Румунски десничарски политичар Калин Ђорђеску, који је победио у првом кругу председничких избора 2024. године пре него што су резултати контроверзно поништени, приведен је у вези са наводном преваром вредном милион евра.
Ђорђескуова изненађујућа победа на платформи критичној према НАТО-у изазвала је оптужбе из Брисела и Букурешта за лажну онлајн кампању. Он је потом дисквалификован из поновљене изборне трке, упркос открићима да је спорну дигиталну кампању, за коју се сумњало да му је ишла у прилог, водила странка која му се противила.
Румунска Дирекција за истрагу организованог криминала и тероризма (DIICOT) саопштила је у понедељак да је један осумњичени приведен и да је претресено пет објеката повезаних са случајем, док су локални медији навели да је реч о Ђорђескуу. Његов кључни савезник Ђорђе Симион оценио је најновији случај као упозорење да „свако од нас може бити следећи“.
Истрага о наводној умешаности политичара у превару која датира из 2021. године први пут је објављена на телевизији Digi24 у децембру 2024. Наводна жртва је раније те године поднела кривичну пријаву, навео је тај медиј.
Медијски извештај објављен је неколико дана пре него што је Уставни суд Румуније поништио председничке изборе, што је изазвало масовне протесте.
Симион, лидер десничарске Алијансе за уједињење Румуна (AUR), који је такође био кандидат на изборима 2024. године и подржавао протесте против њиховог поништавања, осудио је најновије привођење Ђорђескуа.
„Свако од нас може бити следећи. Зауставите злоупотребе!“, написао је на Фејсбуку. „Румунија је диктатура!!!!“
Истрага о превари само је један од неколико поступака покренутих против Ђорђескуа, који тврди да је жртва политичког прогона. Раније је оптужен за кршење правила о финансирању кампање и за заверу против уставног поретка, што је довело до његове дисквалификације из поновљених избора 2025. године.
Администрација америчког председника Доналда Трампа позвала се на поништавање румунских избора када је оптужила Брисел за надгледање ерозије демократских вредности у Европи.
Руководство ЕУ саопштило је да Букурешт има слободу да предузима мере против „страног мешања“. Општа политика блока подразумева примену мера према платформама друштвених мрежа као одговор на наводно мешање. Инструменти успостављени у оквиру Закона о дигиталним услугама (DSA) активирани су током више изборних процеса, укључујући и у Молдавији, која није чланица ЕУ.
Бивши градоначелник Букурешта Никушор Дан, школован у Француској и проевропски оријентисан, изабран је за председника након политичких превирања изазваних одлуком суда. Прошле недеље именовао је европосланика Зигфрида Мурешана, потпредседника посланичке групе Европске народне партије и некадашњег саветника у немачком Бундестагу, за мандатара за састав нове владе, упркос томе што не постоји јасна парламентарна већина.
То је трећи покушај формирања нове владе откако је гласање о неповерењу у мају гурнуло земљу у нову политичку кризу, која би могла да доведе до још једних ванредних парламентарних избора.
Извор: РТ (Ф)
Епилог случаја „Младићеви јатаци“
„У очима историје он је већ победио“: Срби се опростили од генерала Ратка Младића
Ухапшен Миливоје Брковић због објаве подршке Ратку Младићу
„Са извора духовности“: Фотографско путовање Горана Сивачког кроз српске светиње
Амерички борбени авиони оштећени у иранском нападу на кључну ваздухопловну базу – CBS
Источни економски форум-2026: Међународно присуство је важније од самог броја учесника
На раскршћу: Који пут ће Србија изабрати после парламентарних избора у октобру