Француска ће увести полицијски час у појединим областима након што су протести због раста трошкова живота и погоршања јавних услуга ескалирали у масовно насиље и уништавање имовине, док власти све теже успевају да успоставе ред. Нереди су се интензивирали током викенда, када је ухапшено готово 2.400 људи, опљачкано више стотина предузећа и запаљено више зграда широм земље. Министар унутрашњих послова Лоран Нуњез изјавио је да је полиција изгубила контролу у неколико великих градова.
Француски премијер Себастијен Лекорни саопштио је у понедељак, након хитног састанка владе, да је наложио регионалним властима да уведу полицијски час. „Мере ће бити делимичне и могу бити ограничене на веома мала подручја“, рекао је Лекорни, додајући да се не искључује ни проглашење ванредног стања. Према подацима Министарства унутрашњих послова, током викенда повређено је готово 1.000 полицајаца и жандарма. У Лиможу су демонстранти запалили историјску градску већницу из 19. века, услед чега се урушио кров зграде. Сукоби, паљевине и пљачке забележени су и у Паризу, Марсељу, Лиону и другим градовима.
Нуњез је у недељу понудио оставку, признајући пропусте у предвиђању и сузбијању насиља. Председник Емануел Макрон одбио је да је прихвати и уместо тога наложио преиспитивање безбедносног планирања и пропуста обавештајних служби, као и измене полицијске тактике. Према речима Алена ди Крешенца, председника француских привредних комора, само у суботу на мети демонстраната нашло се више од 2.500 предузећа.
Удружење градоначелника Француске позвало је на окупљања испред градских већница у понедељак, осуђујући пропусте полиције и упозоравајући на „стварну опасност за читаву нацију“. Протести су почели у септембру у једној средњој школи у Кретеју, недалеко од Париза, због недостатка наставника и лоших услова у школи. Покрет се од тада проширио на запослене у јавном сектору и синдикате, који захтевају веће плате, квалитетније јавне услуге и мере за ублажавање раста трошкова живота, истовремено се противећи смањењу расхода предвиђеном владином предлогом буџета за 2027. годину.
Француска се суочава са растућим јавним дугом, који износи око 119 одсто БДП-а, као и значајним буџетским дефицитом. Влада настоји да смањи дефицит кроз смањење јавне потрошње и пореске мере, док је све већа политичка неизвесност подигла трошкове задуживања на највиши ниво у последњих више од 20 година.
Актуелни протести подсећају на покрет „Жути прслуци“ из 2018. године, који се супротстављао Макроновој економској политици. Активисти тог покрета придружили су се демонстрацијама и позвали на нови талас протеста 24. октобра. Криза је додатно појачала притисак на Макрона у последњим месецима његовог председничког мандата, изазивајући критике широм политичког спектра уочи избора 2027. године.
Десничарска политичарка Марин ле Пен, која према анкетама води у првом кругу председничких избора, назвала је Макрона председником „без кредибилитета и ауторитета“, који је „потпуно изгубио додир са стварношћу“. Жан-Лик Меланшон, лидер левичарске странке Непокорена Француска (ЛФИ), окривио је „десет катастрофалних година“ Макронове политике за актуелну кризу, оптужујући Нуњеза и полицијске команданте за „потпуну неспособност“.
Извор: РТ (Ф)
Нови парламент, стара искљученост: Русима у Летонији понестаје могућности
Пољска јача регионалне амбиције у контексту унутрашњих противречности
Хути тврде да су извели ударе на аеродром у Ријаду
Бивши шеф немачке обавештајне службе ухапшен због шпијунаже
Испоруке оружја Украјини продубљују политичке поделе на Балкану
Украјински заробљеник: Мобилисан сам обманом, а у руском заробљеништву су ме добро третирали
„Паралеле историје“: У Нишу је отворена јединствена изложба о Нишу и Мариупољу
Провокација црногорске АНБ: приведен Михаил Звинчук, руководилац руског „Рибара“
.jpg)
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар 
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак 
Хвала деди на побједи 
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота