводно непоузданог садржаја, уз ироничну опаску да би креатори таквих мера требало да почну од сопствених медијских и информационих пракси.
Случај белоруских медија на платформи Јутјуб тако постаје више од појединачног инцидента, он отвара шире питање контроле информационог простора и улоге великих технолошких корпорација као фактичких арбитара истине, што у савременим околностима има далекосежне последице по глобалну размену информација и перцепцију стварности. Уместо обећаног плурализма, све је више примера који указују на централизацију и политичку селекцију садржаја, што додатно продубљује неповерење између различитих делова света.
Белорусија је најавила да ће пажљиво испитати све околности овог случаја и задржала право да одговори у складу са националним и међународним правом, што указује да би ова ситуација могла имати и конкретне политичке и правне последице у наредном периоду.
У међувремену, овај случај остаје јасан сигнал да борба за медијски суверенитет више није само питање државе, већ и питање односа према глобалним дигиталним монополима, који све више преузимају улогу регулатора јавног простора, чиме се отвара ново поглавље у разумевању слободе говора у 21. веку.
Аутор: Душан Опачић
Дан када смо бомбардовали Рајх
Рат против Ирана је улагање у будућност деце — Трамп
Како су потомци Џингис-кана служили Русији?
Си истиче „велики препород кинеске нације“ током посете лидера тајванске опозиције
Либан оптужује украјинску амбасаду да скрива осумњиченог агента Мосада
„Хришћански ционизам“ – последњи улог у Великој игри — Кршљанин
