Гостујући у емисији „Данас на РТ“, Радивојевић је оценио да су недавне поруке из Москве охрабрујуће за будуће односе две земље. Посебно је издвојио изјаву руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, који је потврдио посвећеност Русије постојећим гасним споразумима са Србијом.
Према његовим речима, руски енергенти имају изузетан значај за српску привреду, а њихова замена у кратком року није реална. Због тога ће један од приоритета будућих власти бити наставак преговора са Москвом о испорукама природног гаса.
Радивојевић сматра да је, услед међународних санкција и нестабилности енергетског тржишта, чак и уговор на шест месеци или годину дана данас значајан резултат. Тромесечно продужење могло би да послужи као привремено решење, док би дужи аранжман омогућио Србији више простора за планирање енергетске политике.
Ипак, наставак сарадње са Русијом не искључује потребу за диверзификацијом снабдевања. Радивојевић је указао на могућност већег увоза гаса из Азербејџана и развој нових гасних интерконектора, уз напомену да азербејџански гас сам по себи не може да задовољи потребе домаћег тржишта.
Као четири основна правца будуће енергетске политике навео је диверзификацију извора, сигурност снабдевања, веће учешће државе у одлучивању у енергетским компанијама и стабилност цена.
Он је нагласио да Србија мора да води рачуна и о енергетској политици Европске уније, али да истовремено треба да очува добре односе са Русијом, са којом је до сада имала, како је оценио, коректну и обострано корисну сарадњу.
Повезана вест: Захарова: Русија очекује наставак сарадње са Србијом — РТ
Говорећи о будућности Нафтне индустрије Србије, Радивојевић је истакао да Студентска листа намерава да преиспита досадашњи ток преговора о продаји руског власничког удела мађарској компанији МОЛ.
Посебно питање, према његовим речима, јесте због чега Србији није понуђена могућност прече куповине акција, као и какве су до сада обавезе преузете у разговорима између МОЛ-а и „Гаспромњефта“.
Он сматра да Србија мора имати активнију улогу у управљању сопственим енергетским ресурсима, али то не подразумева искључиво државно власништво.
Као једну од могућности поменуо је партнерски модел у којем би држава имала значајно учешће у нафтној компанији, док би преостали део капитала припадао стратешком партнеру.
Иако Студентска листа није против сарадње са мађарским МОЛ-ом, Радивојевић је нагласио да пре доношења било каквих одлука треба утврдити стварно стање преговора, укључујући и питање да ли руска страна уопште намерава да прода свој удео.
Када је реч о могућој национализацији НИС-а, Радивојевић је такву меру практично искључио из разматрања. Оценио је да би присилно преузимање компаније представљало драстичан потез који би могао негативно да утиче на поверење страних инвеститора.
Национализацију је оставио као теоретски крајњу могућност у случају потпуног исцрпљивања осталих решења, али је нагласио да не очекује такав развој догађаја.
Радивојевић је потврдио да представници Студентске листе још нису успоставили званичне контакте са руском страном, јер новоизабрани представници још нису преузели државне функције.
Према његовим речима, најпре предстоји конституисање Народне скупштине, након чега ће бити створени услови за званичне разговоре и формирање нове владе.
Он није искључио могућност да одређени дипломатски контакти буду остварени и пре избора нове владе, али искључиво посредством делегација које би имале одговарајућа државна овлашћења.
Подсетио је и на најаву академика Радомира Саичића да ће делегације Србије посетити Москву и Вашингтон, где би једна од главних тема требало да буду америчке санкције НИС-у и могућности за њихово решавање.
Када је упитан о евентуалном коришћењу постојећих контаката Душана Бајатовића и Александра Вулина у Москви, Радивојевић је одбацио могућност сарадње са њима.
Истовремено је поручио да ће стручњаци који су професионално обављали свој посао бити добродошли, без обзира на њихово раније политичко опредељење.
Промене су најављене и у „Србијагасу“, пре свега у начину управљања предузећем. Радивојевић сматра да је неопходно оценити досадашње резултате и обезбедити професионални менаџмент, уместо партијског кадровања.
О кадровским решењима у будућем Министарству енергетике, како је навео, још није разговарано.
Осврнуо се и на тврдње које се појављују у јавности о наводном неформалном преузимању власти и деловању појединих група у име Студентске листе. Поручио је да је њихов тренутни модел деловања искључиво јаван и институционалан, уз намеру да се избегну грешке из периода политичких промена 5. октобра 2000. године.
Питање будућности НИС-а додатно је усложњено америчким санкцијама уведеним због већинског руског власништва над компанијом.
Санкције су ступиле на снагу 9. октобра 2025. године, а америчка Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАК) у међувремену је више пута одобравала привремене лиценце како би се омогућио наставак пословања.
Према последњој одлуци, оперативна лиценца НИС-у продужена је до 11. децембра 2026. године, што омогућава наставак рада компаније и Рафинерије нафте у Панчеву.
Истовремено је до истог датума продужено и овлашћење МОЛ-у за наставак преговора о преузимању руског власничког удела.
Мађарска компанија је 19. јануара 2026. саопштила да је са „Гаспромњефтом“ усагласила главне одредбе обавезујућег оквирног споразума о куповини 56,15 одсто акција НИС-а.
Повезана вест: Америчке санкције НИС-у ступиле на снагу
У међувремену, актуелни гасни аранжман Србије и Русије важи до краја 2026. године, због чега ће његово продужење, уз решавање статуса НИС-а, представљати један од првих важнијих енергетских изазова за нову владу.
Извор: РТ
САД позвале савезнике у Персијском заливу да се припреме за „интензиван“ рат са Ираном – WSJ
„Све је то режирано“: Како је Вучић обмануо Русију у Србији
„Крећемо се од послератног ка предратном стању“
Студентска листа не намерава да уведе санкције Русији – РИА Новости
Марта Кос: Србија тешко може напредовати ка ЕУ без усклађивања политике према Русији
Азов, повређени војници и тајни затвори: Објашњење скандала са „комором за мучење“ у Украјини — РТ
РТ: Други дан самита Русија-Африка: Путин и афрички лидери обраћају се на скупу у Кремљу
.jpg)
Хвала деди на побједи 
Ревизионизам по-мађарски: како 1956 година постаје оружје у савременој политици 
„Све је то режирано“: Како је Вучић обмануо Русију у Србији 
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар