Кубански председник Мигел Дијас-Канел потврдио је да званичници у Хавани воде разговоре са администрацијом председника САД Доналда Трампа, док се острво суочава са све тежом енергетском кризом и масовним нестанцима струје.
До ових контаката долази у тренутку све јачег економског притиска на карипску државу, при чему кубанске власти за парализу производње електричне енергије окривљују америчке санкције и ограничења у снабдевању горивом. Сукоб са Ираном и последичан скок светских цена нафте додатно су погоршали ситуацију. Цена сирове нафте је овог месеца накратко премашила 110 долара по барелу, што је највиши ниво од периода пандемије.
Говорећи у телевизијском обраћању у петак, Дијас-Канел је изјавио да су ти контакти „усмерени на проналажење решења путем дијалога“. Није прецизирао када и где се разговори одвијају, нити који су званичници у њих укључени.
Ово саопштење представља први пут после више од деценије да је Хавана јавно признала формалне разговоре са Вашингтоном. Оно долази након вишенедељних рестрикција струје, несташица горива и растућег јавног незадовољства после обуставе испорука венецуеланске нафте након америчког хапшења председника Николаса Мадура, као и у тренутку када је Вашингтон појачао напоре да блокира и друге снабдеваче. Трамп је више пута претио „потпуном нафтном блокадом“ Кубе и упозоравао да би земље које продају сирову нафту острву могле бити суочене са царинама.
Ниједна испорука нафте није стигла на острво у последња три месеца, изјавио је Дијас-Канел, додајући да десетине хиљада људи, укључујући и децу, не могу да буду подвргнути хируршким захватима због блокаде.
Прошле недеље Трамп је изјавио да ће Куба „врло брзо пасти“. Раније је сугерисао да би САД могле да спроведу „пријатељско преузимање Кубе“, али је додао и да то можда не би било пријатељско.
Дијас-Канел је изјавио да Хавана улази у дијалог „не одричући се својих принципа ни суверенитета“, и одбацио тврдње да је његова влада близу колапса, иако је признао да се Куба суочава са једном од најтежих економских и енергетских криза у својој новијој историји.
Кубанска влада већ дуго за своје економске проблеме окривљује вишедеценијске америчке санкције, тврдећи да су оне угушиле привредни раст и ограничиле приступ светским тржиштима. Да би покрила своје енергетске потребе, Хавана се све више ослањала на испоруке нафте из Мексика, Русије и Венецуеле.
Москва је осудила блокаду острва коју спроводи Вашингтон, упозоравајући да санкције и друге мере принуде крше међународно право и угрожавају стабилност. Потпредседник руске владе Александар Новак изјавио је да Русија разматра помоћ у гориву како би ублажила енергетску ванредну ситуацију на Куби.
Извор: РТ (Ф)
Израел изградио тајну базу у Ираку за бомбардовање Ирана —Волстрит журнал
Мали манифест српске победе — Кршљанин
Фон дер Лајенин покушај преузимања веће власти разбеснео званичнике ЕУ, пише „Блумберг“
Руски ветеран рата пореклом са Козаре на паради у Москви
Небензја: Одмах укинути високог представника и резидуални механизам, ослободити Младића!
Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?
Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ? 
Мали манифест српске победе — Кршљанин 
Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»? 
Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника