Док је ирски министар спољних послова Сајмон Ковени навео да је „веома тешко тврдити да не би требало да се крећемо у [руски] енергетски сектор“ с обзиром на „размере разарања у Украјини“, он се суочио са одбијањем не само Мађарске, него и Немачке и Холандије.
„Питање нафтног ембарга није питање да ли желимо или не желимо [то], већ питање колико зависимо од нафте“, рекла је новинарима немачка министарка спољних послова Аналена Бербок, напомињући да неке ЕУ државе не могу једноставно „зауставити увоз нафте следећег дана“.
Сијарто је такође изразио забринутост због других планова које су изнеле чланице ЕУ и НАТО последњих недеља, укључујући позиве на зону забране летова изнад Украјине и оружану "мировну" мисију да се тамо окончају борбе, рекавши да се о тим питањима мора разговарати те да је "јасно" да је то „нови ратни ризик“.
„То морамо да избегнемо. Интерес Мађарске је јасан: Мађарска жели да остане ван овог рата, ми ћемо се држати заједничког става НАТО-а и одбацити предлоге који ризикују или ваздушни или продужени рат на терену“, додао је он.
Министар спољних послова је навео да иако Мађарска неће покушавати да блокира друге чланице ЕУ да испоруче додатно оружје украјинским снагама, она такође неће учествовати у таквим трансферима, нити дозволити да оружје пролази кроз њену територију.
Иако је мађарска влада осудила напад Москве на Украјину и пристала на неке санкције, премијер Виктор Орбан је инсистирао да његова земља мора да „остане подаље“ од сукоба и више пута је одбијао да подржи испоруке оружја.
Москва је прошлог месеца покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске осмишљени су да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.
Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.
Извор: РТ