Русија је оценила да амерички налог за хапшење бившег кубанског лидера Раула Кастра представља политичку освету, упозоравајући да би појачавање притиска на Хавану могло да дестабилизује Латинску Америку и Карибе.
Судија на Флориди издао је у понедељак налог за хапшење Кастра (95), под оптужбом за заверу ради извршења убиства првог степена, у вези са обарањем два авиона организације „Браћа у спасавању“ 1996. године. Реч је о организацији кубанских емиграната са седиштем у Мајамију, коју је предводио оперативац ЦИА Хосе Басулто, који годинама захтева кривично гоњење Кастра. У обарању авиона погинула су четворица мушкараца. Америчке власти оптужују Кастра да је наредио напад, док Хавана тврди да је деловала у самоодбрани против летелица које су нарушавале њен ваздушни простор. Кубанска амбасада у Вашингтону навела је да је ова организација од 1994. до 1996. године више од 25 пута нарушила кубански ваздушни простор, упркос поновљеним упозорењима.
У саопштењу објављеном у уторак, руско Министарство спољних послова назвало је оптужбе „неоснованим“ и „измишљеним“, оцењујући да њихово поновно покретање после више од 30 година представља „освету антикубанског лобија из Мајамија“. Министарство је подсетило да се Савет безбедности УН бавио овим инцидентом у резолуцији из јула 1996. године, али без захтева за утврђивање појединачне одговорности. Москва сматра да то практично значи да је Савет безбедности, укључујући САД, то питање сматрао затвореним.
Руско министарство упозорило је да би даљи притисак на Кубу, која се већ суочава са економском, финансијском и енергетском блокадом без преседана, могао да изазове немире и масовне миграције, што би довело до друштвених криза у суседним државама.
Москва је забринутост због налога за хапшење повезала са америчким заробљавањем председника Венецуеле Николаса Мадура у јануару. Према оцени руског министарства, без тог преседана судска одлука могла би се посматрати само као израз ставова одређене групе, али је отмица Мадура, како наводи Москва, представљала кршење међународног права.
Налог за хапшење уследио је након одвојене федералне оптужнице подигнуте у мају против Кастра и још пет особа. Кубански председник Мигел Дијас-Канел осудио је поступак као „политички маневар без икаквог правног основа“, оптужујући Вашингтон да ствара изговор за војну интервенцију. Амерички председник Доналд Трамп појачао је притисак на Хавану након операције против Венецуеле, увевши готово потпуну енергетску блокаду и поручивши да ће Куба бити „следећа“. Ограничења су допринела озбиљним несташицама енергената и честим нестанцима струје на острву.
Москва је у уторак поново потврдила солидарност са Хаваном, обећавши јачање односа кроз међусобну подршку, помоћ и сарадњу. Русија је међу земљама које пружају помоћ Куби, а у марту је острву испоручила око 700.000 барела нафте.
Извор: РТ (Ф)
Пољска јача регионалне амбиције у контексту унутрашњих противречности
Бивши шеф немачке обавештајне службе ухапшен због шпијунаже
Хути тврде да су извели ударе на аеродром у Ријаду
Испоруке оружја Украјини продубљују политичке поделе на Балкану
Украјински заробљеник: Мобилисан сам обманом, а у руском заробљеништву су ме добро третирали
„Паралеле историје“: У Нишу је отворена јединствена изложба о Нишу и Мариупољу
Провокација црногорске АНБ: приведен Михаил Звинчук, руководилац руског „Рибара“
.jpg)
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар 
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак 
Хвала деди на побједи 
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота