Широм Русије у току је гласање на тродневним парламентарним изборима на којима се бира нови сазив Државне думе, као и хиљаде регионалних и локалних представника. У ноћи између суботе и недеље, Украјина је извела један од најснажнијих напада дроновима на Московску област, за који званичници тврде да је имао за циљ ометање избора.
Бирачка места отворена су у петак широм 11 временских зона Русије, почевши од Далеког истока и настављајући ка западу, а гласање би у већини региона требало да буде завршено у недељу у 20 часова по локалном времену. Више од 111 милиона људи има право гласа у Русији, док је још 1,8 милиона бирача регистровано у иностранству.
Према подацима Централне изборне комисије, излазност је у недељу до 18 часова износила 55 одсто.
У ноћи између суботе и недеље Москва и Московска област биле су изложене великом украјинском нападу дроновима, у којем су погинула два цивила, док су оштећени рафинерија нафте, стамбене зграде и цивилна инфраструктура. Градоначелник Москве Сергеј Собјањин изјавио је да је „незапамћени“ напад, у којем је учествовало више од 1.600 беспилотних летелица, имао за циљ ометање избора, али да у томе није успео.
На изборима се бира свих 450 посланика Државне думе. Половина мандата додељује се преко савезних страначких листа, док се преосталих 225 посланика бира у једномандатним изборним јединицама. На изборима преко страначких листа учествује десет политичких партија, којима је за освајање мандата углавном потребно најмање пет одсто гласова.
Досадашњи сазив Државне думе организован је у пет посланичких фракција: владајућу Јединствену Русију, Комунистичку партију Руске Федерације (КПРФ), Либерално-демократску партију Русије (ЛДПР), Праведну Русију и Нове људе. Јединствена Русија има убедљиву већину још од избора 2021. године.
Парламентарни избори одржавају се истовремено са више од 2.200 регионалних и општинских изборних кампања, на којима се одлучује о око 20.700 мандата и изборних функција. Од 89 региона Русије, у 11 се бирају регионални руководиоци, од којих у осам непосредним гласањем грађана, док се у 39 региона бирају законодавна тела.
Председник Владимир Путин гласао је електронским путем из свог кабинета у Кремљу у петак. У обраћању у среду позвао је Русе да изађу на изборе, рекавши да ће посланици изабрани за наредних пет година „обликовати нашу будућност“ и да је „глас сваког бирача важан“.
Даљинско електронско гласање доступно је у 33 региона. Тридесет два региона користе федералну платформу, док Москва има сопствени систем. Више од четири милиона људи пријавило се за даљинско гласање преко федералног система, а до 16.31 по московском времену у петак гласало је више од 2,5 милиона бирача.
Руси који живе у иностранству могу да гласају на 333 бирачка места у 152 земље, од којих ће већина бити отворена само у недељу.
Председница Централне изборне комисије Ела Памфилова изјавила је да је више од четири милиона људи гласало превремено у 12 региона у којима су, због безбедносних разлога, уведени посебни услови гласања. Међу њима су Доњецка и Луганска Народна Република, Херсонска и Запорошка област, као и осам руских региона у близини зоне сукоба у Украјини.
Још око 260.000 људи гласало је превремено у 37 других региона, углавном у удаљеним и тешко доступним подручјима.
Становници ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области први пут учествују на изборима за Државну думу откако су се, након референдума одржаних 2022. године, прикључили Русији.
Забрана је укинута: на затвореном састанку Савета безбедности донета одлука о ликвидацији Зеленског
РТ: Нацистичке „коморе за мучење“ Зеленског доносе милијарде – украјински посланик
Лавров: Запад води „безакони економски рат“ како би уништио конкуренте
Француска страхује да би Немачка могла да изазове нуклеарни рат – ФТ
Представници Студентске листе истог дана разговарали са руским и америчким дипломатама
Мерц прети блокадом буџета ЕУ због помоћи Украјини – РТ
Студентска листа: Национализација НИС-а није решење, сарадња са Русијом остаје важна