Гост емисије „Око“ на Радио-телевизији Србије 20. октобра био је академик Радомир Саичић, професор Хемијског факултета у Београду и кандидат на Студентској листи за парламентарне изборе 25. октобра. Саичић, који је пореклом са севера Црне Горе и за себе каже да је дубоко религиозан, потомак је Лексе Саичића, добровољца у руској војсци у Руско-јапанском рату. Са водитељем Гориславом Папићем разговарао је, између осталог, о односима са Русијом и Републиком Српском.
Одржаваћемо продуктивне односе са Русијом
ВОДИТЕЉ: Господине Саичићу, данас је 20. октобар, Дан ослобођења Београда. Ви сте, колико знам, ишли у [Основну] школу „Ослободиоци Београда“. Како ви гледате на наше антифашистичко наслеђе? Иако можда не волите, кажете да бисте радије причали о правној држави и тим стварима, ја морам да испричам једну врло занимљиву ствар из ваше биографије. Један од ваших предака био је Лексо Саичић, човек са севера Црне Горе, који је био добровољац у руској војсци и који је за време Руско-јапанског рата убио самураја. По томе је познат у том крају и о томе се дан-данас причају легенде. И сад, зашто вас ја ово све питам: знамо ко је ослободио Београд 1944. године – заједно партизани и Руска армија, односно тадашњи Совјетски Савез. Како бисте ви водили политику, односно Студентска листа, према Русији?
САИЧИЋ: О првом нема шта да причамо. То би било трошење времена. Јесте ли икад имали овде госта који је профашистички оријентисан, далеко било?
ВОДИТЕЉ: Србија је имала два антифашистичка покрета, слажете се, а и дан-данас неки ће рећи да не знамо јесмо ли победили 1945. године.
САИЧИЋ: То су питања о којима имам врло јасна мишљења, наравно, антифашиста сам. Имао сам у породици људе који су ратовали против Немаца и на страни партизана и на страни четника. Мој деда, Радомир Саичић, судија, стрељан је у Јајинцима, на Бањици, од Немаца, а није био комунистичке оријентације. А опет, имао сам и свог прастрица, Владу Саичића. Био је партизан и Титов секретар у једном периоду. Али да се вратим на ваше друго питање. Када је реч о Русији, наравно, одржаваћемо са њом продуктивне односе, који су за нас значајни из више разлога. Са Русијом имамо дугу историју односа у којима су нам они помагали и били нам пријатељи. Имамо енергетске потребе, у смислу гаса, нафте и њихових деривата, где нас они у томе доста подржавају. Садашње политичко стање је такво да се Русија, рецимо, више залаже за интегритет, територијалну целокупност Србије, него наша власт.
Косово и Метохија
ВОДИТЕЉ: Мислите на Косово и Метохију.
САИЧИЋ: Мислим на Косово и Метохију, јесте. Косово и Метохију лажне патриоте декларативно увијају у заставу и хвале јунаке са Кошара, а студентима импутирају да имају недостатак патриотизма. Али студенти нису потписали Вашингтонски споразум, нису потписали Бриселски споразум, нису потписали Француско-немачки споразум, нису укинули динар као средство плаћања, студенти нису предали енергетику, нису предали Газиводе, нису предали разне друге ствари, аутомобилске таблице, поштански број. Све то студенти нису урадили и никако не би ни урадили.
Срби у Црној Гори и Републици Српској
ВОДИТЕЉ: Како видите политичке представнике Срба из Црне Горе, Андрију Мандића и Милана Кнежевића. Или бисте ви, ако победите, више сарађивали са влашћу у Црној Гори, са господином Спајићем, са господином Милатовићем? Какав је ту поглед
САИЧИЋ: Поглед је такав да ова власт ствара раздоре да би остала на власти. Divide et impera, то је једна од девиза садашње власти. Значи, наш став мора бити добронамеран. Не да се стварају сукоби да би се приказивали као спасиоци, него да се заиста ствара јединство и заједништво. Према томе, у највећој мери ојачати јединство и заједништво са српским народом у Црној Гори. Има за то пуно начина који су који су природни и добронамерни. Као и са нашим људима у Републици Српској. Исто, то је исти народ. Дели нас нека граница која је фиктивна, геометријска, али то су наша браћа. Ми смо тамо гаранти Дејтонског споразума. Имамо и споразум о специјалним и паралелним везама са њима, и иза тога стојимо својом чашћу. То је за нас обавеза много већа него законска. Ја сам у Академији наука. Има и Академија наука и уметности Републике Српске. И раније, док је био Рајко Кузмановић, и сада када је ту Мирјанић, имамо изванредне односе, врло плодотворну и богату сарадњу. Исто тако и са Црном Гором. То су наши људи у овој или оној земљи и ту нема никакве дилеме.
Будућност Републике Српске
ВОДИТЕЉ: Споменули сте и Републику Српску. Откад је почела кампања, много се догађаја десило: сахрана Ратка Младића, избори у Републици Српској, победа Милорада Додика. Студентска листа се није превише оглашавала о тим питањима. Какав је став Студентске листе кад је у питању прошлост, кад је у питању садашњост, кад је у питању будућност Републике Српске, како ви све то видите?
САИЧИЋ: Будућност Републике Српске је део будућности српског народа, тако да је то просто и наше питање, коме, наравно, посвећујемо сваку пажњу. И ту важи једна ствар која је опет увек иста: мир, заједница и слога. Не стварати раздоре и поделе, него јединство. Ево, и ту је актуелна власт својим каналима сатанизовала и лажно представила студенте, тако да су им тамо креирали и неке проблеме. Њихове безбедносне структуре су онда направиле инциденте, због којих су се студенти, који су кренули на један марш љубави и помирења, вратили одатле да не би трпели физичко насиље. Међутим, знамо да то није тако, да већина људи тако не мисли, и ево, колона студената кренула је из Бање Луке. То је такође, нажалост, нешто што можда нису чули гледаоци. Видећемо да ли ће бити у вечерашњем Дневнику. Било би лепо да буде, јер то је управо та колона. Ако је неко, не знам са коликим овлашћењима, спречио наше студенте да ту поруку мира, љубави и заједништва пренесу у Републику Српску, они су схватили да је ту пружена рука и дошли су овде да нам је пруже.
Једина подршка за опстанак Срба у Републици Српској
ВОДИТЕЉ: А мислите ли да Студентска листа има подршку међу људима у Републици Српској? Многи од њих имају држављанство Србије.
САИЧИЋ: Знам многе који га имају и требало би да наша браћа у Републици Српској схвате да ће у Студентској листи и у новој гарнитури која долази имати највећу подршку, заправо једину подршку за свој опстанак, егзистенцију и једну перспективну будућност. Јер ови овде који су сад на власти, како су чували Србе у Книну, како су чували Србе на Косову, тако ће чувати и Србе у Републици Српској. Далеко било и не дај Боже.
Пољска јача регионалне амбиције у контексту унутрашњих противречности
Бивши шеф немачке обавештајне службе ухапшен због шпијунаже
Испоруке оружја Украјини продубљују политичке поделе на Балкану
Хути тврде да су извели ударе на аеродром у Ријаду
Украјински заробљеник: Мобилисан сам обманом, а у руском заробљеништву су ме добро третирали
„Паралеле историје“: У Нишу је отворена јединствена изложба о Нишу и Мариупољу
Провокација црногорске АНБ: приведен Михаил Звинчук, руководилац руског „Рибара“