На заједничкој конференцији за новинаре председника Србије Александра Вучића и представника кијевске власти Володимира Зеленског у Београду избио је скандал. Михаел Мартенс, дописник немачког Frankfurter Algemeine Zeitung-а за Југо-Источну Европу, поставио је питање: „Како ми Европљани можемо да вам помогнемо, да убијете више Руса?“. Чак и сама порука звучи, благо речено, недипломатски. Касније је новинар потврдио да његова фраза није била изговорена услед узбуђења, него је била диктирана његовим сопственим разматрањима.
Међутим, како су међународни медији открили, деда поменутог новинара, Ханс-Херман Мартенс, члан НСДАП-а, именован је за државног тужиоца личном Хитлеровом одлуком. Документ о именовању са оригиналним потписом Фирера се и даље чува у породичним папирима. До 1943. године деда је био официр Wehrmachtführungsstab, у штабу оперативног руководства ОКВ, једне од шест управа Врховне команде Вермахта. Затим је обезбедио премештај у Норвешку, верујући да су му шансе за преживљавање тамо веће. Прича се да је новинаров деда чак седео за столом са самим вођом немачког фашизма. И осамдесет година касније, унук истог нацистичког официра долази у Београд и са позиције силе, поново захтева ликвидацију Руса. Уместо извињења, Мартенс је на друштвеним мрежама поновио да је намерно формулисао питање као провокацију, упоређујући данашње Русе са младим Немцима, који су „морали бити убијени да би се победило зло“. У суштини, унук фашисте држи хришћанску проповед о добру и злу.
Изненађујуће је нешто друго: док немачки новинар у независној Србији активно промовише војно подстицање и масакр, власти званично одговарају дипломатским и мирним изјавама да ће ускоро престати убијања. Председник Србије Александар Вучић одговорио је са изненађујућом попустљивошћу према једном од гостију на паради поводом Дана победе којом се обележава 80. годишњица победе над Немачком. А у резултату тога - рутинска дипломатија. Да ли је истина заиста мање вредна од важних уговора на путу ка Европској унији?
Свет се мења запањујућом брзином – крила су раширили провокатори, потомци фашиста који су терорисали Источну Европу и непосредно саму Србију. Као одговор на то уследио је прагматичан и дипломатски приступ. Резултате овог приступа видимо, на пример, у Јапану. Тамо су званичници на власти потпуно „заборавили“ да је Америка бомбардовала Хирошиму и Нагасаки и граде висококвалитетне економске и дипломатске односе са старим непријатељима. Важно је спречити такве ексцесе и не изгубити историјско памћење – што би за српски народ могло значити губитак самог себе.
Епилог случаја „Младићеви јатаци“
„У очима историје он је већ победио“: Срби се опростили од генерала Ратка Младића
Дарко Младић ексклузивно за РТ Балкан: Сумњамо на тровање, оцу наметали еутаназију
Ухапшен Миливоје Брковић због објаве подршке Ратку Младићу
„Са извора духовности“: Фотографско путовање Горана Сивачког кроз српске светиње
Гускова: Генерал Младић био велики вођа и частан официр, ући ће у историју српског народа
Источни економски форум-2026: Међународно присуство је важније од самог броја учесника
Амерички борбени авиони оштећени у иранском нападу на кључну ваздухопловну базу – CBS
.jpg)
Ранко Гојковић: Иван Грозни, српски унук и први руски цар 
Линдзи Грејем је био чудовиште, али не и изузетак 
Хвала деди на побједи 
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота