20. нов. 2019, 21:08 / Колумне

РТ: Пропагандни НАТО видео о Косову скрива неке непријатне истине

"Сукоб је створио тешку хуманитарну кризу, претио је стабилности и безбедности региона, па је и интервенција НАТО-а била неопходна"

фото: © YouTube/NATO

Нови и необично темпиран НАТО видео снимак осликава ласкаву и потпуно преварантску слику мисије војног савеза на Косову, српској покрајини коју је окупирао 1999. године, а која сада себе представља као независну државу.

Оно што НАТО жели да општа јавност верује је да није имао избора него да интервенише 1999. године, јер су се „косовске албанске снаге“ бориле против „политике етничког чишћења“ председника Југославије Слободана Милошевића, који „није био заинтересован за мирно“ решење.

"Сукоб је створио тешку хуманитарну кризу, претио је стабилности и безбедности региона, па је и интервенција НАТО-а била неопходна", каже заменик помоћника генералног секретара НАТО-а за операције Џонатан Париш у једном тренутку на видеу снимку, објављеном прошлог петка.

Паришове фантазије немају скоро никакве везе са стварном историјом, у којој је НАТО напао тадашњу Југославију кршећи своје и УН повеље. „Мирно решење“ које је Алијанса предложила заправо је био ултиматум који је замишљен да буде одбачен. 78-дневна ваздушна кампања која је уследила, вођена је у име „Ослободилачке војске Косова“ (ОВК), војне организације етничких албанских милитаната, а коју су чак и САД у једном тренутку сматрале терористима. Рат је завршен договореним примирјем и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН-а, која је гарантовала територијални интегритет Југославије уз међународну мировну мисију - Косовских снага (КФОР).

Управо је ОВК имала политику „етничког чишћења“, убијања и протеривања већине неалбанаца у покрајини, палења и пљачки њихових имања, остављајући уништене цркве и опустошена гробља. Иако НАТО каже да је мандат КФОР-а да „непристрасно обезбеди сигурно и безбедно окружење и слободу кретања за све становнике Косова“, у пракси снаге савеза углавном посматрају како ОВК спроводи своју владавину терора.

March 17, 2004: pogrom of Kosovo Serbs at the hands of tens of thousands of Albanian extremists who clashed with international forces who tried to protect the Serbs, but largely failed. https://t.co/YWdqs9TT6v via @YouTube
— Mladen Mrdalj (@mladen_mrdalj) March 17, 2019

Када је КФОР преузео да ради свој посао, требало је да заштити неколико преосталих Срба у раштрканим енклавама, окруженим бодљикавом жицом и под сталном претњом албанског насиља. Једна од таквих енклава је Грачаница, где је НАТО нашао српског власника ресторана који рецитује своје стихове.

2007. године, тадашњи командант КФОР-а, француски генерал по имену Хавиер де Марнхак, заправо је рекао да ће етничке тензије на крају имати „биолошки крај“ јер ови преостали Срби умиру од старости.

Можда је свраб мало убрзао процес, када је у марту 2004. године, пропагандиста ОВК лансирао причу о Србима који су наводно утопили неколико албанских малишана у реци, покренувши тродневно дивљање око 50.000 Албанаца широм покрајине. Уз неколико часних изузетака, трупе КФОР-а нису учиниле ништа да зауставе погром. У НАТО видеу се то такође не помиње, мада то сугерише да је КФОР добро упућен у „контролу гомиле и нереда“ показујући снимке са вежбе.

Након скоро осам минута видео записа, напокон постоји тренутак истине - приказ државне заставе Албаније, са црним орлом на црвеној подлози, уместо лажног плаво-жуто-белог транспарента створеног за једнако лажно "независно" Косово од стране НАТО господара 2008. године.

Нелегална интервенција НАТО-а на Косову заправо је трајно дестабилизовала Балкан, о чему сведочи накнадна побуна етничких Албанаца у садашњој Северној Македонији. Његово размрсивање међународног права такође је проузроковало проблеме у Европи и другде у свету.

Ипак, постојање КФОР-а није последица ничега од тога, већ НАТО-овом опирању да напусти регион за који сматра да је освојен. Додатно фрустрирајући његов 20-годишњи напор представља трајно одбијање Србије да призна Косово као независну државу. При томе Београд подржавају Русија, Кина и отприлике половина светских влада, што представља две трећине светског становништва.

Гледајући како НАТО мотивационим говорима разговара сам са собом, једно питање ме неће оставити на миру. Зашто сада? Стварна годишњица мисије КФОР-а била је у јуну, годишњица рата у марту, а 15. новембар уопште није важан датум. Осим, наравно, само недељу дана пре тога, француски председник Емануел Макрон је саопштио да је НАТО "мождано мртав", те је довео у питање корисност војног савеза.

Иако је видео сигурно прављен дуже од једне недеље, не бих се изненадио да је његово објављивање пожурило да НАТО да нешто што би могло да се супротстави Макроновом наративу. То би могла бити гомила лажи, али то је поред свега, публика за коју је намењен, да је жељно поједе.

Право оружје НАТО-а никада нису биле бомбе, тенкови или чизме на земљи, већ управљање перцепцијама. Људи који стоје иза те колосалне преваре, једноставно морају да наставе да спинују, да се једног дана њихови трагови не би пробудили и схватили да су били. Тако они лете на „изврсности“, „руским претњама“ и „миру и демократији“, и светлој будућности у разним заједницама које су све само не то, у нади да ће дим и огледала* наставити да раде све док се незгодне истине не сусретну са својим "биолошким крајем".

*Дим и огледала су класична техника илузија која чини да ентитет лебди у празном простору.

Аутор Небојша Малић, РТ

Извор: Восток / РТ

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://www.vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=122778

Пратите ВОСТОК на: