Асанж је привукао велику пажњу међународној јавности 2010. године, када је Викиликс објавио снимке америчке војске, под насловом "Колатерално убиство", односно америчког хеликоптера који пуца по људима, убивши при томе 12 особа, укључујући два репортера Ројтерса, те ранивши двоје деце.
Снимак, као и амерички ратни дневници из Ирака и Афганистана и више од 200.000 дипломатских дикумената, процурели су захваљујући припаднику америчке војске Челзи Менинг. Њој је судио амерички суд и осуђена је на 35 година затвора због откривања материјала. Потом је помилована од стране одлазећег председника Барака Обаме 2017. године након што је провела седам година у затвору. Она се тренутно налази у америчком затвору због одбијања да сведочи пред тајном великом поротом у случају који се очигледно односи на Викиликс.
Седмогодишњи боравак Асанжа у амбасади Еквадора у Лондону био је мотивисан његовом забринутошћу да би се могао суочити са сличним оштрим и несумњиво неправичним кривичним гоњењем од стране САД-а, због његове улоге у објављивању тајних докумената америчке војске током година.
Његове правне потешкоће произилазе из оптужбе које су изнеле две жене у Шведској, а обе тврде да су имале сексуални однос с Асанжом који није био по њиховој вољи. Асанж је рекао да су оптужбе лажне. Међутим, шведске власти траже његово изручење из Велике Британије због "сумњи на силовање, три случаја сексуалног злостављања и незаконите принуде".
У децембру 2010. године је ухапшен у Великој Британији, те је био у затвору Вондсворт, пре него што је пуштен уз кауцију и стављен у кућни притвор. Током тог периода, Асанж је имао емисију на РТ-у 'Свет сутра или Џулијан Асанж шоу', у којој је интервјуисао неколико светских утицајних у контроверзних личности у промишљеним и провокативним епизодама.
Његов покушај да се бори против изручења на крају није успео. Године 2012. прескочио је кауцију и побегао у еквадорску амбасаду, што му је омогућило заштиту од хапшења од стране британских власти. Кито му је дао политички азил, а касније и држављанство Еквадора.
Он се потом спорадично појављивао на прозору амбасаде и у интервјуима који су вођени унутра. Његово здравље се наводно погоршало током година, док су могућности лечења ограничене због немогућности да напусти зграду амбасаде.
У 2016. години, експертска комисија УН-а пресудила је да оно што се догађа са Асанжом представља арбитрарно притварање од стране британских власти. Лондон је ипак одбио да опозове налог за хапшење. Шведска је одбацила истрагу против Асанжа 2017. године, иако су шведски тужиоци навели да би се наставак могао наставити ако би се Асанж "учинио доступним".
Асанж је тврдио да је његово избегавање спровођења европских закона било неопходно да би се заштитио од изручења у САД, где је тадашњи државни тужилац Џеф Сешенс рекао да је његово хапшење "приоритет". Викиликс је проглашен "недржавном непријатељском обавештајном службом" од стране тадашњег шефа Ције Мајка Помпеа.
Викиликс је одговоран за објављивање хиљада докумената са осетљивим информацијама из многих земаља. То укључује и Стандардни приручник о оперативним процедурама за Гвантанамо из 2003. године, контроверзни затворски центар на Куби.
Београд разматра укидање безвизног режима са Русијом ради приближавања ЕУ?
Европски парламент одбацује Google због забринутости за приватност — Политико
ЕУ је можда „закаснила“ да заустави миграциону „инвазију“ — Хегсет
Русија прогласила финансијски суверенитет
Генерални секретар НАТО-а упозорава младе Русе да ће погинути у рату у Украјини
РТ Балкан је од данас доступан гледаоцима у Републици Српској
Захарова: НАТО тежи да потчини цео Балкан и Србију откине од Русије без обзира на последице
Тужилац који је издао налог за хапшење Путина суспендован због оптужби за сексуално узнемиравање