Радним председништвом конференције руководио је народни посланик Борислав Антонијевић, који је уједно и отворио скуп. У радном председништву били су и народни посланици Ивана Стаматовић, Ђорђе Комленски, Ана Ивановић и Бранко Лукић, професор Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић и адвокат Момир Радић.
Након интонирања химне Републике Србије, учеснике и госте је најпре поздравио амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко.
Говорећи о ставу Кремља према питању Косова и Метохије, Боцан-Харченко је поручио да је за Русију статус покрајине јасан и да Москва остаје доследна принципима међународног права.
„За Русију се подразумева да је Косово и Метохија саставни део Србије, то је принципијелан став“, истакао је руски амбасадор.
Боцан-Харченко је нагласио да Русија косовско питање посматра пре свега у оквиру међународног права и Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Према његовим речима, Москва остаје привржена ставу да се решење за Косово и Метохију мора тражити у оквиру постојећег међународноправног система, а не једностраним одлукама.
Он је подсетио на значај чињенице да је Резолуција 1244 донета у Савету безбедности УН и да представља важећи међународноправни документ. Посебно је указао на неопходност поштовања принципа суверенитета и територијалног интегритета Србије, као и права српског народа на Косову и Метохији.
Руски амбасадор је истакао да Русија, као стална чланица Савета безбедности УН, чини све како би спречила етничко чишћење Срба на Косову.
„Русија је стална чланица Савета безбедности УН и треба и мора да чини све, у оквиру наших односа са Србијом и подршке Србији, како би живот и судбина српског народа на Косову, колико је могуће, били лакши… Чинимо све да спречимо Приштину да спроведе своје намере о етничком чишћењу Косова. За нас је подршка Србији на међународном плану један од најважнијих праваца спољне политике“, рекао је руски амбасадор, уз аплауз присутних.
После руског амбасадора, учесницима се обратио професор др Бранимир Несторовић, који је говорио о значају националног памћења и потреби да се питање страдања српског народа на Косову и Метохији не потискује из јавног живота и институција Србије.
Несторовић је посебно указао на значај очувања историјске свести и националног идентитета, наглашавајући да питање Косова и Метохије није само политичко и правно питање, већ и питање историјског и културног наслеђа српског народа.
Директор српског одељења Међународног фонда јединства православних народа Наталија Коцев је прочитала поздравно писмо др Валерија Алексејева, председника Међународног фонда јединства православних народа.
Алексејев је у писму поздравио одржавање конференције, истичући да је питање Косова и Метохије једно од важних питања савремене светске политичке агенде, будући да од мира и стабилности на Балкану у великој мери зависи политичка ситуација не само у овом делу континента већ и у Европи у целини. Како је навео, управо су на овом простору започели глобални и локални ратови који су касније доводили до огромних страдања читавог човечанства.
Председник Међународног фонда духовног јединства народа посебно је нагласио да косовски проблем није само проблем српског народа, већ и питање целокупне европске заједнице која жели да живи у миру. У том контексту, решавање питања безбедности Срба на Косову и Метохији означио је као важан задатак за све здраве и одговорне међународне политичке снаге.
У писму је изражена и забринутост због тога што, како је наведено, светски политичари данас игноришу Резолуцију Савета безбедности УН 1244, усвојену уз подршку Руске Федерације. Алексејев је истакао да Русија и даље активно настоји да обезбеди спровођење ове резолуције у Савету безбедности Уједињених нација.
„Потпуно и коначно спровођење ове резолуције могло би да обезбеди мир за Србе, како на Балкану, тако и у ширем региону. Међутим, западне земље томе сметају“, наведено је у писму.
Алексејев је изразио наду да ће међународна заједница чути поруке конференције и позитивно реаговати, са циљем да се, како је навео, окончају страдања „братског српског православног и словенског народа“. На крају писма учесницима је пожелео успех у, како је оценио, њиховом „херојском миротворном делу“.
Централни део конференције настављен је излагањем проф. др Сергеја Бабурина, ранијег потпредседника Државне думе Руске Федерације и професора међународног права.
Бабурин је надахнуто говорио о косовском питању у ширем историјском и међународноправном контексту, осврнувши се на положај Србије и српског народа у међународним односима. Посебну пажњу посветио је Резолуцији 1244 и питању њене примене, указујући да међународни документи не могу бити селективно тумачени у зависности од политичких интереса појединих држава.
Бабурин је поручио да су Срби и Руси вековима повезани и да деле исте традиционалне и духовне вредности. Он је оценио да је данас реч о “сукобу добра и зла”, додајући да Запад историјски није имао добре намере према словенским народима.
Бабурин је подсетио на Други светски рат и навео да је Хитлерова Немачка настојала да осим Јевреја уништи и словенске народе. Поручио је да је неопходно бранити међународно право, наводећи да је то безакоње започело агресијом НАТО-а на Југославију.
Нагласио је да је потребно разобличити мит да је Кфор на Косову и Метохији у складу са Резолуцијом 1244, додајући да Србија треба да раскине Кумановски споразум на основу којег је успостављено присуство Кфора на Космету.
Он је истакао да је потребно формирати међународне снаге, а не снаге НАТО-а.
Бабурин је оценио да Европска унија жели да Србија први пут ратује против Русије и да се одрекне Косова и Метохије, оценивши да то не сме да се догоди. Истакао је да Србија не може да се замисли без Пећке патријаршије и Високих Дечана.
Он је нагласио да су Србија и Русија међу ретким земљама које се супротстављају Западу који одбацује традиционалне вредности.
Бабурин је закључио да Србија мора да се бори за своје интересе и да не сме да дозволи да је Запад увуче у рат против Русије.
О правним аспектима косовског питања говорио је др Штефан Харабин, бивши председник Врховног суда и министар правде Републике Словачке. Он се осврнуо на значај међународног права и правних механизама који се примењују у решавању питања територијалног интегритета и суверенитета држава.
Писац и публициста Игор Ивановић говорио је на тему „Косовски мит у 20. веку“, анализирајући место Косова и Метохије у српској историјској свести и начин на који је косовско питање током 20. века било присутно у српској култури, политици и јавном животу.
Адвокат Момир Радић изложио је тему „Косово и Метохија, јуче, данас, сутра, до права и правде“, стављајући у први план правни аспект косовског питања и неопходност да се борба за права Србије и српског народа води аргументима међународног права.
О узроцима прогона Срба са Косова и Метохије говорио је доктор правних наука и адвокат Божидар Митровић. Он се осврнуо на историјске и политичке процесе који су довели до масовног исељавања српског становништва и губитка контроле Србије над делом своје територије.
Судија Михајло Макић говорио је о садржају Резолуције 1244 Савета безбедности УН и питању њеног непоштовања. Указано је на разлику између онога што је Резолуцијом формално предвиђено и начина на који су њене одредбе током година примењиване на терену.
Професор Универзитета у Косовској Митровици Александар Ђикић говорио је о страдању Срба на Косову и Метохији из личне перспективе и непосредног искуства. Посебно је указао на положај српског становништва које је, како је навео, деценијама изложено политичким, безбедносним и друштвеним притисцима.
Скупу су присуствовали бројни гости из дипломатског, политичког, академског и јавног живота. Међу присутнима били су и представници амбасада Белорусије, Казахстана и других земаља, као и представник Уједињених нација, Александар Вулин, председник Руског историјског друштва у Србији, и бројни други гости.
Конференција је закључена обраћањем професора др Бранимира Несторовића, уз усвајање десет закључака конференције, који ће, уз помоћ Руске Федерације, бити прослеђени Савету безбедности Уједињених нација. Учесници су поручили да питање Косова и Метохије остаје једно од кључних питања српске националне политике, али и питање од ширег међународноправног значаја.
Заједничка нит излагања већине учесника било је снажно инсистирање на доследном поштовању Резолуције 1244 Савета безбедности УН, очувању истине о страдању српског народа и одлучној заштити српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији. Посебно је истакнуто да је Косово и Метохија саставни и неотуђиви део Србије, утемељен у њеној историји, државности, култури и духовном наслеђу, те да његов статус не може бити одређен једностраним актима и мимо међународног права.
Скуп у Народној скупштини још једном је показао да питање Косова и Метохије остаје једно од најважнијих националних питања Србије. У времену бројних притисака и покушаја да се историјска истина потисне и релативизује, очување сећања на српске жртве, заштита светиња и културне баштине и доследно поштовање међународног права представљају не само политичку и правну обавезу, већ и питање националног достојанства и одговорности према будућим генерацијама.
Извор: Душан Опачић – Братство
Протест поводом позивања Зеленског у званичну посету Србији
Пет особа погинуло у украјинском нападу дроновима у Московској области — губернатор
САД су помогле у куповини српске муниције за Украјину – Хил
Кијев употребио готово сва средства НАТО-а против Русије — бивши главнокомандујући
Украјински медији о посети Зеленског Београду: Ово је шамар Русији
Може ли непријатељ Русије бити пријатељ Србије?
Доста са „театралном дипломатијом“ – главни ирански преговарач поручио Трампу
Рат са Ираном оставио америчке савезнике у Азији са слабијом одбраном — Њујорк тајмс
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак 
Хвала деди на побједи 
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота 
Други део: Српско светосавље и свето-сергијевска руска национална идеја