09. мар. 2019, 11:55 / Русија

Грушко: Аутономна покрајина Косово је саставни део Републике Србије - мора се поштовати међународно право

"НАТО воли да спекулише о демократским вредностима и тежњама народа, али у ствари, мишљење становништва се не узима у обзир."

фото: © Сергей Бобылев/ТАСС

Министарство Спољних послова Руске Федерације је објавило интервју са замеником шефа руске дипломатије Александром Грушком о ситуацији на Балкану.

Преносимо интервју у целости:

Који су приоритети Руске Федерације на Западном Балкану.

- Пре свега, Русија је заинтересована за стабилност и безбедност западног Балкана. То је сложен регион, испуњен значајним бројем противречности. То је историјска стварност. Ту и до данас остају значајни конфликтни потенцијали. Чак и локални талас напетости, попут грудве снега, може изазвати регионалне последице, па чак и на паневропском нивоу. Стога се залажемо за развој мултилатералног дијалога о свим осетљивим питањима везаним за сигурност региона, како би се постепено, узимајући у обзир интересе свих страна, ојачала стабилност на западном Балкану.

Русија настоји да развије партнерства са свим државама у региону. Заинтересовани за јачање обострано корисне сарадње у свим областима од заједничког интереса. Ми поштујемо жељу земаља региона да се интегришу са Европском Унијом, али категорички не прихватамо вештачко наметање безалтернативног избора, посебно ако је наметнуто споља - или Русија, или Брисел и Вашингтон. Ми видимо у низу примера обострано корисних економских пројеката, где су објективни национални интереси земаља западног Балкана често замењени блоковским евроатлантским ставовима. Уместо пуне сарадње, суочавамо се са политиком санкција. Коначно, то је у супротности са интересима самих регионалних снага. Наравно, ово нам стање не одговара.

Желимо да западни Балкан буде територија сигурности, стабилног развоја и једнаких могућности за обострано корисно партнерство за свих земаља.

У контексту Преспанског споразума о промени имена Македоније, Грчка је оптужила Русију да интервенише како би спречила његову имплементацију. Какво је Ваше мишљење о овом питању?

- Русија је увек подржавала процес проналажења трајног и одрживог решења проблема имена државе балканске републике на основу прихватљивог решења за Скопље и Атину, без спољашњег мешања и наметања вештачких услова. Међутим, нисмо могли да пропустимо да видимо како су у процесу потписивања и усвајања Преспанског споразума извршена озбиљна кршења домаћег законодавства Републике Македоније и међународних правних норми под снажним спољним притиском и игнорисањем мишљења већине становништва. Уверени смо да је журба којом се овај документ закључио првенствено због жеље да се Скопље што пре укључи у НАТО, а не са жељом да се помогне у решавању билатералног спора.

Посвећени смо промовисању конструктивне сарадње са земљама у региону. Још увек верујемо да је политичка и економска стабилност у Хеленској Републици и Републици Македонији важан фактор који доприноси јачању мира и сигурности на Балкану. Никакве "закулисне игре" против Атине и Скопља никада нису биле вођене и неће се водити.

Званични став Русије о проблему Косова је познат. Али какав је званични став о дијалогу између Београда и Приштине? Ако Београд постигне коначни споразум са Приштином и призна независност Косова, да ли ће Русија учинити исто?

- Као што је познато, у складу са резолуцијом Генералне скупштине УН-а од 9. септембра 2010. године, дијалог Београда и Приштине одвија се посредством ЕУ. Став Руске Федерације је да се овај процес заснива на међународном праву и темељном документу косовског решења, Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, према којој је Аутономна покрајина Косово саставни део Републике Србије.

Сматрамо да је питање нормализације односа између Београда и Приштине чисто унутрашња ствар Србије. Не видимо смисао у предвиђању могућих споразума заинтересованих страна. У сваком случају, морају се придржавати међународног права и бити одобрени од стране Савета безбедности УН-а.

Да ли мислите да ширење НАТО-а на Балкану представља претњу руским интересима?

- Наш став према политици отворених врата НАТО-а је добро познат. Уверени смо да је увлачење свих нових земаља у овај блок супротно стварним заједничким европским интересима и не помаже јачању сигурности земаља које се придружују НАТО-у или самој организацији, нити, наравно, Русији.

Без обзира на географски вектор, експанзија неминовно подразумева појаву нових и продубљивање већ постојећих линија раздвајања у Европи. Присилно укључивање Македоније у НАТО користећи инструменте мешања у унутрашње послове само потврђује да је политика „отворених врата“ постала сама себи сврха блока. Наиме, НАТО воли да спекулише о демократским вредностима и тежњама народа, али у ствари, мишљење становништва се не узима у обзир.

Политика НАТО-а ширења контролисаног простора по сваку цену доводи само до повећаних тензија. Специфичности Балкана, штавише, су такве да један нагли, непромишљени корак потенцијално може, према принципу куће од карата, срушити читаву ситуацију у региону. Такође треба имати у виду да повлачење балканских земаља од стране Брисела дефинитивно неће допринети ублажавању митске руске претње стабилности, али ће имати негативан утицај на наше билатералне односе.

У српском Нишу постоји Руско-српски хуманитарни центар. Запад тврди да Русија тражи дипломатски статус. Како коментаришете ово? Да ли овај хуманитарни центар представља претњу регионалној безбедности?

- Руско-српски хуманитарни центар (РСГЦ) у граду Нишу основан је на основу руско-српског међувладиног споразума од 25. априла 2012. године. Желео бих да напоменем да је Русија од самог почетка нагласила потпуну транспарентност пројекта за стварање РСХЦ-а, који је осмишљен и спроведен као заједничка хуманитарна мисија са Србијом, фокусирана на рад на Балкану у сарадњи са свим заинтересованим странама. Центар је регистрован као међународна организација. Учествовао је у превазилажењу последица ванредних ситуација у Србији, Грчкој, Македонији, Словенији, Босни и Херцеговини. Из овог центра 2015. године. хуманитарна помоћ је достављена жртвама од поплава у Албанији. У њему су обучавани стручњаци из различитих земаља, представници више држава, као и УН-а, ОСЦЕ-а и других мултилатералних структура које су посетиле локације РСХЦ-а. Резултате овог рада су сопственим очима виделе хиљаде људи у југоисточној Европи.

Непрестано смо наилазили на неодговорне спекулације о наводној војној компоненти РСХЦ-а, али једноставно нема доказа о таквој активности и не може бити.

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://www.vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=117927

Пратите ВОСТОК на: