Опозиција предвођена студентима освојила је апсолутну већину у Скупштини Србије, победивши коалицију бившег председника Александра Вучића, показују коначни резултати ванредних парламентарних избора одржаних 25. октобра, који су објављени у четвртак.
Републичка изборна комисија (РИК) потврдила је да је Студентска листа освојила 140 мандата у Народној скупштини, која броји 250 посланика, знатно више од 126 колико је потребно за самостално формирање владе. Вучићева коалиција „Уједињена Србија“ освојила је 103 мандата, док је преосталих седам припало странкама које представљају етничке Мађаре, Албанце и муслиманске Словене. Излазност је износила готово 69 одсто.
Нови сазив парламента мора да се конституише у року од 30 дана, након чега посланици имају 90 дана да формирају владу.
Студентска листа настала је из готово двогодишњих антивладиних протеста, покренутих након пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду у новембру 2024. године, када је погинуло 16 људи. Покрет је своју предизборну кампању заснивао на борби против корупције и реформи државних институција.
Вучић, који је поднео оставку како би се кандидовао за премијера, раније је упозоравао да ће покрет вероватно попустити под притиском Европске уније и увести санкције Русији.
Србија тежи чланству у ЕУ од 2012. године, али Брисел све више инсистира на усклађивању њене спољне политике са политиком Уније, укључујући увођење санкција Русији због сукоба у Украјини. Под Вучићевом влашћу, Београд је одолевао тим захтевима, истовремено одржавајући блиске економске и енергетске везе са Русијом.
Иако је Студентска листа освојила већину, али још није формирала владу, њен став о санкцијама остаје неизвестан. Међутим, истакнути кандидати Студентске листе обећали су да ће очувати односе Србије са Русијом.
„Поштујемо Русију и као велику силу и као нашег историјски важног партнера и, у многим случајевима, заштитника. У том погледу неће бити промена“, изјавио је прошлог месеца универзитетски професор и представник Студентске листе Јово Бакић.
Ипак, нова влада суочиће се са притисцима у вези са енергетским односима Србије и Русије. Европска унија настоји да постепено укине употребу руских фосилних горива од ескалације сукоба у Украјини 2022. године, док Србија око три четвртине својих потреба за гасом задовољава увозом из Русије, на основу споразума који је недавно продужен до децембра.
Америчке санкције Нафтној индустрији Србије (НИС), која је у већинском руском власништву и управља једином рафинеријом нафте у Србији, такође су изазвале забринутост у погледу енергетске стабилности. Америчко изузеће од санкција, које омогућава наставак пословања НИС-а, истиче 11. децембра.
Кандидат Студентске листе Радомир Саичић изјавио је прошле недеље да покрет планира да, након формирања владе, пошаље делегацију у Москву ради преговора о дугорочном гасном споразуму и разговора о санкцијама НИС-у.
На питање РТ Балкана о резултатима избора и најављеним преговорима, портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је у четвртак да Москва пажљиво прати дешавања у „пријатељској Србији“, додајући да је прерано говорити о гасном споразуму пре него што нова влада ступи на дужност и упути званичан захтев.
„Желимо братском српском народу успех у превазилажењу овог сложеног постизборног прелазног периода“, изјавила је Захарова.
„Невладини канали комуникације никада нису били прекинути и остајемо спремни да их одржавамо у духу узајамног поштовања“, додала је она.
Извор: РТ (Ф)
САД евакуишу војне базе на Блиском истоку – Ен-Би-Си
РТ: Украјински званичници украли милионе у пословима са дроновима – истражитељи
Захарова: Русија очекује наставак сарадње са Србијом — РТ
Бивши припадници 63. падобранске бригаде: „Победа доноси одговорност, а не право на самовољу“
Студентска листа не намерава да уведе санкције Русији – РИА Новости
РТ: Европски лидери су „политички мазохисти“ – Лавров
САД позвале савезнике у Персијском заливу да се припреме за „интензиван“ рат са Ираном – WSJ
.jpg)
Ревизионизам по-мађарски: како 1956 година постаје оружје у савременој политици 
„Све је то режирано“: Како је Вучић обмануо Русију у Србији 
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар 
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак