Зашто Санкт Петербург ужива статус културне престонице Русије

Објављено: 22.09.2019.год.
Фото: © Legion Media / Russia beyond


Некада је Петербург био главни град Русије, па је тај статус препустио Москви. Али он је и даље посебно место које одушевљава и привлачи људе из целог света.

Три године заредом, од 2016. до 2018, један исти град 
је побеђивао у конкурсу World Travel Awards, у номинацији за „водећу културну дестинацију“, и то је био руски град Санкт Петербург. Очигледно је да жири овог конкурса третира град на Неви као културну престоницу целог света, а не само Русије.

Петербуржани су прилично флегматични према том статусу и доживљавају га као нешто што се подразумева. „Културна престоница је стари бренд Петербурга. Ако то потврђује и међународна заједница, онда ми то поздрављамо“ – тако је прву награду 2016. године 
прокоментарисала Олга Федорченко, председница удружења туристичких водича и преводилаца Петербурга. Град на Неви је први пут проглашен за културну престоницу пре само двадесет година.

„Културно крштење“ 

Борис Јељцин је први употребио тај израз за Петербург. Било је то 1997. године. Тада је он „пето дугме“ Централне телевизије, које је од давнина припадало Петербургу, предао московском каналу „Култура“. „Очигледно му је било непријатно па је хтео да каже нешто лепо“, иронично је тај догађај прокоментарисао историчар Лав Лурје. Али формулација је заживела и заиста је постала бренд овога града.

Термин је заправо доста необичан. Ретко која земља има засебну „културну престоницу“. На пример, главни градови Велике Британије, Италије или Француске су престонице ових земаља у сваком смислу, па и по броју и квалитету позоришта, музеја, изложби и других атрибута културе. Зашто је у Русији Санкт Петербург изузетак?

Империјалистичко наслеђе

Овај величанствени град је веома близак Европи. Основао га је Петар Велики 1703. Био је то главни град Русије од 1712. до 1918. године. У Петербургу су живели императори династије Романов, и из њега су управљали земљом. Санкт Петербург је саграђен у време када је самобитна али „забачена“ Русија постала велика европска сила. Он је постао симбол те прекретнице, тог заокрета Русије према западној култури.

„Петербург је један од најлепших градова на свету. За његово архитектонско савршенство нису заслужни само руски, него и француски и италијански неимари. Сви они су стварали ремек-дела која се органски уклапају у типичан петербуршки амбијент, и сви они су овде остали заувек“, пише филолог Ирина Арнољд у раду „Идентитет Петербуржана“.

Царски Петербург је био магнет за талентоване и амбициозне људе из целе земље, и зато је управо он „покупио кајмак“ са моћног културног препорода 18. и 19. века. „Сви значајни писци, песници, сликари, архитекте и композитори пре или касније су налазили пут до престонице“, прича за портал Russia Beyond Јелена Боброва, новинарка и водич петербуршког пројекта Peterswalk посвећеног организовању екскурзија. „Ти људи су управо овде стварали, патили (као Достојевски, на пример) или уживали. Споменици, зграде, спомен-плоче – све то подсећа на личности које су важне Русији“.

Сјај и беда 

Двадесети век је био тежак за житеље Петербурга / Петрограда / Лењинграда. Бољшевици су преместили престоницу у Москву, после чега су многи ствараоци напустили Петербург. Једни су отишли на Запад, а други у Москву, за новом влашћу. Тежак ударац је била и опсада у Великом отаџбинском рату која је трајала од септембра 1941. до јануара 1944. године. Тада је град, према различитим изворима, изгубио од 600.000 до 1,5 милиона људи. До самог краја совјетског периода власт је била немилосрдна према Петербургу. Цензура је била свеопшта, а интелектуалци који не подржавају режим готово да су живели у илегали.

У новој Русији је „Питер“ добио статус културне престонице, али град и даље има много проблема. „Шта ми имамо осим Ермитажа?“, пита се петербуршки редитељ Јуриј Мамин? „Сваки град има своје споменике, и неки су од њих древни, али му то није довољно да постане културна престоница света“.

Петербург је и даље руски град који у себи има највише „европског“ – и у погледу локације, и у погледу архитектуре. Међутим, и даље има масу проблема о којима медији редовно пишу. Центар града је преоптерећен аутомобилима и претрпан рекламом, а зими има великих потешкоћа са 
чишћењем снега. Иза идеалних фасада се скривају мрачни улази и ђубришта, а историјска здања су оронула и трошна. Са друге стране, управо тај спој величанствености и оронулости ствара јединствену петербуршку атмосферу којом се његови становници поносе као што се поносе Ермитажем и Маријинским театром.


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Култура

Млади Србије и света у Златном прстену Русије – Братство

Милан Бојић: Као што се види из мог претходног текста, први дан на Регионалном програму у Јарослављу...

Кустурица: Први смо, на челу са Милошевићем, пружили отпор глобалистима – РТ
Кустурица: Први смо, на челу са Милошевићем, пружили отпор глобалистима – РТ

Временом је постало јасно да се Србија показала као “газда”, јер су први пружили отпор глобалистима, изјавио је српски редитељ

2024-03-22 14:48:04

Сећање на Лимонова – Братство
Сећање на Лимонова – Братство

Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.

2024-03-18 16:11:51

Швидкој: Форум словенских култура ове године у Србији – Братство
Швидкој: Форум словенских култура ове године у Србији – Братство

Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.

2024-03-13 14:22:02

Представљање монографије „Свети Гргур, острво ужаса“
Представљање монографије „Свети Гргур, острво ужаса“

Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова

2024-02-27 23:14:26

Лукашенко уручио специјалну награду Ивани Жигон - Братство
Лукашенко уручио специјалну награду Ивани Жигон - Братство

На дан светог Стефана 9.1. у Дворцу Републике у Минску одржана је традиционална свечана божићна церемонија доделе награда «За духовни препород» и специјалних награда Председника Белорусије.

2024-01-10 08:52:26

«У славу љубави» – концерт хора «Лучинушка» одржан у Сали хероја
«У славу љубави» – концерт хора «Лучинушка» одржан у Сали хероја

Давне 1972. године 14 студенткиња славистике Филолошког факултета, а данас хор од 60 чланица и неколико...

2023-12-22 21:29:10

За Нови свет нас везује братство са Русијом: промоција Кршљанинове књиге «Нови свет»
За Нови свет нас везује братство са Русијом: промоција Кршљанинове књиге «Нови свет»

  Георги Енгељхарт: Књига истакнутог борца за руско-српске односе Слободан Антонић: Ова књига нам враћа хуманизам, у њеном...

2023-12-08 19:19:11

У сусрет 21. Београдском фестивалу игре
У сусрет 21. Београдском фестивалу игре

Једна од најзначајнијих културних манифестација уз подршку НИС-а

2023-12-05 00:06:29

Ђорђе Перић наступио са симфонијским оркестром у Москви
Ђорђе Перић наступио са симфонијским оркестром у Москви

Тринаестогодишњи виртуоз на хармоници из Бијељине Ђорђе Перић вечерас је имао прилику да пред руском публиком у Москви свира са московским симфонијским оркестром у оквиру пројекта „Златна врата Сибира“.

2023-11-27 18:32:43

„Златни витез“ за представу „Идиот“ Иване Жигон и песника Селимира Радуловића
„Златни витез“ за представу „Идиот“ Иване Жигон и песника Селимира Радуловића

Вечерас су у Москви, у свечаној сали Храма Христа Спаситеља, уручене награде „Златни витез“ за књижевност и за позориште.

2023-11-27 18:21:42

Рођендан Достојевског у Новгороду са Иваном Жигон и представом «Идиот»
Рођендан Достојевског у Новгороду са Иваном Жигон и представом «Идиот»

Поводом рођендана Достојевског у Новгороду се приказује ревијал представа по романима великог писца већ 27 година. Овога пута Србија је имала свог представника.

2023-11-12 14:00:18

Нови кабинет у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Марадику, уз подршку НИС-а
Нови кабинет у Основној школи „Бранко Радичевић“ у Марадику, уз подршку НИС-а

Основна школа „Бранко Радичевић“ у Марадику, у општини Инђија, добила је нови кабинет за учење руског језика. Опремање и адаптацију кабинета подржала је компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.

2023-11-10 19:51:02

Шта се крије иза зидина Кремља?
Шта се крије иза зидина Кремља?

Серијал „Културиста у Москви“ ће се емитовати на телевизији Балкан трип, сваког петка од 13.30 и 22:30, почевши већ од 3. новембра.

2023-11-03 15:34:39

У Србији отворени Дани Ермитажа
У Србији отворени Дани Ермитажа

У Београду су по први пут отворени Дани Ермитажа у Србији – међународни културни пројекат једног од највећих музеја на свету. На програму су изложбе, концерти, предавања, филмске пројекције, мастер-класи и археолошка конференција

2023-10-25 15:04:21

РТ: Памтиће се Достојевски, заборавиће се русофоби – заменик премијера
РТ: Памтиће се Достојевски, заборавиће се русофоби – заменик премијера

Руска култура је одувек била и остаће „огроман део“ светске баштине, изјавила је Татјана Голикова

2023-10-22 21:43:52

НИС подржао опремање кабинета за руски језик у Основној школи у Лаћарку
НИС подржао опремање кабинета за руски језик у Основној школи у Лаћарку

У Основној школи „Трива Витасовић - Лебарник“ у Лаћарку свечано је отворен кабинет за руски језик, чије је опремање и адаптацију подржала компанија НИС у оквиру свог програма „Енергија знања“.

2023-09-07 16:32:52

РАЈЕВСКИ ЈЕ ДРУГИ ТОМ „КАРЕЊИНЕ“: Павел Бушујев, поводом годишњице смрти руског хероја који је инспирисао Толстоја
РАЈЕВСКИ ЈЕ ДРУГИ ТОМ „КАРЕЊИНЕ“: Павел Бушујев, поводом годишњице смрти руског хероја који је инспирисао Толстоја

Шта се десило са грофом Вронским после смрти Ане Карењине, сведочи сеоска црквица у Горњем Адровцу, у близини Алексинца, месту погибије пуковника, племића, научника и убеђеног словенофила Николаја Рајевског: ратни херој постао је књижевни јунак којег је Толстој сачувао у вечности

2023-08-31 19:37:00

РТ:  Русија очима Срба: у Руском дому представљена нова сезона чувене ТВ емисије
РТ: Русија очима Срба: у Руском дому представљена нова сезона чувене ТВ емисије

У позадини русофобичне хистерије и „канцел културе“ у западним земљама, у Србији и даље расте интересовање за Русију. Бошко Козарски, познати путописац на Балкану и аутор програма „Културиста”, пропутујући са братом Савом (задужен за снимање и монтажу) Србију и суседне земље, одлучили су да повећају обим пројекта и отишли су у Русију.

2023-08-31 17:31:42

Путин и Русија у рату за мир (приредио Владимир Кршљанин) – купите књигу
Путин и Русија у рату за мир (приредио Владимир Кршљанин) – купите књигу

Документи Кремља и српске анализе о настанку Новог света, Фондација Александар Невски и ИП Принцип, Београд, 2023, стр. 342

2023-08-18 21:48:14

Књига Милане Бабић са успехом промовисана и у Савезу писаца Русије
Књига Милане Бабић са успехом промовисана и у Савезу писаца Русије

У Шолоховској сали Савеза писаца Русије 25. јула одржана је промоција нове књиге публицисте и јавног делатника Републике Српске Милане Бабић „Српско питање на прелому епоха“, која је објављена на руском језику.

2023-07-28 21:25:24

Проглашени победници десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика
Проглашени победници десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика

У Гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду одржано је финале десете јубиларне НИС олимпијаде знања из руског језика, реализоване уз подршку компаније НИС, у оквиру програма „Енергија знања“.

2023-05-29 17:27:17

Владика Стефан: Живимо сваки дан као да је Васкрс
Владика Стефан: Живимо сваки дан као да је Васкрс

Владика ремезијански Стефан, уз васкршњи поздрав и честитке празника, поручује да сваки дан живимо као да је Васкрс. Позвао је вернике да долазе у храмове, поготову на овај празник. Биће јако инспирисани после Васкршње, веселе и радосне службе, да у свој живот унесу радост, а када имају радост онда ће све остало доћи на своје, наводи владика Стефан.

2023-04-16 12:06:49

Значајан руски свемирски филм биће приказиван у Србији од 20. априла
Значајан руски свемирски филм биће приказиван у Србији од 20. априла

Изазов је први филм који је снимљен у свемиру на МСС-у

2023-04-15 20:17:07

Васкршњу литургију у Храму Христа Спаситеља у Москви служиће Патријарх московски и све Русије Кирил.
Васкршњу литургију у Храму Христа Спаситеља у Москви служиће Патријарх московски и све Русије Кирил.

Дана 15.04.2019 у 21:30 часова (Београд, Бања Лука, Подгорица), почиње Васкршња литургија у Храму Христа Спаситеља у Москви.

2023-04-14 20:38:54

rt kultura2
baner rakija desno kultura
baner apartman desno / kultura
baner obzor desno - kultura

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: