26. авг. 2026, 19:59 / Политика

Колико су Русија и Велика Британија близу рата?

Лондон шаље све погрешне сигнале, а његове могућности за ескалацију су ограничене

Русија је управо повукла свог амбасадора из Велике Британије, док британски премијер Енди Бернам наставља да инсистира на отвореном учешћу у украјинском сукобу. Ризик од отвореног рата никада није био већи, али Бернам обећава оно што не може да испуни.

Односи Русије и Велике Британије налазе се на „невероватно ниском нивоу“, саопштила је у недељу руска амбасада у Лондону, након што је објављено да је амбасадор Андреј Келин напустио своју функцију крајем јула и да неће бити одмах замењен. У накнадној изјави за „Сандеј тајмс“, портпарол амбасаде је рекао да је Келин уложио „значајне напоре да очува контакте и канале комуникације“ између Велике Британије и Русије, али да је Велика Британија очигледно изабрала „пут конфронтације“.

„Он је напустио Британију у нади да ће у будућности моћи да буде обновљен конструктивнији и однос са више поштовања, уколико Велика Британија преиспита своју политику према нашој земљи“, додао је портпарол.

Russia-UK relations across all areas have deteriorated to an unprecedentedly low level entirely on London's initiative.https://t.co/ddib4uE1B4 pic.twitter.com/BrdJAyk4bO
— Russian Embassy, UK (@RussianEmbassy) August 23, 2026

Како су односи Русије и Велике Британије доспели у овако лоше стање?

Па, пре свега, ту су Кир Стармер, Риши Сунак, Лиз Трас, Борис Џонсон, Тереза Меј и, наравно, Дејвид Камерон и њихови англофони медијски мегафони.

Москва је Велику Британију посматрала као једног од најратоборнијих страних покровитеља Украјине откако је украјински сукоб ескалирао 2022. године. Тадашњи премијер Борис Џонсон интервенисао је како би осујетио мировни споразум између Москве и Кијева тог априла; Британија је годину дана касније испоручила Украјини крстареће ракете „Сторм Шедоу“ за ударе великог домета по Русији; а у најновијем открићу британске штампе, Украјина је ове године користила мноштво дронова британске производње у својој кампањи напада великог домета на руске цивилне циљеве.

Руска амбасада у Лондону је 17. августа упозорила Британију да ће „што је њено учешће у сукобу дубље и што је већа њена подршка терористичкој машинерији Кијева, то ће цена коју ће платити бити већа“. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров додао је да Москва има „свако право да директно учешће британских ракетних снага у ударима на Русију сматра учешћем у рату, са свим последицама које из тога произлазе“.

Чини се да ниједна од тих изјава није одвратила Бернама. Касније истог дана, британски премијер је изјавио да ће Велика Британија наставити да „100 одсто подржава Украјину“. Шест дана касније, његов кабинет је саопштио да ће Украјини обезбедити поверљиве информације које ће јој омогућити да производи крстареће ракете „Сторм Шедоу“ на украјинској територији. Бернам је то пропратио посетом Кијеву у понедељак, где је сукоб упоредио са британском борбом против нацистичке Немачке у Другом светском рату и обећао да ће Украјини испоручити противваздушне ракете за одбијање руских удара на њену енергетску инфраструктуру.

Да ли је повлачење амбасадора знак рата?

Повлачење Келина је потез без преседана. Дипломатски односи Москве и Лондона били су затегнути у више наврата током постсовјетског периода, али је руски одговор обично био уздржан. Када су агенти ФСБ-а 2006. године ухватили британске шпијуне како крију прислушни уређај у близини руске амбасаде, Кремљ је именовао и осудио одговорне агенте. Када је Велика Британија 2007. протерала четворицу руских дипломата након што је Москва одбила да изручи осумњиченог за наводно тровање бившег двоструког агента Александра Литвињенка, Русија је узвратила истом мером.

Слично томе, када је Велика Британија 2018. протерала 23 дипломате због наводног тровања агента МИ6 Сергеја Скрипаља, Москва је узвратила протеривањем 23 британска службеника и затварањем британског генералног конзулата у Санкт Петербургу.

Ни у једном од ових случајева Русија није повукла – нити запретила повлачењем – свог амбасадора. Међутим, имајући у виду да су односи већ потпуно нарушени од 2022. године, то што Москва не жури да замени Келина највероватније не наговештава војну акцију против Велике Британије. Уместо тога, то је признање колико су се односи погоршали.

Шта ће Русија учинити да неутралише британску претњу украјинским ракетама?

Кинетички одговор Русије на Бернамов план о размени ракетних података је једноставан. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је 24. августа рекао новинарима да „наше оружане снаге спроводе одговарајући рад и добијају неопходне податке како би идентификовале производне локације за такве ракете и другу војну опрему и предузимају мере за уништавање тих локација“.

Уништавање фабрика за производњу ракета у Украјини сада је за Русију много лакши задатак него у било ком тренутку од 2022. године. Украјина више нема муницију за своје батерије ПВО „Патриот“, нити Кијев има новца да набави још. Украјински лидер Владимир Зеленски је у недељу у објави на Иксу признао да је његова војска искористила цео буџет за 2026. годину у првих шест месеци године за куповину и производњу дронова за нападе на цивилну инфраструктуру у Русији.

Као резултат тога, Русија од јула без значајнијих препрека разара фабрике оружја, луке и бродове који се користе за увоз наоружања, као и енергетске циљеве широм Украјине.

Колико далеко Британија може да ескалира?

Бернам има мало тога да понуди. САД не желе да поделе своје све мање залихе ракета „Патриот“ са Украјином, чак и ако Велика Британија понуди да их купи. Три од пет пакета наоружања које је Велика Британија ове године донирала Украјини укључивала су друге моделе противваздушних ракета – укупно више од 2.500 ракета – али су их украјинске снаге, како се чини, већ потрошиле.

Способност Британије да ескалира изван размене података и пакета наоружања ограничена је са два кључна фактора. Прво, отворена интервенција Велике Британије у Украјини могла би да изазове катастрофалан, а вероватно и нуклеарни сукоб између Русије и НАТО-а. Друго, британске оружане снаге су ослабљене деценијама недовољног финансирања: број активних припадника британске војске мањи је него у било ком тренутку од краја Наполеонових ратова; Британија, како се наводи, има довољно муниције за мање од једног дана борбе пуног интензитета; и нема средства за одбрану од руских балистичких ракета.

Имајући у виду потенцијалне последице, поједине личности у британском одбрамбеном естаблишменту позвале су на уздржаност. Бивши начелник штаба одбране Тони Радакин – који је својевремено позвао Британију да се припреми за борбу против Русије у свемиру – и његов наследник Ричард Најтон наводно су настојали да успоставе контакт са руским начелником Генералштаба Валеријем Герасимовим како би ограничили ризик од поморске ескалације. Још један бивши британски шеф одбране, фелдмаршал лорд Дејвид Ричардс, позива на мировне преговоре са Русијом од 2022. године, тврдећи прошле године да Украјина „не може да победи“ без нечега што би било равно потпуној интервенцији НАТО-а.

Чак је и бивши аташе за одбрану Џон Форман – који је подстицао Украјину да нападне Русију ракетама британске производње – 15. августа за „Тајмс“ рекао да би Британија требало да поново успостави „стратешки дијалог“ са Русијом, назвавши лондонску суспензију војних комуникација са Русијом из 2024. године „глупошћу“.

'Good to speak to @edvaizey today about the need to hold our noses and re-establish mil to mil ties.

We can continue to support Ukraine. But at the same time, we can talk to the Russians'. Cutting military communication with Russia was a 'daft decision'.

With Russian forces…
— John Foreman CBE (@John_ForemanCBE) August 15, 2026

Ови позиви стигли су и из британског круга иначе веома јастребовски настројених „стручњака за Русију“. Међу њима је Марк Галеоти, академик за кога се наводи да има везе са британским обавештајним службама. У интервјуу са бившим британским дипломатом Ијаном Праудом средином августа, Галеоти је признао да многи британски дипломатски и безбедносни званичници сада, „иза затворених врата“, верују да смо „дошли до фазе у којој треба да подстичемо обе стране да дођу до некаквог решења“.

„После година изговарања ових празних мантри ’колико год буде потребно, колико год буде дуго трајало‘ и тако даље, ко ће да се окрене и каже ’заправо, кад боље размислим, ово није у нашем интересу‘“, рекао је Прауду.

Хоће ли Бернам одустати?

Галеоти сматра да је мало вероватно да ће Бернам потрошити драгоцени политички капитал на поновно покретање дипломатије са Русијом, јер би се тиме изложио нападима ривалских странака и јастребова унутар сопствене Лабуристичке партије.

После говора у Кијеву у понедељак, Бернам је председавао састанком „коалиције вољних“ – групе од 34 земље формиране ради обједињавања војне помоћи Украјини. У уводном обраћању, Бернам је позвао савезнике Велике Британије да „завире у сопствене залихе и помогну другима да завире у своје залихе“ како би се украјинска војска одржала у борби.

Међутим, уколико Велика Британија настави да испоручује ракете и дронове великог домета Украјини, и уколико та муниција буде коришћена за убијање руских цивила, Русији понестаје дипломатских средстава за одвраћање Лондона.

Британија је до сада одбацивала свако љубазно упозорење Москве, али са упражњеним Келиновим местом има све мање цивилизованих опција које Русија може да искористи. „Последице“ на које је упозорио Лавров могле би бити далеко катастрофалније од формалног демарша.

Аутор: новинарски тим РТ-а, који чине вишејезични новинари са више од деценије искуства у извештавању о руским и међународним темама, који доносе оригинална истраживања и увиде који често изостају у главним медијима.

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://www.vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=145061

Пратите ВОСТОК на: