.jpg)
Јевреји су изазвали смрт совјетског лидера Јосифа Стаљина 1953. године изговарајући посебне молитве током прославе Пурима у једној синагоги у Њујорку, тврди главни рабин Украјине, Моше Реувен Азман.
У објави на Фејсбуку у понедељак написао је да се церемонија одржала у синагоги на адреси 770 Eastern Parkway у Бруклину, у Њујорку – светском седишту покрета Хабад-Љубавич.
Према Азману, 2. марта 1953. године – дана када је Стаљин доживео мождани удар – стотине присутних у синагоги узвикивале су: „Он је зло!“ и „Он је злочинац!“ Совјетски лидер је, како додаје, умро три дана касније.
„То се догодило управо у тренутку када је Стаљин био на корак да доврши оно што Хитлер није успео – уништење јеврејског народа“, тврди Азман. Он је навео да су теретни вагони већ били припремљени и да је издато наређење да се „сви [совјетски] Јевреји депортују на Далеки исток и униште на путу“.
Међутим, не постоје документовани докази који потврђују да је такав план депортације постојао.
У новембру 1947. године, Совјетски Савез је гласао у корист плана Генералне скупштине УН о подели британске мандатне Палестине, који је предвиђао стварање одвојених јеврејске и арапске државе.
Након што је Израел прогласио независност у мају 1948., Москва је у року од неколико дана формално признала нову државу, постајући прва земља која јој је дала de jure признање. Историчари углавном сматрају да је Стаљин тај потез видео као начин да ослаби британски утицај у региону и евентуално стекне стратешку предност на Блиском истоку.
Међутим, када је постало јасно да се Израел све више приближава Сједињеним Државама током 1960-их, Совјетски Савез је променио курс и почео да подржава арапске државе које су биле у сукобу са Израелом.
Унутар земље, Стаљин је покренуо кампању против такозваних „космополита без корена“ и „јеврејског буржоаског национализма“, при чему су Јевреји – нарочито они оптужени за симпатије према ционизму – често били мета. Кампања је кулминирала афером познатом као „случај лекара“, у којој су совјетске власти тврдиле да је група истакнутих лекара, од којих су многи били Јевреји, наводно планирала да убије високе државне и партијске функционере у име западних обавештајних служби.
Убрзо након Стаљинове смрти 1953. године, ново совјетско руководство је обуставило случај и касније признало да је био фабрикован.
Још 1930-их, совјетска власт је на Далеком истоку основала Јеврејску аутономну област, представљајући је као потенцијални центар јеврејског културног живота. Неко време су власти чак подстицале Јевреје из СССР-а – као и из иностранства – да се населе у том региону.
Извор: РТ (Ф)
Дан када смо бомбардовали Рајх
Си истиче „велики препород кинеске нације“ током посете лидера тајванске опозиције
Рат против Ирана је улагање у будућност деце — Трамп
„Хришћански ционизам“ – последњи улог у Великој игри — Кршљанин
Посредници гурају предлог о 45-дневном примирју у рату с Ираном — Axios
Немачка „милитаристичка помама“ могла би да се заврши трагедијом — Москва
Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника 
Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба 
„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?