Широм Русије у току је гласање на тродневним парламентарним изборима на којима се бира нови сазив Државне думе, као и хиљаде регионалних и локалних представника. У ноћи између суботе и недеље, Украјина је извела један од најснажнијих напада дроновима на Московску област, за који званичници тврде да је имао за циљ ометање избора.
Бирачка места отворена су у петак широм 11 временских зона Русије, почевши од Далеког истока и настављајући ка западу, а гласање би у већини региона требало да буде завршено у недељу у 20 часова по локалном времену. Више од 111 милиона људи има право гласа у Русији, док је још 1,8 милиона бирача регистровано у иностранству.
Према подацима Централне изборне комисије, излазност је у недељу до 18 часова износила 55 одсто.
У ноћи између суботе и недеље Москва и Московска област биле су изложене великом украјинском нападу дроновима, у којем су погинула два цивила, док су оштећени рафинерија нафте, стамбене зграде и цивилна инфраструктура. Градоначелник Москве Сергеј Собјањин изјавио је да је „незапамћени“ напад, у којем је учествовало више од 1.600 беспилотних летелица, имао за циљ ометање избора, али да у томе није успео.
На изборима се бира свих 450 посланика Државне думе. Половина мандата додељује се преко савезних страначких листа, док се преосталих 225 посланика бира у једномандатним изборним јединицама. На изборима преко страначких листа учествује десет политичких партија, којима је за освајање мандата углавном потребно најмање пет одсто гласова.
Досадашњи сазив Државне думе организован је у пет посланичких фракција: владајућу Јединствену Русију, Комунистичку партију Руске Федерације (КПРФ), Либерално-демократску партију Русије (ЛДПР), Праведну Русију и Нове људе. Јединствена Русија има убедљиву већину још од избора 2021. године.
Парламентарни избори одржавају се истовремено са више од 2.200 регионалних и општинских изборних кампања, на којима се одлучује о око 20.700 мандата и изборних функција. Од 89 региона Русије, у 11 се бирају регионални руководиоци, од којих у осам непосредним гласањем грађана, док се у 39 региона бирају законодавна тела.
Председник Владимир Путин гласао је електронским путем из свог кабинета у Кремљу у петак. У обраћању у среду позвао је Русе да изађу на изборе, рекавши да ће посланици изабрани за наредних пет година „обликовати нашу будућност“ и да је „глас сваког бирача важан“.
Даљинско електронско гласање доступно је у 33 региона. Тридесет два региона користе федералну платформу, док Москва има сопствени систем. Више од четири милиона људи пријавило се за даљинско гласање преко федералног система, а до 16.31 по московском времену у петак гласало је више од 2,5 милиона бирача.
Руси који живе у иностранству могу да гласају на 333 бирачка места у 152 земље, од којих ће већина бити отворена само у недељу.
Председница Централне изборне комисије Ела Памфилова изјавила је да је више од четири милиона људи гласало превремено у 12 региона у којима су, због безбедносних разлога, уведени посебни услови гласања. Међу њима су Доњецка и Луганска Народна Република, Херсонска и Запорошка област, као и осам руских региона у близини зоне сукоба у Украјини.
Још око 260.000 људи гласало је превремено у 37 других региона, углавном у удаљеним и тешко доступним подручјима.
Становници ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области први пут учествују на изборима за Државну думу откако су се, након референдума одржаних 2022. године, прикључили Русији.
Епилог случаја „Младићеви јатаци“
„У очима историје он је већ победио“: Срби се опростили од генерала Ратка Младића
Ухапшен Миливоје Брковић због објаве подршке Ратку Младићу
Дарко Младић ексклузивно за РТ Балкан: Сумњамо на тровање, оцу наметали еутаназију
„Са извора духовности“: Фотографско путовање Горана Сивачког кроз српске светиње
Гускова: Генерал Младић био велики вођа и частан официр, ући ће у историју српског народа
Амерички борбени авиони оштећени у иранском нападу на кључну ваздухопловну базу – CBS
Источни економски форум-2026: Међународно присуство је важније од самог броја учесника